Šverc citostatika na Kosovo

Eko Taxi Vranje

, ,

IZJAVA NEDELjE: SLADjANA DIMITRIJEVIĆ, radnica Jumka



Težak je posao fizički, prljavo, februarsku platu nismo primili, a radimo za 10.000 dinara
                                                                                                Kurir i agencije

 

Potvrđena informacija iz Osnovnog tužilaštva u Vranju da je protiv aktuelne direktorice Zdravstvenog centra iz Gnjilana Jelice Krčmarević podignuta optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja, kao i da su za proneveru optuženi vozač hitne pomoći Goran Denić i medicinski tehničar Sreten Trajković, ponovo je pokrenula pitanje: Ima li organizovanog šverca lekova iz Vranja u opštine na Kosovu i Metohiji.

Na ovo ukazuje i slučaj iz 2008. godine kada je u oktobru iz jednog od objekata Zdravstvene ustanove „Apoteka Vranje“ nestala velika količina upravo citostatika, čija je vrednost u tom trenutku iznosila više od devet miliona dinara. Slučaj je prijavljen policija ali do danas nema nikakvih rezultata istrage, pa se sumnja da su lekovi ilegalno završili na Kosovu po petostruko većoj ceni.

Sredinom februara ove godine na administrativnom prelazu Končulj u opštini Bujanovac odakle se najbrže stiže u Gnjilane policija je iz pravca Vranja zaustavila vozilo hitne pomoći Zdravstvenog centra iz Gnjilana koje je bilo pod rotacionim svetlima. Vozač Denić i tehničar Trajković tada su policiji rekli da voze pacijenta kome je neophodna hitna lekarska intrevencija. Pregledom vozila utvrđeno je da u kolima nema ni jednog pacijenta već da su prevožene kutije sa lekovima, koje je policija oduzela.

Tužilac je optužnicu podigao 7. juna ove godine, a prethodno je zbog neodazivanje u istražnom postupku odredio pritvor direktorici i njenim saradnicima od po trideset dana. Istog dana raspisana je i poternica za za sva tri odgovorna lica.

– Ovo jeste prvi slučaj u kome su pravosudno procesuirana lica osumnjičena za šverc lekova, ali svakako da nije jedini – kažu za Danas policijski izvori sa juga Srbije. Postoje sumnje da se iz Vranja ka Kosovu najviše švercuju skupi lekovi, u prvom redu citostatici, koji se onda po višestruko većoj ceni prodaju pacijentima na Kosovu.

Na administrativnom prelazu Končulj pojačane su kontrole putnika i robe, ali policija nije dovoljno tehnički opremljena za detaljniju kontrolu. Za šverc lekova se koriste i ilegalni brdsko planinski putevi na području preševske i bujanovačke opštine.

– Policija ne registruje povećanje slučajeva šverca lekova iz Srbije ka Kosovu, što ne isključuje mogućnost da to postoji, kao što postoji i krijumčarenje ljudi i različite druge robe. Na administrativnom prelazu Končulj rade se detaljne svakodnevne kontrole svih putnika i robe koja se prevozi – kaže za Danas, portparol Policijske uprave u Vranju Dragan Stamenković.

JUMKO
Vranjska kompanija od Vlade je zatražila 10 miliona evra za opstanak i dalji razvoj:
„Mi smo uputili elaborat sa zahtevom da nam se odobri 10 miliona evra za finansijsko premošćavanje nastalih obaveza“, kaže Zoran Stošić, generalni direktor Jumka.
Podršku naporima rukovodstva kompanije za finansijsku konsolidaciju daje i Snežana Veličković, poverenica sindikata ASNS.
Ona navodi da „Vlada Srbije ima obavezu prema vranjskim tekstilcima jer je većinski vlasnik kapitala kompanije“.
Zbog tužbi oko hiljadu radnika zbog neisplaćenih zarada u ukupnom iznosu od 400 miliona dinara račun Jumka je u blokadi.
(Danas, B92)

IT OPREMA
Grad Vranje rapisao je tender za nabavku IT opreme za realizaciju projekta „E-uprava.vranje.rs – dostizanje standarda informatičkog društva“, koji se implementira u okviru Programa „Exchange 3“.
Tender predviđa nabavku računara, skenera, servera i opreme za video nadzor.

POLjOPRIVREDNICI
Gradski odbor LDP Vranja raži od nadležnih lokalnih organa vlasti da oslobode registrovane poljoprivredne proizvođače plaćanja naknade za korišćenje tezgi na gradskoj pijaci.
U prethodnih nekoliko godina postoji tendencija smanjenja cena poljoprivrednih proizvoda, a ujedno drastično povećanje troškova. Zato bi i oslobađanje od plaćanja naknada za korišćenje tezgi smanjilo udar na budžet registrovanih poljoprivrednih proizvođača – kaže se u saopštenju LDP i dodaje da lokalna vlast nije uradila mnogo kako bi popravila loše stanje u poljoprivredi već je i sama doprinela da se takvo stanje održi kroz neadekvatno subvencionisanje poljoprivrede, kroz nerazumevanje pravih problema poljoprivrednih proizvođača i nezainteresovanost za pronalaženje rešenja.
(Danas)

SREDNjOŠKOLCI
U vranjskim srednjim školama ostalo je još 95 slobodnih mesta za drugi krug prijemnih ispita, od čega je 87 na četvrtom stepenu stručne spreme.
Jovica Stevanović, predsednik Okružne upisne komisije kaže da je kod budućih srednjoškolaca najveće interesovanje vladalo za farmaceutske tehničare, te da su sva mesta popunjena.
Najviše upražnjenih mesta ima u Poljoprivrednoj školi na smeru poljoprivredni tehničar.
(OK Radio)

RIZA HALjIMI
Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi ocenio je da je ekonomsko stanje na jugu Srbije teže nego pre deset godina i dao rok Koordinacionom telu za jug Srbije da do septembra počne da rešava goruća pitanja. Prema njegovim rečima, PDD ima niz zamerki na dosadašnji rad i funkcionisanje Koordinacionog tela, ali za sada ne namerava da ga napusti.
„Nismo zadovoljni rezultatima rada Koordinacionog tela, stalno iznosimo primedbe, ali naš cilj je da nešto uradimo, a ne da rušimo Koordinaciono telo, koje uostalom ne bi trebalo da predstavlja rad samo jednog ministra, već cele Vlade Srbije koja ga je i formirala“, kazao je Haljimi.
Pokret za demokratski progres, čiji je lider Jonuz Musliu, koji je i predsednik Skupštine opštine Bujanovac, objavio je početkom jula da njegova partija neće više učestvovati u radu Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, jer nije zadovoljna rezultatima.
Lider Demokratske unije Albanaca Rahmi Zuljfiu izjavio je da „ogranak njegove partije u Preševu već ne učestvuje u radu Koordinacionog tela, sa kime sarađuje samo ogranak partije u Bujanovcu“.
(Beta)

Načelnik dnevne Onkološke bolnice Zdravstvenog centra u Vranju dr Kosta Zdravković za Danas kaže da se lekovi koji se koriste u lečenju oboljenja raka „pacijentu propisuju po preporuci konzilijuma i oni su svi na pozitivnoj listi“.

– U zavisnosti od terapije jedan mesečni ciklus lečenja može da košta od deset do 500.000 dinara – kaže Zdravković. Kada je u pitanju nestanak lekova iz apoteke u Vranju Zdravković podseća da je u tom slučaju reč o lekovima iz grupe „inhibitora i aromatoze“ čija cena se kreće od sedam do 9.000 dinara. Ljudi upućeni u švercerski biznis različite robe sa juga Srbije na Kosovo ukazuju na mogućnost „organizovanog multietničkog biznisa sa lekovima“, pogotovu što se citostatici i drugi preparati za lečenje iz oblasti onkologije slobodno mogu kupiti u apotekama bez lekarskog recepta.

– Poroznost granice se koristi za šverc različite robe pa i lekova. Verujem da se radi o organizovanom lancu između pojedinih Srba iz Vranja, Kosovskog Pomoravlja i Albanaca iz Gnjilana, a lekovi onda završavaju na crnom tržištu u Prištini – navodi albanski izvor Danasa iz Preševa.

(Danas)

 

VRANjSKA PIJACA

Bakterije u siru

Prema najnovijem ispitivanju uzoraka sira sa pijaca u Vranju u polovini su pronađene bakterije ešerihija koli i stafilokoka, kao dokaz da se ne posvećuje pažnja higijeni u procesu prerade mleka. Inspektori tvrde da učestale kontrole ne smanjuju ove brojke, jer prodavci odbijaju da prodaju mleko i mlečne proizvode na rashladnim tezgama, nego to čine gde stignu.   

– Nedavno smo u okviru redovne kontrole sa pijaca u Vranju uzeli dvadesetak uzoraka. Analize tih uzoraka su pokazale da je su u 50 posto slučajeva pronađene bakterije ešerihija koli i stafilokoka, što govori da se mleko prerađuje u nehigijenskim uslovima – kaže Biljana Dodić, šefica veterinarske inspekcije u Vranju.

U ovoj inspekciji najavljuju da će Javnom komunalnom preduzeću “Komrad” naložiti  da se na pijacama primenjuju odredbe pravilnika o uslovima higijene hrane, što podrazumeva da se sir, mleko i drugi proizvodi prodaju isključivo na mlečnoj pijaci u naselju Tekija.

– Bez obzira na naše učestale kontrole, većina prodavaca u velikom luku zaobilazi zgradu sa rashladnim uredjajima i sir prodaje gde stigne u nedozvoljenim i nehigijenskim uslovima, što dodatno otežava naš posao i ugrožava zdravlje ljudi, zato očekujemo pomoć nadležnih u “Komradu” – kaže Dodićeva.

(Južne vesti)

 

TRGOVIŠTE

I banke su pobegle

Od maja prošle godine Trgovište nema ni jednu ekspozituru banke koja radi na teritoriji opštine.  Čak i nakon što je lokalna vlast nudila da plaća i zakup poslovnog prostora i komunalne takse samo da se otvori ekspozitura ili makar bakomat, do sada nijedna banka nije pokazala interesovanje.

Od kada su maja prošle godine Alfa banka i Komercijalna banka zatvorile svoje ekspoziture, građani Trgovišta do najbliže banke u Vranju treba da pređu 50km.

„U ovoj situaciji i građani i opština mnogo gube, jer koliko košta autobuska karta do Vranja što ide po džepu gradjana, toliko i ti isti građani kada već podignu platu ili penziju tamo, troše svoj novac u vranjskim marketima pa je ionako slab promet u trgoviškim radnjama dodatno pao“, rekao predsednik opštine Darko Tomić.

Tomić navodi da „dosadašnji razgovori lokalnih vlasti sa mnogobrojnim predstavnicima banaka, ali i ministarstvom ekonomije pa i republičkim premijerom nisu doneli nikakav rezultat“.

Predsedniku opštine nije jasno zašto su banke nezainteresovane za otvaranje ekspoziture ili bankomata u Trgovištu koje ima oko 3 000 registrovanih tekućih računa i pedesetak pravnih lica.

(Beta, B92)



  • Ostavi komentar