Od golgetera za Ginisa do preživljavanja na selu

,

Nudili su mi lopatu i pijuk. Na određeno, naravno. Majstor sam po struci i nisam želeo da me niko nipodaštava. Zato sam izabrao da živim kao seljak i ponosan sam na to

Slododan Mitić Rus (57), nekada čuveni centarfor i golgeter vranjskog Dinama, Jumka, Koštane i Prištine, ostavio je velikog traga u drugoligaškom i srpskoligaškom fudbalu stare Jugoslavije.

Da je slava prolazna, da se oni koji su nekad predstavljali grad na najbolji moguć način, padaju u zaborav i često u starosti se bore za golu egzistenciju govori njegova životna priča. Mitić, za razliku od drugih, zrači optimizmom, ne žali se i ne očekuje ništa od grada, možda i zato što je okružen pažnjom i ljubavlju porodice.

– Sa suprugom Ljiljanom izrodili smo trojicu sinova, a nema veće sreće i zadovoljstva za mene kada sam u društvu svojih četvoro unučadi. Da bih njima i sebi omogućio iole normalan život odlučio sam da se preselim iz grada u selo Priboj Vranjski i radom omogućim kvalitetno povrće i voće, meso od svinje i kokoški – počinje priču Mitić.

PROFIL
Ime i prezime: Slobodan Mitić
Nadimak: Rus
Rođen: 21. 2. 1954.
Klubovi: Dinamo (omladinci), Torpedo, Vojvodina, Bačka (Bačka Palanka), Torpedo, Priština, Koštana, Dinamo, Jumko.
Mesto u Timu: centarfor

Miran porodičan život prešao je u neizvesnost kada je Mitić 2005. godine kao tehnološki višak otišao iz „Jumka“. Radio je kao majstor vikler i ostao na ulici. Ubrzo, postaće po drugi put tehološki višak.

– Dvojica starijih sinova su tražili posao, najmlađi je nameravao da studira prava u Nišu. Supruga je radila u „Preduzeću za puteve“ i bila pred penzijom. Trebalo je da ona izađe u penziju, a ja da se kao majstor zaposlim u toj firmi. Tako je bilo samo u početku. Radio sam na određeno godinu ipo i čim je supruga izašla u penziju dobio sam obrazloženje da sam tehološki višak i otpustili su me – kaže Mitić.

Navikao na pobede i poraze, golegeter čije je ime preko 3000 gledalaca skandiralo dok je sa lakoćom tresao mreže, nije se predavao i prepustao letargiji.

– Igrom slučaja, saznao sam da se prodaje u Priboju Vranjskom stara kuća sa imanjem u brdu i rešio da to kupim. U dogovoru sa porodicom, morali smo da renoviramo i uložimo sredstva od otpremnina kako bih napravio prostoriju za čuvanje kokoški, svinjac i ostalo što ide uz to. Imao sam podršku, preselio sam se u selo, porodica mi dolazi kad god ima slobodno vreme i krenuo sa seoskim poslovima iako to nikada u životu nisam radio – navodi Mitić.

ZA GINISA
Slobodan Mitić Boban Rus, za koji god klub da je igrao bio je najbolji strelac lige. Prema, nezvaničnoj statistici, u prvenstvima i Kup utakmicama, postigao je u karijeri preko 1000 golova. Najviše golova dao je u dresu „Koštane“ igrajući u južnomoravskoj ligi. Ukupno, 66. U dresu „Jumka“, u Srpskoj ligi stare Jugoslavije, dao je 46 golova. Takođe, igrajući u dresu „Jumka“ postigao je dva gola u istom minutu. Bilo je to protiv ekipe „7. jula“ iz Vrčina kod Beograda. U 5. minutu, dva puta je matirao domaćeg golmana. To je bilo za Ginisa, ali Mitić nije prijavio pogotke.

Iako nevičan seoskim poslovima, Mitić je radom i željom uspeo da stvori radnu naviku koja na selu traje od jutra do mraka. Čuvao je 200 kokošaka čije je meso vrhunskog kvaliteta i namerava da proizvodnju poveća na 300.

– Čuvao sam i 10 tovljenih ćuraka, nešto prodamo da bi ostalo bilo „džaba“ za nas. Zasadio sam ove godine i paradajz, papriku u plasteniku i biće taman dovoljno za naše potrebe. Imamo i baštu na otvorenom, nešto malo, opet za naše potrebe. Što se tiče povrća to ne sadim za prodaju. Imamo i luka, crnog i belog, praziluka, od svega po malo. Meraklija sam i posadio sam za unučad malo lubenica i dinja. Imamo raznog voća, kruški, jabuka, šljiva, praski… Šteta, ove godine mraz je uništio rod oraha i lešnika. Kad rode ima i za prodaju – priča Mitić.

Trenutno čuva jednu svinju, kaže da je hrana skupa i da nije bio u mogućnosti da ih zapati više.

– Ma, dovoljna je i jedna od 200 kile za nas. Sve što ovde proizvedemo je prirodno, ima puno posla, ali kad se vreme rasporedi pretekne i za hobi jer sam strastven ribolovac – ističe Mitić.

PORODICA PRE FUDBALA
Mitić je imao izuzetnu ponudu od ekipe Radničkog iz Niša, 1979. godine.
– Po mene je došao tadašnji trener Dušan Nenković i nudio mi izuzetan ugovor jer su pravili ekipu za Evropu, za Kup UEFA. Znao me je iz drugoligaške Prištine, gde sam sa uspehom igrao od 1973. do 1977. godine. Ponudio mi je i dalju saradnju, da mi kasnije nađe angažman u inostranstvu. Ko zna gde bih tada završio u fudbalu i koliko bih para zaradio, ali život ima svoja pravila kojih se, ljudi poput mene, ne mogu odreći – kaže Mitić.
Bio je oženjen, rodio se sin i ljubav i vezanost za porodicu je odlučila da ostane u Vranju.
– Nisam jurio neke velike pare niti karijeru, radio sam, supruga takođe, bilo je novca i u vranjskom fudbalu, u to vreme moglo je lepo i lagodno da se živi. Bez obzira na sve, šta sam i koliko mogao da postignem, zadovoljan sam. Nije sve u novcu i uvek držeći se parole: „Čovek treba da se prostre kolika mu je čerga“, mirno spavam, radim i uživam u trenucima života koji čine njegovu suštinu – navodi Mitić.

U ribolov odlazi zorom, Morava je sada čista i ima klenova, belica, somova, krkuša.

– Kad proradi riba proradi i kotlić. Pravim čuvenu riblju čorbu i gosta uvek ima. Družim se sa svima, sa pojedinim ljudima iz sela, a od prijatelja povremeno me posećuju ribolovci. Slabo dolazim u Vranje, jedino kad moram, jer meni dolazi porodica stalno. Živeći na selu, radeći puno, uživam u sopstvenom miru, bez trzavica i opterećenja koje nosi gradski život – iskren je Mitić.

Svestan je da gradska vlast ne vodi računa o sudbini svojih zaslužnih sportista, posebno kada ostare, a nisu ni za posao ni za penziju.

– Hvala Bogu, zdravlje me služi i ne treba mi nikakva milostinja. Nudili su mi u „Preduzeću za puteve“ lopatu i pijuk i rad na koridoru. Na određeno, naravno. Hvala im, ipak držim do sebe, majstor sam po struci i ne želim da me niko nipodaštava. Zato sam izabrao da živim kao seljak i ponosan sam na to – tvrdi Mitić.

DINAMO ZA SADA BEZ POJAČANjA

Osmanović i Stajić samo želja

Fudbaleri Dinama, novi članovi Srpske lige „Istok“, u najveće treniraju na stadionu Jumko i prepremaju se za početak prvenstva. Radi se na sticanju snage pod rukovodstvom trenera Aleksandara Antića. Što se tiče pojačanja, zbog nedostatka novca neće se dovoditi zvučna imena, ali u klubu itekako znaju da su na pojedinim linijama u timu potrebni kvalitetni pojedinci.
– Želimo da vidimo kakve su mogućnosti oko povratka u naše redove iskusnih fudbalera Dejana Osmanovića Kaleje (38) i Nebojše Stajića Soseta (29). Oni žele da pojačaju naše redove, ali, za sada, nemaju papire. Stajić ne može da ih dobije od niškog Sinđelića gde je proveo poslednjih šest meseci, a aOsmanović je bio u Bežaniji i ne znamo kakav je njegov status. Naravno, dogovor o budućoj saradnji zavisiće i od mogućnosti kluba i njihovih želja – kaže Goran Nastić, generalni sekretar Dinama.
U klubu su trenutno na probi dvojica mladih fudbalera: Momčilo Barjaktarević (21) iz Beograda i Nenad Marković (18) iz Smedereva.  
Dinamo u sredu igra prvu kontrolnu utakmicu na Vlasini protiv ekipe ČSK Čelereva.