Madam Miro u raju na zemlji

, ,

Između Kanade, Australije i Novog Zelanda, ova žena, potomak familije Koldžici, odlučila je da porodicu i karijeru stvara u državi na jugozapadu Afrike. Danas njena porodica spada među najbogatije i najuglednije u ovoj zemlji

Vranjanka Branislava Branka Vijoglavin (55), punih 25 godina živi i radi u Libervilu, glavnom gradu Gabona, sa suprugom Miroslavom (66), sinovima Filipom (27), Timotejom (22) i ćerkom Anastasijom (17). Završila je Višu školu dizajna na francuskom koledžu u Libervilu, a Miroslav je arhitekta. Imaju svoje dve firme koje uspešno rade i spadaju među cenjenije u svojoj delatnosti u Gabonu, u Zapadnoj Africi.

-Projektujemo, izvodimo radove, radimo unutrašnji dizajn. Posla imamo i odlično zarađujemo. Naše firme su broj 1 u prepoznatljivosti po kvalitetu, efikasnosti i brzini usluga – počinje priču Branka.  

KOLDžICI: Potičem iz stare vranjske familije Koldžici. Otac Petar, trgovac, poznatiji kao Pera Beteks i majka Olgica, nažalost nisu više među živima. Ovde dolazim kod sestre Gordane i zeta Branimira koji žive u starinskoj porodičnoj, varoškoj vranjanskoj kući u Ulici Svetozara Markovića ili Šotetovom sokaku. Obilazim kuću gde sam se rodila jer opčinjava  lepotom, skladom kome doprinosi sa ukusom sređeno dvorište prepuno cveća, raznih voćki, kruške, kajsije, jabuke petrovke, smokve… Tu je melem za moju dušu koji se pojačava u razgovorima o detinjstvu i mladosti sa sestrom i zetom.

MIROSLAV: Supruga Miroslava sam upoznala u Beogradu gde je živeo. Znala sam da je to čovek moga života. Početkom 80-tih godina nije bilo posla u Jugoslaviji i odlučili smo da sreću potražimo u inostranstvu. Miroslav je konkurisao u preko 60 firmi, a dobio je posao u šest. Odbili smo Kanadu, Novi Zeland, Australiju, Južnu Afriku i odlučili se za Gabon. Stanovali smo u iznajmljenoj kući, a Miroslav je radio u firmi „Autoput Gabon“.

SET I ARK: Firma nije dobro poslovala i usledio je stečaj. Miroslav je postao stečajni upravnik, ali nije išlo. Bili smo na prekretnici. Ili da nešto preduzmemo i ostanemo u Gabonu, ili da se vratimo u Beograd. Loša ekonomska i politička situacija u Jugoslaviji naterala je Miroslava da otvori privatnu firmu za projektovanje i izvođenje radova „SET“. Sećamo se radosti u kući kada je dobio prvi posao da uradi kapelu i stanove pri katoličkoj crkvi Svete Marije. Od tada, poslovi se nižu i sledi naš ekonomski i društveni uspon u Gabonu. Otvramo još jednu firmu, „ARK“, na moje ime, koja se uspešno bavi dizajnom.

LIBERVIL: Gabon je zemlja po površini jednaka nekadašnjoj Jugoslaviji, ali nenaseljena. Ima oko dva miliona stanovnika. Oko 90 odsto su katolici, ostalo muslimani i ostali. Zvaničan jezik je francuski, jer su do 1960. godine bili francuska kolonija. Libervil ima oko 600.000 stanovnika i izlazi na Atlanski okean gde su plaže sa palminim i kokosovim drvećem, uređene i čiste. Klima je tropska i za one koji imaju novca, poput nas, to je raj na zemlji. Inače, po skupoći to je među četiri-pet najskupljih gradova na svetu.

HRANA: Postoje paradoksi koji čine posebnom ovu zemlju. Recimo hrana. Većina živi siromašno i hranu nabavlja iz prirode, besplatno. Ima toliko banana, raznog voća i egzotičnog povrća koje oni beru slobodno i jedu. Što se nas tiče, imate slučaj da u blizini rastu banane, ali ih vi na pijaci kupujete po paprenoj ceni. Sve je podnošljivo jer spadamo među 10 odsto stnovništva koje puno zarađuje i živi na visokoj nozi.

GABONCI: Gabonci su miran, gostoljubiv narod, ne mnogo radan, ali pošten koji drži do svoje tradicije i kulture. Zemlja nepreglednih prostranstava kojoj postoje četiri nacinalna parka. Odlazimo na safari, deca obožavaju da u neposrednoj blizini vide slonove, žirafe, tigrove i ostale divlje životinje.

EKVATA: Kada želimo da se opustimo i ostetimo šta je to pravi raj na zemlji, odlazimo na obližnje poluostrvo Ekvata. Putuje se brodom četiri sata. Hoteli, bungalovi, tirkizno plavo more, plaže sa zlatnim peskom, netaknuta priroda. To je jedino mesto u Africi gde džinovske kornjače polažu jaja, pa odlazimo da ih vidimo i fotografišemo.

NAPISANO PRAVILO: Onog trenutka kad postanete deo stnovništva koje se smatra imućnim jer imate debeli saldo na bankovnom računu, ogromnu kuću u elitnom delu grada, onda preuzimate obaveze po nepisanom pravilu koje nameće država. Morate da određen broj ljudi uposlite u kući i plaćate ih. To, s obzirom na prihode, nije veliki namet, a za te ljude znači opstanak. Tako smo imali dadilju dok su deca bila mala, a sada dnevnog i noćnog stražara, kuvaricu, kućnu pomoćnicu i baštovana.

PLjAČKE: Iako imamo toliko ljudi u kući koji brinu o nama, od pljački nismo bili zaštićeni. Gabonci ne pljačkaju već stranci izbeglice koji dolaze iz susednih zemalja. Granica je duga i nisu u mogućnosti da je bezbedonosno pokriju. Nas su pljačkali devet puta, a jednom su mi 15 minuta držali pištolj uperen u glavu. Uzeli su ono što se našlo u kući, uglavnom moj nakit. Navikla sam, nemam osećanje straha. To dođe kao nešto normalno, uvek se ja zadesim kod kuće sa decom, dam ono što imam, i lopovi odu. Posle u policiji i preko osiguranja sređujem i naplaćujem štetu.

MAMBA
Gabon je pun zmija, a otrovne zelene i crne mambe su se odomaćile. Ima ih i u Libervilu. Moj Filip je, kad je bio dete, jednog dana doneo malu mambu. Navikli smo se, treba dobro da se pazi, imamo i poslugu, tako da mogućnost da uđe u kuću ne postoji.

DjURDjIC: Iako živimo daleko od Srbije, ne zaboravljamo odakle potičemo i negujemo svoju tradiciju. Obavezno slavimo kućnu slavu Djurđic, 16. novembra. Tada se okupimo i podsetimo na sve naše pretke, kao i one koji nas željno očekuju u domovini. Slavimo u intimnoj kućnoj atmosferi.

TRINAESTI JANUAR: Od 1990. godine slavimo Srpsku novu godinu, 13. januara. Za razliku od slave, tada je prava fešta. Zakupimo diskoteku „Aristokrat“ koju drži jedan bogat Gabonac, brodovlasnik. Okupi se preko 80 zvanica. Dolaze diplomate, iz ruske, rumunske ambasade, ali i ugledni Gabonci, Libanci i drugi. Slavlje obelažava ogromna tanka pogača, česnica u koju stavljam srebrnu paru. Svako otkida po komad, pa kome se padne. Svi znaju da para donosi sreću u toku godine. Slava počinje i završava se Bajaginom pesmom „Moji su drugovi“.

MADAM MIRO: Desilo se da paru dobije jedan mlad Libanac i da mu te godine krene posao. Jednog jutra više njih je donelo u moju kuću ogromnu korpu sa cvećem na kojoj je pisalo: “Madam Miro, zahvaljujući vašem prazniku postao sam bogat čovek“. Madam Miro su me zvali jer im je tako bilo najlakše.

DANILUŠKA: U Libervilu organizujemo Dane Balkana. Naravno i tu sam glavna da osmislim program. Sećam se, dovela sam ansambl „Daniluška“ iz Beograda da nas razveseli. Dovodila sam kuvara iz Vranja. Običaj Gabonaca je da bacaju novac muzičarima dok se vesele, isto kao i kod nas. Galantni su i pevač iz „Daniluške“ morao je da se potrudi da prebriji bakšiš.

LARVE: Nije sve idealno u Gabonu, treba se sačuvati tropskih bolesti. Staro pravilo važi svuda, ako imaš para imaš i zdravlja. Zbog komaraca lako se prenosi malarija, ali se efikasno leči injekcijama. Zbog vlaže klime, ako negde na plaži sednete može da vam se u kožu uvuče larva nekog parazita.

BEOGRAD-LIERVIL
Živim na relaciji Beograd-Libervil, jer nam ćerka Anastasija pohađa Gimnaziju u Beogradu. Po završteku odlazi na studije u Francuskoj. Timotej studira turizam i po završetku vraća se u Gabon. Imamo kuću u Beogradu, ženu koja brine o deci, ali nostalgija za Libervilom je velika. Barem, kod dece.

BONGO: Stekli smo veliki krug prijatelja, od predsednika Gabona, do ambasadora i dilomata raznih zemlja, uspešnih preduzetnika, javnih ličnosti iz raznih zemalja. Družili smo se sa pokojnim predsednikom El Hadž Omarom Bongom, a sada i sa naslednikom, njegovim sinom Ali Bongo Odinbom.

VRANjE: Sada, češće dolazim u Vranje i koristim priliku da uživam prebirući po uspomenama uz domaću hranu, posebno roštlj i suvo meso. E, toga jedino nema u Gabonu. Pa, još kad se napijem hladne vode sa bunara, eh, puno mi je srce. Volim društvo, ovog puta rešila sam da pozovem na druženje svoje nastavnice iz OŠ „Zmaj“ u Vranju, da se družimo u etno vranjskoj kafani „Dvor“. Biće sa mnom i sestra Goca, razredna Vida Stojanov, koja je predavala geografiju, potom nastavnice Nadica iz francuskog, Kruna iz muzičkog, Radoslava iz francuskog, Mira učiteljica…

NEMA POVRATKA: Naša budućnost vezana je za Gabon. Posao cveta, deca su se tamo navikla, Beograd im dođe stran. Ne mogu da se naviknu na brz tempo života, na ljude koji znaju da planu zbog sitnice i budu izuzetno neprijatni. Ipak, očekujem da budemo na relaciji Libervil-Beograd-Vranje.