Novo poglavlje u mom životu

Gospođa Madlena Cepter mi je ovu funkciju u njenom pozorištu poverila posle uspešne saradnje na predstavi „Miris kiše na Balkanu“, koju sam takođe na njen zahtev baš ja režirala

Ana Radivojević je stalna članica glumačkog ansambla „Pozorišta na Terazijama“, ali pored toga što uveliko režira na matičnoj sceni, angažovana je i u Pozorištu „Boško Buha“, našem najboljem pozorištu za decu „Puž“… Nedavno je našoj sagovornici  vlasnica „Madlenianuma“,, Madlena Cepter, poverila do sada možda najvažniju ulogu – funkciju direktora Drame u njenom pozorištu. Paralelno je i glumica jer je, kako kaže, to njena ljubav za sva vremena. Trenutno igra u tri predstave na večernjim scenama i u tri komada za decu. U Operi i teatru Madlenianum glavna je za dramsku scenu i za formiranje repertoarske politike. To je, posle glumačke i rediteljske, treći kolosek njene karijere.

DORUČAK KOD TIFANIJA

PROFIL
Ana Radivojević Zdravković (1970, Beograd) nakon završetka Gimnazije „Bora Stanković“, najpre završava glumu, a potom i režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi istaknutog pozorišnog i filmskog reditelja, profesora Bore Draškovića.
Glumom je počela da se bavi u Pozorištu „Bora Stanković“ još kao mala, da bi kasnije u njemu i režirala (od 2008. godine do danas na repertoaru je njena predstava „Suze su O.K.“). Glumila je u više popularnih televizijskih filmova i serija („Gore dole“, „Nečista krv“, „Srećni ljudi“, „Ljubav i mržnja“…), na velikim i scenama za decu beogradskih pozorišta. Kao pozorišna rediteljka angažovana je u svojoj matičnoj kući „Pozorištu na Terazijama“, ali i u Pozorištu „Boško Buha“, „Madleniaunum“, našem najboljem pozorištu za decu „Puž“…

Verovatno su se mnogi već na početku ovog teksta iznenadili kada su pročitali koliko je Ana do sada napredovala u svojoj karijeri jer, zaista, nije mala stvar dogurati do mesta direktorke Drame u zemunskom „Madlenianumu“, kod Madlene Cepter koja je već dvadeset godina najveći mecena srpske umetnosti. Ana, skromna kakva je, s veoma malo šturih reči pojašnjava kako je do toga došlo.

– Gospođa Madlena Cepter mi je ovu funkciju u njenom pozorištu poverila posle uspešne saradnje na predstavi „Miris kiše na Balkanu“, koju sam takođe na njen zahtev baš ja režirala. Ona je sa svojom kćerkom Emom već nekoliko godina stalni posetilac predstava u Pozorištu „Puž“, a ja sam tamo mnogo i igrala i režirala. U novembru 2008. godine bila je na mojoj predstavi „Priča iz vilinske šume“. Režija joj se jako dopala i uskoro mi je ponudila da uradim kod nje „Miris kiše na Balkanu“, jer je imala želju da to na scenu postavi upravo žena. Bila mi je izuzetna čast što sam dobila takvu priliku i bila sam više nego srećna što sam opravdala poverenje – ponosna je Ana.

Kada je proletos u „Madlenianumu“ premijerno izveden njen „Doručak kod Tifanija“, po tekstu Trumana Kapote, ljubitelji pozorišta su se pitali da li će ova predstava uspeti da dostigne „Miris kiše na Balkanu“, koju je pre dve godine postavila u istom pozorištu, a za koju se još uvek traži karta više. Po prvim reakcijama reklo bi se da je dilema bila sasvim nepotrebna.

KAO OTAC
Ana je svoju najnoviju predstavu „Doručak kod Tifanija“, posvetila svom ocu Radoslavu, koji je 37 godina bio upravnik vranjskog pozorišta.
– Sve vreme u radu na predstavi njegov duh bio je prisutan, kao što verujem da je on zaslužan i za sve ove dalje uspehe koji su se desili u mojoj karijeri. Tata je bio upravnik, reditelj, pisac i glumac, a ja nekako takođe sada sve to smeštam u svoj život. Ja sam veliki zaljubljenik u pozorište, iako nikada neću uspeti da budem takav posvećenik kakav je on bio. Oduvek sam volela pozorište u celini i prosto mi je bilo teško da se opredelim šta mi je draže i čemu više da se posvetim. To je valjda rezultiralo time da sam postala vrlo svestrana. Ovaj novi upravnički posao uveo me je i u finansije i u marketing i u razne nove oblasti i sve mi je veoma zanimljivo. Ja sam od onih ljudi koji uvek vole da uče nešto novo i zaista sam sa ulaskom u „Madlenianum“ imala puno sreće.

– Naslov „Miris kiše na Balkanu“ je već pre premijere pozvao publiku i bilo je rasprodato nekoliko predstava unapred, na neviđeno. Isto, i još luđe se desilo sa predstavom „Doručak kod Tifanija“. To je naslov koji se pokazao kao prosto neodoljiv. Odigrano je deset predstava i sve su bile potpuno rasprodate, što znači da je već 5.000 ljudi videlo ono što smo uradili. Ja sam na većini predstava bila u gledalištu i veoma sam zadovoljna kako publika prati tu melodramu. Baš kako treba – uz suze i smeh. Dubravka Mijatović, Marinko Madžgalj, Mina Lazarević, Branislav Zeremski i svi ostali glumci iz ansambla su iz izvođenja u izvođenje sve bolji, publika ih nosi, inspiriše, uzvraća energiju – prenosi nam utiske iz prve ruke Ana.

ŽIVOT NA ZVEZDARI

Ako samo bacite pogled na spisak saradnika na najnovijoj Aninoj predstavi, videćete da se radi o zaista sjajnoj ekipi: dramatizaciju je uradila Milena Bogavac, scenografiju Kosta Bunuševac, kostime Dragana Ognjenović, a muziku Aleksandra Kovač. Naravno, morate da se zapitate kako joj je uspelo da  na jednom mestu okupi u istom trenutku toliko sjajnih saradnika. Ana kaže da je takav naslov iziskivao besprekornu ekipu savršenih profesionalaca u svakom segmentu posla i da je ponosna na ovu koju je odabrala i sa kojom je sa ogromnim zadovoljstvom radila.

MOJE VRANjE
Iako nije želela da komentariše nemile događaje koje su Radivojevići imali sa novim upravnikom Pozorišta „Bora Stanković“, koji je na to mesto došao pošto je njen otac preminuo, kao ni neke lepe stvari, poput one da su naši čitaoci njenog brata Juga u anketi „Vranjskih“ izabrali za „Vranjanca decenije“, a da u upitniku koji imamo u svakom broju, vrlo često ističu da je baš njen otac Rade neko kome ovde treba podići spomenik, ne skriva da je dalje veoma vezana za Vranje.
– Veliki deo svog godišnjeg odmora provešću u Vranju, gde nisam dolazila dve godine. Moj sin Adrijan zna Vranje samo iz priče. Zato ću sada da ga vodim da šeta parkom kojim su šetali i njegova mama i njegov obožavani ujak Jug kad su bili mali. Mnogo se radujem što ću se videti sa prijateljima u što će Adrijan da se druži sa njihovom decom. Naravno, detinjstvo je najvažnije doba u životu svakog čoveka i ja sam srećna što su mene roditelji doveli da živim i odrastam u Vranju. Kako moja mama zna da kaže, bio je to život bez problema, lep kao u bajci. I kad nisam u Vranju, ono je unutra u meni – iskrena je Ana.

– Dramaturga Minju Bogavac sam veoma dobro poznavala iz njenih ranijih dramskih tekstova kao modernu, urbanu i nežnu u stvaralaštvu, i drago mi je što sam je u našoj prvoj saradnji upoznala i kao izuzetnu ličnost. Prvi put sam radila i sa modnom dizajnerkom Draganom Ognjenović, višestruko talentovanom, predivnom ženom. Dogovorile smo se da u predstavi napravimo omaž Živanšiju i to je fantastično profunkcionisalo. U ekipu mojih sradnika, sa kojima je ne samo divno raditi, nego i družiti se, spada i Aleksandra Kovač, sa kojom sam već radila „Miris kiše na Balkanu“ i slikar i scenograf Kosta Bunuševac, koji je bio autor kostima i scenografije na mojoj predstavi „Ljubav“ u Bitef teatru. Srećom, svo četvoro mojih saradnika autora, odmah je sa zadovoljstvom prihvatilo saradnju, jer su svi veliki fanovi filma i romana „Doručak kod Tifanija“ – zadovoljna je Ana.

Poznato je da je naša sagovornica posebno posvećena dečjim predstavama. Kako je u međuvremenu postala i mama, logično je zapitati je da li i koliko ta nova uloga u određuje njena dalja umetnička interesovanja.

– Iako trenutno radim na tri pozorišne adrese, najvažnija mi je, naravno, adresa u našoj lepoj ulici na Zvezdari. Tu uživam uz mog muža Dragana, slikara, i našeg sina Adrijana. Adrijan je mali i sa svoje tri i po godine ne razume šta to mama i tata rade. Ja izbegavam da me gleda na sceni, ali on je uvek tužan kad idemo „na poso“ kako on to izgovara. Naravno, nas uvek grize savest kad ga ostavimo, ali to je problem svih roditelja u današnje vreme. Dragan kao profesor slikarstva i ja bar imamo malo duže godišnje odmore, pa je Adrijan tu u dobiti u odnosu na neku drugu decu.