Za hidroelektranu 500 hiljada evra

Počeli su građevinski radovi na mini hidroelektrani (MHE) Prvonek. Izgradnja mašinskih sala za postavljanje turbinskih agregata, od 100 i 800 kilovata, sa pratećom elektroopremom i niskonaponskim postrojenjima biće gotova do kraja avgusta i omogućiće da višak vode iz akmulacije na brani bude iskorišćen u energetske svrhe. Izvođač radova, čija je vrednost 500 hiljada evra, je subotički ATB Sever.

Šta predviđa glavni projekat?

– Iako je akumulacija dimenzionisana na uslov obezbeđenja vode za vodosnabdevanje, tehničko rešenje brane, odnosno vodozahvatnog objekta, omogućava da se višak vode iz akumulacije može koristiti i u energetske svrhe. To znači da je na njoj moguće izgraditi i MHE. U skladu sa Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike u Republici Srbiji (POS), investitor MHE Prvonek je JP Elektroprivreda Srbije. Biće montirana dva turbinska agregata sa niskonaponskim postrojenjima i SCADA sistem za daljinsko upravljanje.

Da bi MHE Prvonek predstavljala novi hidroenergetski objekat, da li mora biti izgrađena pre tehničkog prijema i pribavljanja potrebne dokumentacije za branu „Prvonek“?

– Iako brana „Prvonek“ snadbeva Vranje vodom već pet godina, postupak njenog tehničkog prijema i pribavljanja potrebne dokumentacije (vodne dozvole) još nije u potpunosti okončan, tj. ona se u formalnom smislu ne smatra završenim objektom. Završetak ovog postupka očekuje se do kraja godine. Ukoliko bi izgradnja MHE Prvonek bila završena pre okončanja ovog postupka smatraće se da ona predstavlja novi hidroenergetski objekat (na postojećoj infrastrukturi). Brza izgradnja ovakve MHE imala bi i značajne pozitivne efekte kao primer pozitivne prakse i model za izgradnju drugih MHE što je u potpunosti u duhu Strategije razvoja hidroenergetike u Republici Srbiji.

Koliko na jugu Srbiji ima povoljnih lokacija za MHE?

– U Srbiji postoji više od 700 potencijalnih lokacija za instalisanje MHE, a najveći broj njih nalazi se u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Oko 50 odsto ovih lokacija obećavajuće su sa tehničke i ekonomske tačke gledišta. Uzimajući u obzir prosečnu očekivanu cenu električne energije od osam evra po kilovatčasu, to daje godišnji benefit od 400.000 evra. Po ovom scenariju elektranu je moguće otplatiti za pet do osam godina.