Trgovci i stručnjaci za pravo

Pregovori timova Beograda i Prištine, koje u Briselu predvode Borisav Stefanović i Edita Tahiri, a posebno poslednji razgovor koji je okončan dogovorom o slobodi kretanja imatičnim knjigama, inspirisali su čitaoce, slušaoce i gledaoce u srpskim medijima da od marta do danas, napišu hiljade reagovanja – komentara, analiza, opaski, trezvenih i onih drugih razmišljanja

Svaki drugi konzument medija u Srbiji misli da „prištinski tim radi onako kako mu je naložio poslodavac iz Vašingtona“. A kako su „Beograd i Priština dve nespojive tačke, jer polaze od dva dijametralno različita ustava“, rezultat kraja pregovora „biće kako mora“, pa zato „mi nemamo ni jedan jedini razlog da pregovaramo o podeli onoga što nam je oteto”.

AUTOBUSKA STANICA

„Nije teško otkriti suštinu: svaki direktan dogovor između Beograda i Prištine daje državnost Kosovu“, konstatuje jedan čitalac, a drugi se pita „dokle sa tim budalaštinama koje se zovu pregovori. Kome je do Kosova neka ide tamo“. Na sve to treći konstatuje: „generacije su upropašćene zbog srpskog inata o Kosovu“.

Dosadašnje rezultate pregovora čitaoci pripisuju vođi srpskog tima Borku Stefanoviću: „Ma dobar je Borko na leb da ga mažeš. Pristaje na sve”, dok sledeći konstatuje da je on „konstruktivan” jer radi protiv Srba – „teško Srbiji sa ovako konstruktivnim ljudima”.

Komentarišući pregovore, jedan Beograđanin pita „da li je ona kancelarija u Briselu u kojoj razgovaraju neka autobuska stanica“, a kada je reč o transparentnosti srpske strane čitalac „Blica“ to ovako objašnjava: „Dva skinheca zovu malog Cigu preko ulice: – ’ej, mali dođi ’vamo da ti nešto kažemo, a on odgovara: u redu je, ne moram ja sve da znam“.

Temu – diskriminacija Albanaca u Srbiji komentariše veliki broj čitalaca. „Ne bih rekao da su Albanci diskriminisani. Oni koji kukaju, godinama su bacali pozive za regrutaciju i služenje vojnog rika, koji su bili obavezni kao i za sve pripadnike manjina u Srbiji”, kaže jedan, a drugi dodaje: „Albanci koji nisu služili vojsku Srbije, (možda su služili u UČ PMB), nesmetano rade u našim državnim službama i nose oružje. Sad pitam ja vas ko je ovde diskriminisan”?

KAKO SU SE POTPISALI?
Ovi „analitičari” su sebi davali zanimljiva imena: Robin Hud, Crna guja, Pukovnik RS, Mrki, E-krem, Kosovastar, Gde su Rusi, Kosovo sutra,  Pera pisar,  Srbija oaza, Malo sutra, Našli pa zašli, Svi smo isti, Hoću-neću-hoću, Blago meni, Mislilac, Hehehe, Albanacsakosova, Kisindžer… Malo je onih koji su se potpisali (verovatno) svojim pravim imenom.

To što Srbija ne priznaje diplome sa Prištinskog univerziteta inspirisalo je jednog Vranjanca da pita: „’ajde braćo veliki Srbi, kažite mi kakva je razlika između diploma dobijenih na Fabusu i ovih sa Kosova”? Veliki broj čitalaca Vranjskih reagovao je na tekst „Šaip ili Shaip”, pa tako jedan konstatuje da nije ime problem, već to što „Šaip ne poštuje (a morao bi) državne simbole, himnu i praznike države u kojoj živi”, a drugi pita: „Baš me zanima kako ‘Koha ditore’ piše imena, a naročito prezimena Srba,. Čisto sumnjam da se tamo neko za njih sekira, a posebno ne da po fontovima traže ćirilicu”. Zato jedna čitateljka poručuje: „Gospodine Shaipe, nije bitno što ćete i u narednom broju Vranjskih biti Šaip, več je bitno kakvi smo ljudi”.

Na internet i stranicama novina najviše komentara ispisuju desničari i „Srbi po zanimanju”. „Vi na Kosovu ste nezavisni isto onoliko koliko i čovek koji je u hotelu platio sobu za pet dana“ piše jedan, a drugi dodaje da je „ranije Kosovo bilo pod Srbijom/Jugoslavijom, a radilo je šta je htelo. Sada je formalno nezavisno, a ne sme ni da trepne dok gazda ne kaže“. Sledeći kaže da je „Kosovo izgubljeno, jer su ga Albanci kupili za pare, zato što su za pregovaračkim stolom Amerika i EU, a zna se na čijoj su oni strani“. Tu je i „prijateljska“ konstatacija da su „Albanci ostali ono što i jesu – dobri trgovci i nikakvi stručnjaci za pravo, ekonomiju, društvene odnose, ljudska prava i sl.”.

MAJKA SRBIJA

Naravno, stranice reagovanja su prepune i pretnji. „Doći će i naših pet minuta. Kosovo je Srbija“, poručuje jedan, a drugi dodaje: „I Turci su bili 500 godina na Kosovu pa su morali da odu”. Tu su i komentari Srba sa severa Kosova. „Nesporno je i svi znaju da Srbi na severu Kosova opstaju zahvaljujući jakim kriminalnim vezama sa klanovima koji o nama brinu bolje nego majka Srbija“. Naravno, u srpskim medijima su retke reakcije Albanaca o briselskom dijalogu. Pronašli smo čitaoca sa juga koji kaže da ne mrzi Srbe i predlaže: „Ako severni deo Kosova pripadne Srbiji, Preševska dolina treba da pripadne Kosovu. Tada će sve biti uredu“, poručuje on, a drugi Albanac preporučuje „recept“ za rešenje krize: „Srbija je oduvek bila oaza pakla za Albance. Srbi se smatraju poniženim ako bi sa Albancima bili ravnopravni građani. Zato treba što pre pojačati međunarodno prisustvo na Kosovu i pritisak na Srbiju“.