Plata ili zatvor

Eko Taxi Vranje

Niko ne brine o radnicima: Novica Mitić, Dobra ideja: Mira Dimitrijević

Republički Socijalno- ekonomski savet predložiće vladi izmene Zakonika o krivičnom postupku koje će omogućiti da poslodavci koji zaposlenima tri meseca ne isplate zarade snose krivičnu odgovornost. Ova inicijativa u Vranju izazvala je različite reakcije



 

Marina iz Vranja radi u trafici, a njeno radno mesto ovih dana više podseća na užarenu konzervu. Radi na „crno“, za 8.000, ali joj je gazda za prošli mesec isplatio upola manje, zbog krize i navodnog manjka od dve hiljade. Uplašena da ne izgubi posao, najpre se složila, ali je ipak, posle nekoliko dana, gazddu prijavila inspekciji:

– Posle poziva inspektorke, dao mi je te dve hiljade, ali mi je  i zapretio kako će me ovo skupo koštati – uznemirena je Marina.

DEFINISANjE USLOVA

Slučaj njene sugrađanke, koja radi u poznatoj lokalnoj kompaniji, još je drastičniji. Ova žena, koja insistira na anonimnosti, poslednji put je platu primila maja, kada joj je isplaćena polovina januarske zarade od 7.500. Posle toga je radnicima rečeno da firmi ne ide dobro i da će svi na plaćeni odmor:

Niko ne brine o radnicima: Novica Mitić– Od tada nisam dobila ni dinara, a odmor je ispao neplaćeno odsustvo. Slučajno sam na internetu videla da je firma bankrotirala, a  da stvar bude gora, zdravstvena i radna knjižica su mi i dalje kod poslodavca. Ako se prehladim neću moći kod doktora – zabrinuta je radnica ove firme.

Na pitanje kako se svih ovih meseci snalazi i izdržava porodicu, ona kaže:

– Da nije penzije moje majke, ne bi imali ni za hleb.

Ove dve sagovornice, ali i ostatak armije vranjskih radnika koji rade pod sličnim uslovima, svakako je obradovala vest da je republički Socijalno-ekonomski savet (kojim predsedava Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, a čine ga po šest predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca. U daljem tekstu SES) na svojoj sednici 14. jula odlučio da vladi predloži izmene Zakonika o krivičnom postupku, koje će omogućiti da poslodavci koji zaposlenima tri meseca ne isplate zarade snose krivičnu odgovornost. Ljajić je pojasnio da se za sada radi o inicijativi, koja treba da prođe razne procedure kojima bi se definisali uslovi za uvođenje ovog krivičnog dela koje već postoji u nekim zemljama u okruženju (Hrvatska), dok poslodavci tvrde da bi pre uvođenja ovakvog zakona najpre trebalo strogo definisati rokove plaćanja u privredi, uz tvrdnju da u ovoj oblasti vlada haos. Tako je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca rekao da treba jasno definisati uslove pod kojima bi poslodavac koji redovno ne isplaćuje zarade bio krivično gonjen, navodeći da se to ne može odnositi na poslodavce koji, na primer, nisu mogli da isplaćuju zarade jer ne mogu da naplate potraživanja. Unija poslodavaca takođe je upozorila i da minimalna zarada mora biti oslobođena oporezivanja, dok je Ljajić najavio da će do septembra biti definisane mere za smanjenje nelikvidnosti, odnosno utvrditi rokovi za plaćanje dobavljačima.

Dobra ideja: Mira DimitrijevićVest da bi poslodavci ili njihovi predstavnici mogli u zatvor u slučaju neredovnog isplaćivanja zarada, svakako da je obradovala mnoge iz armije vranjskih trudbenika iz, na primer, Preduzeća za puteve, Vodogradnje, Novogradnje, Zavarivača, ne računajući one iz „sive“ zone čiji broj Perica Janković, gradski većnik zadužen za preduzetništvo, procenjuje na tri do četiri hiljade. Na drugoj strani, kada bi se ovakav zakon usvojio danas, pa još da važi retroaktivno, mnogi bi lokalni bizn(m)ismen i direktor već gulio sudske klupe. Ovako, zainteresovana javnost podenjena je oko inicijative Socijalno-ekonomskog saveta – radnici i sindikalci tvrde da bi pretnja krivičnom odgovornošću popravila položaj zaposlenih a poslodavce dozvala pameti, dok vranjski direktori i vlasnici firmi (uz retke izuzetke) kažu da ne postoje uslovi za ovakvu zakonsku meru, dodajući da je u firmama koje vode radničko blagostanje na prvom mestu.

Zoran Stošić, direktor Jumka, čiji se račun nekoliko meseci nalazi u blokadi zbog potraživanja radnika sudskim putem, ističe da je predlog SES-a suvišan, dodajući da se u Jumku plate redovno isplaćuju.

-Mi nismo u toj varijanti. Redovno isplaćujemo zarade radnicima svakog meseca – kaže Stošić.

KAO ŠVAJCARSKA

Dragan Aleksić, vlasnik Nutrika, jedne od najuspešnijih kompanija u regionu, u prvi plan stavlja principijelnost i odgovornost poslodavca, a kao rezultat toga ističe ubrzani razvoj.

-U ovoj zemlji ima mnogo nepravilnosti. Sami smo dozvolili da pojedinci svoj posao rade nečasno. Svako ko radi mora da poštuje red i disciplinu i da u svoju kalkulaciju stavi i troškove plate i poreze. Bilo koja radnja suprotna od one koja se smatra normalnom treba da bude rigorozno kažnjena. Međutim, možemo govoriti i o krivičnoj odgovornosti države prema privredi. Moramo da budemo principijelni. Dok se ne uspostavi red neće biti bolje. Ako radimo kako treba, kroz deset godina možemo biti kao Švajcarska – optimista je Aleksić.

BROJKE
Broj nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Vranju nekoliko godina unazad kreće se između 8.000 i 10.000 ljudi (30.juna 8.474). Prema podacima kojima raspolaže Perica Janković, od 59.000 radno sposobnih, stalni posao ima između 23.000 i 25.000 ljudi, koji su juna prosečno zaradili 29.000 dinara po čemu su na 34. mestu od 170 gradova i opština u Srbiji gde je prosečna plata 39.300 dinara. Razliku između radno sposobnih i zaposlenih čini rad na crno, zatim đaci i studenti i oni koji se, jednostavno nisu prijavili u NSZ. Međutim, nema pouzdanih i preciznih podataka o tome koliko poslodavci redovno daju plate. Od 225.000 stanovnika Pčinjskog okruga, prema podacima koje je nedavno izneo načelnik Budimir Mihajlović, 36.500 ljudi je zaposleno a 31.500 nezaposleno (po evidenciji NSZ 30.610). O kakvom se decenijskom sunovratu radi najbonje govore podaci sa popisa 2001, kada je u okrugu zvanično bilo zaposleno 52.000 ljudi. Prema podacima NSZ, broj nezaposlenih na jugu Srbije se u poslednjih godinu dana povećao za 1.030. Prema Mihajlovićevim rečima, broj nezaposlenih je u proteklih 12 meseci  smanjen samo u dve od sedam opština – u Bosilegradu i Trgovištu. Prema rečima Perice Jankovića, u sivoj ekonomiji u Vranju radi između tri i četiri hiljade ljudi. Prema proceni Privredne komore Srbije, milion ljudi danas u Srbiji radi na crno, a većina njih će za 20 godina biti socijalni slučajevi ili neće imati penziju. U sivoj ekonomiji se okreće oko 10 milijardi evra, što je više od trećine bruto društvenog proizvoda. Kada bi vlada ovaj procenat svela na evropski prosek od 15 odsto, smatraju stručnjaci, u državnu kasu bi se slivalo tri milijarde evra godišnje.
Prosečna neto zarada u Srbiji u junu iznosila je  39.322 dinara, što je za 11,5 odsto više nego u predhodnom mesecu.  Prosečna junska neto zarada u Srbiji realno je bila veća za 2,1 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.
U 2010. godini u Vranju su bila registrovana 942 privredna društva i 2.078 privatih radnjni, što je za 10 odsto više u odnosu na 2009. Procenjuje se da je i ove godine broj registrovanih društava i radnji povećan za 10-15 odsto u odnosu na prošlu godinu. U Nacionalno službi za zapošljavanje u ovom trenutku čeka 160 zahteva za obuku za početak sopstvenog biznisa.

Veselin Ilić, direktor Alfe, čovek koji se dugo nalazi na čelu ove uspešne kompanije, predlaže ozbiljniju analizu predloga krivične odgovornosti za poslodavce:

-Smatram da taj predlog ima svoju opravdanost jer ne može poslodavac, koji važi za uspešnog, da ne isplaćuje zarade. Ali, sa druge strane ne može se govoriti o krivičnoj odgovornosti ako poslodavac, iz raznih objektivnih razloga, nema mogućnost da isplati platu. Potrebna je valjana analiza zbog čega poslodavac ne isplaćuje zarade. Međutim, ovaj predlog zaslužuje pažnju – kaže Ilić.

Slađan Djošić, potpredsednik Udruženja zanatlija, ugostitelja i autoprevoznika Vranja smatra da je potrebno pronaći kompromis između želja zaposlenih i mogućnosti poslodavca. Prema njegovim rečima, ukoliko ovakav zakon bude usvojen, scenario će uglavnom poznat – počeće da se sprovodi rigorozno, oni prvi će da nadrljaju, ali će euforija ubrzo da splasne pa će se nastaviti po starom:

-Ovaj predlog u nekim segmentima nije dobar. Ekonomska situacija je takva da ne mogu svi u određenom trenutku da izmire sve dažbine prema državi i zaposlenima, iako poslodavci treba da budu svesni da radnike moraju da plate. One poslodavce koji uspešno posluju a ne plaćaju radnike treba sankcionisati, jer su upravo oni ti koji spuštaju cene i predstavljaju nezdravu konkurenciju. Inspekcija bi trebalo da bude efikasnija i da ozbiljnije kontroliše radnje na čijim izlozima po godinu dana ili više piše „u pripremi“ – kaže Djošić.

Ekonomska situacija je katastrofalna, dodaje Djošić, tako da treba pronaći kompromis između interesa radnika i poslodavaca.

Predstavnici dva najveća sindikata u okrugu, iako se oko mnogih pitanja ne slažu, jedinstveni su oko inicijative SES-a.

PRVI ĆE DA NADRLjA

Mira Dimitrijević, predsednica Saveza samostalnog sindikata za Pčinjski okrug, bila je jezgrovita:

– Bilo bi dobro da ovaj predlog zaživi – kaže ona, dok Novica Mitić, regionalni poverenik Sindikata Nezavisnost smatra da treba uvesti ovu vrstu krivične odgovornosti za poslodavce, ali dodaje da, čak i ukoliko  ovaj predlog postane zakon, on neće ništa promeniti kao što nisu ni drugi zakoni  koji štite radnike.

-Stanje je haotično. Velika većina poslodavaca ne isplaćuje ni zagarantovani lični doprinos radnicima.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar