Neko nas voza

, ,

Posle Nojevog potopa, koji još uvek traje, jer „Noje“ svojom barkom, „Simpom“ (čitaj: Vranjem), još uvek krmani, sa živinom koja se na nju na vreme ukrcala, ljudi koji su raspolagali nekim stručnim znanjima i veštinama, radnim stažom, ugledom, odjednom su se našli na sokaku. I, šta će – onaj ko je imao vozačku dozvolu, kome se posrećilo da od giganta fasuje neku paricu, ili je prodao neko njivče, ili pozajmio par hiljada deviza, kupio je neko vozilo, i počeo da taksira

– Mi smo sve pokušali – kaže Zoran Veličković, radnik „Prvog taksija“, u isto vreme v.d. predsednika Granskog sindikata „Nezavisnost“ taksi vozača i autoprevoznika Vranja – ali gradska vlast nema sluha, ne za naše potrebe, već za naša prava, koja nam po zakonu pripadaju.

-Naprotiv – kaže Perica Janković, član Gradskog veća za preduzetništvo i malu privredu – mi smo sve uradili, što je do nas, i po zakonu,  i to na njihovu inicijativu. Neka se sete samo Odluke, donete krajem 2009. godine, u kojoj su i oni učestvovali, i preduzeća, pravna lica, i samostalni taksisti, kao preduzetnici.

MAGIČNA SKRAĆENICA

Kao podsećanje, neka posluže „zlatna“ vremena „južnog privrednog čuda“, koje je kao i svako čudo nestalo za tri dana. Propali su „giganti“, „Koštana“, „Jumko“, „Zavarivač“, „Poljoprodukt“, i sada, kada se vozite u nekom od gradskih taksija, znajte da vas većinom voze visokoobučeni kožari, tekstilci, varioci… Posle Nojevog potopa, koji još uvek traje, jer „Noje“ svojom barkom, „Simpom“ (čitaj: Vranjem), još uvek krmani, sa živinom koja se na nju na vreme ukrcala, ljudi koji su raspolagali nekim stručnim znanjima i veštinama, radnim stažom, ugledom, odjednom su se našli na sokaku. I, šta će – onaj ko je imao vozačku dozvolu, kome se posrećilo da od giganta fasuje neku paricu, ili je prodao neko njivče, ili pozajmio par hiljada deviza, kupio je neko vozilo, i počeo da taksira.

Vranje je, valjda, srazmerno svojoj ekonomskoj propasti, a nesrazmerno potrebama, postalo grad sa najviše taksista; primera radi, vašeg je izveštača vozio diplomirani inženjer građevine, bivši radnik „Novogradnje“, kome je u noćnoj smeni lupež prislonio pitolj na čelo, i odneo mu sav pazar, koji ja ovaj posle morao da nadoknadi vlasniku. Sada više ne radi.

Ali, on je izuzetak, koji potvrđuje pravilo – ne da se vranjski taksisti ne povlače, već se, po nekim najavama, sprema scenario, po kome će, poput onih u Grčkoj, blokirati saobraćaj. Još samo to nam fali, pa da, kako kaže stara, a danas ovaploćena izreka, „propadnemo kao Grčka“.

A sve se vrti oko dva latinična slova (opet taj pusti Zapad) –TH. Naime, lokalna samouprava je sa vranjskim taksistima – preduzećima i preduzetnicima, što je vrlo značajna distinkcija – posle vrlo mučnih, i čak uvredljivih pregovora, uputila Odluku o izmenama i dopunama Odluke o auto-taksi prevozu na teritoriji grada Vranja. U pregovorima su učestvovali taksisti, predstavnici i preduzeća i preduzetnika, kao i gradskih vlasti.

-To je – kaže Janković – bilo na njihovu inicijativu, jer smo mi još 2009. doneli Odluku o auto-taksi prevozu, u čemu su učestvovala i preduzeća koja se time bave, kao i preduzetnici. Suština je bila da se suzbiju „divlji“ taksisti, i to je završeno na obostranu korist. Ovim pretnjama, o blokadi, ne znam koga štite, sebe ili „divljake“?

GRADSKO DETE
– Ja sam gradsko dete, žrtva jednog vranjskog giganta – kaže samostalni taksista – i pridružio sam se protestu kolega protiv TH tablica. Imam taj osećaj solidarnosti. Ali, priča ima i drugu stranu. To su većinom ljudi u najboljim godinama, sa stručnim znanjima, zanatima; takođe, većinom su poreklom sa sela, gde imaju imanja, koja niko ne želi da obrađuje. Svi bi da voze, i imaju gotovu kintu. „Grot“ propada, sela i njive propadaju, a ja šta da kopam, asfalt? I kad se jednom pobunih, zatvoriše mi oko. Otad, ćuti i vozi.

– Kad smo primili odluku – kaže Veličković – posle mučnih pregovora sa gradskim vlastima, doneli smo Zaključak. Nismo hteli previše da se upuštamo u ostalu problematiku, ali nam je „tačka 8“ bolna, crna tačka. Naime, po njoj, favorizovana su preduzeća, a skrajnuti preduzetnici (samostalni taksisti i udruženja). Navodno, pokušava se da se smanji broj taksista i sve dovede na razumnu meru, ali su efekti TH tablice potpuno suprotni. Ako se ovo usvoji, biće nas više, što anulira takozvane mere lokalne vlasti, a među kolegama unosi zlu krv, pa dolazi i do fizičkih obračuna, oko mušterija. Šta će nam TH, kad već imamo evidencioni broj, čime je lokalna samouprava rešila problem?

MOŽE, ALI NE MORA

Šta je, dođavola, taj famozni TH, još pa latinični? To je oznaka koju svaki taksista mora da ima, da bi se znalo da je u pitanju službeno vozilo, a ne privatno. E, tu je razlika između preduzeća i preduzetnika – preduzeće raspolaže brojnim vozilima, zaposlenim radnicima, koji rade u četiri smene (mada je to po „samostalcima“ vrlo diskutabilno), dok preduzetnik ima to jedno jedino vozilo, na kome radi sam, a u slobodno vreme ga koristi kao i svako drugo privatno vozilo.

– Suština uvođenja TH tablica – kaže Nenad Petrunović, predstavnik OK taksija – je u tome što u preduzeću na jednom vozilu rade dva vozača na po 12 sati, a trebalo bi da ih je četiri na po osam. Mi, preduzetnici, to fizički ne možemo da izvedemo, jer svako sam radi na svom vozilu, i zakonom nam nije dozvoljeno da zaposlimo još ljudi. Samim tim, mi ni jednu kaznu propisanu ovom odlukom ne bismo mogli da platimo, kao pravno lice, jer automatski ostajemo bez posla. TH tablice favorizuju preduzeća u odnosu na preduzetnike, velike ribe gutaju male.

Sad, svi se pozivaju na „rupe u zakonu“. Taksisti, duboko podeljeni između sebe, stalno dolazi i do fizičkih obračuna, borba za mušteriju, tvrde da lokalna vlast tumači zakon po sistemu „može, ali ne mora“, ali eto, može. Navode Beograd, gde je TH usvojen, ali i Novi Sad, gde je odbijen.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)