Kriza, kriza, e pa šta je

, ,

Investitori ne žele mnogo da govore o zaradama, ali podaci sa APR, za one koji su se registrovali kao firme ili preduzetnici , pokazuju redovno pozitivno poslovanje.  A profit je u proseku oko 20 odsto

Uprkos ekonomskoj krizi, stanogradnja u Vranju poslednjih godina doživljava procvat. Objekti za kolektivno stanovanje grade se, nadzidavaju  ili su završeni u Sutjeskinoj, Partizanskoj, Sremskoj, Save Kovačevića, Ive Lole Ribara, Lenjinovoj,  kod Gornje pijace, Glavne autobuske, u  Ledenoj steni…  Nov stan možete pazariti počev od 600 evra po metru kvadratnom , a investitori se na tu cenu ne žale. I sve ih je više.

BOLjA ADMINISTRATIVNA KLIMA

Šefica Odseka za urbanizam Gradske uprave Većija Kostić navodi da su prošle godine izdate dozvole za izgradnju 81, a tokom ove za 99 stana.

– Izgradnja objekata za kolektivno stanovanje je povećana ove godine u odnosu na prošlu jer će Gradska uprava graditi dve zgrade ili ukupno 47 stanova, od čega 20 za izbegla, inteno raseljena i socijalno ugrožena lica, a 27 za pripadnike Vojske.  Izgradnje je, međutim, bilo i prethodnih godina, recimo u naselju Ledene stene, u Oglednoj stanici, kod Tekije. Razlika je u tome što je sada mnogo više privatnih investitora – kaže ona.

Šefica Odseka za urbanizam takođe navodi da su propisi nekada bili krutiji, ali da su ih investitori uglavnom poštovali. Prema njenim rečima, danas u praksi ima svega i svačega, te da se sada grade mahom manje zgrade (prizemlje, dva sprata i potkrovlje), jer je za takve objekte po zakonu dovoljno  600 metara kvadratnih zemljišta.

– Investitori traže placeve u gradu koje mogu da spoje, da bi dobili potreban prostor.  Idu na izgradnju manjeg broja stanova, valjda radi brže prodaje, mada se čudim što ima potražnje, s obzirom na to da je u Vranju prethodnih decenija sagrađeno mnogo privatnih kuća – navodi Većija Kostić. 

Kako god, spisak onih koji se bave stanogradnjom na lokalnom nivou je iz godine u godinu sve veći. Posle propasti “Novogradnje” i još nekih velikih regionalnih građevinskih preduzeća, tržište su preuzeli  “Meteor”, “Vigo”, “Kumča”, “Alkon grupa”, “Branemark”, kao i više preduzetnika koji poslednjih godina ulažu u izgradnju nekretnina. Šta je pospešilo građevinarsku industriju na lokalu?

Na prvom  mestu svakako valja napomenutu skraćivanje procedura za dobijanje dozvola , kao i relativno pristupačne cene administrativnih troškova i nakanade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

– Mi smo pre nekoliko godina, uz Suboticu, bili najjeftinija lokalna samouprava što se toga tiče. Cene su u međuvremenu  menjane,  ali mislim da i dalje spadamo među najpovoljnije gradove za izgradnju u Srbiji. Kada je regulativa u pitanju, jeste da je sada prilagođenija investitorima, ali moram da kažem da ipak od njih najviše zavisi kada će dobiti dozvolu. Oni koji na vreme skupe dokumentaciju, mogu da završe posao za 30 dana, a oni koji nemaju uredne papire mogu da čekaju i godinu dana – objašnjava Većija Kostić.

Član Gradskog veća Perica Janković dodaje da se građevinska operativa digla iz učmalosti zato što je lokalna samouprava uvela nov način obračuna naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

– Cene su svedene na minimum, a visina te naknade zavisi od toga u kojoj zoni je objekat, kakva je prateća infrastruktura, tako da umanjenje može da iznosi i do 60 odsto – kaže Janković.

PARA IMA

Šta na sve to kažu investitori? Jedan od najvećih je svakako “Meteor”, firma koja je prošle godine kod Autobuske stanice, na mestu gde se nalazio Zamber, započela izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa vrednog 15 miliona evra, u okviru kojeg bi do marta 2014. godine trebalo da bude izgrađeno 200 stanova ukupne površine 25.000 kvadratnih metara. Vlasnik “Meteora”  Boban Zlatanović kaže da je stanogradnjom počeo da se bavi silom prilika (preuzeo zemljište i nezavršen industrijski objekat od “Zambera” zbog neizmirenih dugova) i potvrđuje da sa lokalnom adminsitracijom nije imao neprilika.

– Kada imaš uredne papire i znaš šta hoćeš, onda nema problema. Ali, ako investitor luta, onda procedura može da traje i dve godine – kaže Zlatanović.

Prema njegovim rečima, potražnja za stanovima u Vranju je više nego dobra, a to potvrđuju i brojke.

– Od ukupno 54 stana koja sam do sada ponudio kupcima, ostala su mi neprodata pet. Cena je 650 evra po kvadratnom metru, plus PDV, a uračunati su parking mesto, klima, interfon, centralno grejanje. Jednostavno, ful oprema  – kaže Zlatanović.

Na pitanje ko kupuje stanove, odgovara kao iz topa:

-Oni koji imaju pare.

Nešto drugačija iskustva u prodaji ima Nikola Aleksić,  vlasnik “Alkon grupe” koja je gradila objekte u Sutjeskinoj i kod gornje pijace. On se već pet godina bavi stanogradnjom i kaže da je potražnja promenjljiva kategorija.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)