Probijanje crvene linije

Tri opozicione stranke: Demokratski savez Kosova  Fatmira Sejdijua, bivšeg predsednika, Pokret „Samoopredeljenje“ radikalnog Aljbina Kurtija i Alijansa za budućnost Kosova haškog optuženika Ramuša Haradinaja, podnele su predsedniku Skupštine Kosova predlog da se prekinu razgovori

Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima, nakon poslednje runde razgovora u Briselu, bukvalno je (verovatno i svojom voljom) iz aviona uleteo u studio Javnog servisa. Građanima Srbije on je saopštio „važne vesti“. Javnost je uglavnom pozdravila dogovore o slobodi kretanja i katastarskim knjigama. Vlast je naravno podržala sve što je Stefenović uspeo da dogovori u „teškoj diplomatskoj utakmici“, a opozicija je, o tom prvom dogovoru Srbije i Kosova posle 20 godina,  reagovala po principu automatizma – mlako i sterilno.

Editi Tahiri, šefici kosovskog pregovaračkog tima, inače Tačijevoj potpredsednici i desnoj ruci, priseo je povratak u Prištinu. Dočekali su je uglavnom nezadovoljni građani, ljutit i besan predsednik parlamenta Jakup Krasnići i tri opozicione partije koje su je optužile da „gospođa Tahiri u Briselu prodaje kosovsku borbom stečenu nezavisnost“.

ZABRINUTOST U PRIŠTINI

Dok je gospodja Tahiri još bila u avionu, predsednik parlamenta Krasnići je u dnevniku „Koha ditore“ (Vesti dana) osudio prištinski pregovarački tim koji je, prema njegovim rečima, prilikom postizanja prvog dogovora sa Beogradom, odustao od simbola Republike Kosovo, a državnu granicu je nazvao administrativnom. Takav stav pregovaračkog tima, smatra Krasnići, izazvao je zabrinutost u Prištini. On je takodje ocenio neprihvatljivim stav Prištine u Briselu da se umesto originala, prihvate kopije katastarskih knjiga.

-Te knjige su bile vlasništvo Kosova dok je ono bilo autonomna pokrajina u jugoslovenskoj federaciji. U tom trenutku je morao da reaguje i predstavnik EU u razgovorima, kako bi se originalne knjige vratile njihovim vlasnicima- smatra Krasnići, koji je u reakcijama išao dotle da je naterao premijera Tačija da mu u pisanoj formi dostavi zaključke razgovora iz Brisela.

Istoga dana u prištinskim medijima se, još težim ocenama oglasio Glauk Konjufca, član Pokreta „Samoopredeljenje“. On je izjavio da razgovori sa Srbijom degradiraju državnost Kosova, te da je postignutim dogovorom „delegacija Prištine priznalo prisustvo Srbije na Kosovu“.

On je takodje rekao da se ovim razgovorima kosovska vlada u potpunosti stavila u funkciju srpskog plana o ulasku u EU i očuvanje vlasti Beograda unutar Kosova preko nezakonitih paralelnih institucija. Rekao je takodje da su razgovoru u Briselu u potpunosti jednostrani, a da postignuti dogovori ruše suverenitet države Kosovo.

KORIST ILI ŠTETA
Ništa manja konfuzija nije ni među građanima, Srbima i Albancima na Kosovu, jer ogroman broj njih nije u stanju da se izjasni o pitanju da li su im ovi razgovori od koriosti ili nisu. To je, posle jednog istraživanja na teritoriji celog Kosova, u Prištini upravo saopštila agencija Ujedinjenih nacija – UNDP. Prema tom istraživanju, čak 40 odsto kosovskih Srba ne zna da li su im Briselski dogovori od koristi ili ne.
Prema tom istraživanju samo 6 % Srba i 3 % Albanaca smatraju da će im briselski dogovor biti „veoma koristan“ i daće uticati na njihov kvalitet života. Interesantno je da 25,9 % Albanaca ove razgovore smatra „korisnim“, a skoro isto toliko – 26,6 % „ni korisnim ni štetnim“. Analitičare UN u Prištini zabrinuo je podatak da skoro tri puta više Albanaca (21,6 %) od Srba (7,0 %) smatraju da su ovi razgovori za njih štetni. U tom duhu briselskih razgovora Srbi i Albanci na Kosovu su podeljeni i oko pitanja ekonomske situacije. Tako, 40 % Srba smatra da će narednih godina njihova ekonomska situacija biti gora, a 60 % Albanaca je uvereno da Vlada Kosova sigurnim putem vodi gradjane u bolji život.

HITNA RASPRAVA U PARLAMENTU

Prvog radnog dana ove nedelje, Tahirijevoj i njenom pregovaračkom timu, usledio je prvi i pravi institucionalni šamar: zahtev triju opozicionih stranaka da se održi vanredna sednica kosovskog parlamenta. Zahtev su podneli Demokratski savez Kosova (DSK)  Fatmira Sejdijua, bivšeg predsednika Kosova, Pokret „Samoopredeljenje“ (PS) ekstremno radikalnog Aljbina Kurtija i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) haškog optuženika Ramuša Haradinaja.

Ove tri stranke smatraju da je poslednjim pregovorima Prištine i Beograda probijena takozvana „crvena linija“ formulisana u skupštinskoj Rezoluciji kojom su podržani razgovori sa zvaničnim Beogradom i formulisan njihov okvir. Zato traže da poslanici Skupštine Kosovo raspušte prištinski pregovarački tim i da se hitno prekinu „tehnički razgovori“ sa Beogradom.

„Dogovorom o slobodi kretanja, matičnim knjigama i nostrifikaciom univerzitetskih diploma, kosovska Vlada je odustala od odbrane svog suvereniteta i integriteta“, napisali su podnosioci skupštinskog predloga. Rasprava u parlamentu Kosova o ovom pitanju vodiće se istoga dana kada ovaj tekst bude štampan. Teško je makar i pretpostaviti da će Tači i njegova opsednutost Vašingtonom i Briselom biti poraženi, ali će svakako biti interesantno čuti sve reakcije iz Prištine.