Ja, kosmopolita

U Vranju se oseća toplina juga i u senzibilitetu mladih duša, koje empatijski imaju možda i veću sposobnost od svojih vršnjaka iz ostalih krajeva da osete dublje i dotaknu transcedentno

Na Međunarodnom festivalu recitatora, koji je održan krajem juna u Sarajevu, Vranjanac Nenad Trajković, član Udruženja književnika Vranja (UKV) i predsednik vranjske ispostave Udruženja književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR), proglašen je za najtalentovanijeg mladog pesnika u regionu.

VRANjSKE: Ovaj festival organizovao je pesnik Hasib Skoko. Kakva je bila konkurencija, ko je bio u žiriju, kako je sve to izgledalo?

TRAJKOVIĆ: U Sarajevo, na Međunarodni festival recitatora, pozvao me je Hasib Skoko, pesnik, organizatora festivala, ali ne da bih učestvovao u recitovanju. Pored nagrade recitatorima, klub ovog pesnika, koji je zvanično registrovan i ima dozvolu za dodelu nagrada pojedincima i institucijama, odlučio je da nagradi u različitim književnim kategorijama i nekoliko odabranih stvaralaca među kojima sam bio i ja. Mene su proglasili za najtalentovanijeg pesnika mlade genarcije u regionu i dodelili mi povelju za književnost, za autorski rad kao mlada snaga. Ovaj festival je zamišljen pod geslom povratka poezije među obične ljude, a mi nagrađeni smo samo uveličali ovaj divan skup. Sa druge strane, sav fond od prodatih ulaznica u centru „Skenderija“ otišao je u dobrotvorne svrhe bolesnoj deci. Pesnikinja Mirjana Baltazarević iz Niša osvojila je prvo mesto kao recitator, a pesnik Emir Sokolović iz Zenice povelju za objavljenu knjigu „Lako je jurišati na nebo koje ćuti“. Članovi žirija bili su istaknuti književni stvaraoci iz BIH: Hasib Skoko, Izudin Bajrović i Emir Sokolović.

Iako sasvim mlad stvaralac, iza vas je već jedna objavljena knjiga, a pred objavljivanjem je i druga…

– Na drugoj knjizi sam dosta dugo radio i smatram da sam unapredio stil kojim pišem. Moj talenat se iskristalisao, a ja sam sazreo u pesničkom smislu. Dobio sam dosta lepih kritika o toj drugoj knjizi od naših priznatih književnika dok je još iščitavana u neobjavljenom rukopisu po književnim susretima, časopisima i zbornicima. Knjigu će uskoro objaviti „Vranjske knjige“. Istovremeno, ona je postala i deo projekta prevođenja na nemački jezik i biće objavljena i u toj zemlji.

Kako vama izgleda mlada lokalna književna, a posebno pesnička, scena?

– Ja sam jako zadovoljan našom mladom književnom scenom ali ne samo ovde u Vranju, već i u celoj Srbiji. Što se tiče lokalnih prilika sreo sam dosta talentovanih mladih, kako pesnika, tako i prozaista. Izdvojio bih Dragana Djundu, Milicu Djorđević, Slađana Miloševića i dve sasvim mlade devojke: Milicu Mihajlović, koja piše kratke priče i Ivanu Djorđević, koja se bavi poezijom. One još uvek nisu ništa objavile iako smatram da to zaslužuju. Zato sam, nekako, preuzeo odgovornost na sebe da im u tome pomognem. U Vranju se oseća toplina juga i u senzibilitetu mladih duša, koje empatijski imaju možda i veću sposobnost od svojih vršnjaka iz ostalih krajeva da osete dublje i dotaknu transcedentno.

Kakvi su vam dalji planovi vezani za književno stvaralaštvo?

– Odazivam se na pozive koji stižu za učešće na književnim manifestacijama, očekujem izlazak druge knjige i marljivo radim na pripremama za rad na sledećoj. To osećam kao neku vrstu svoje obaveze jer talenat se ne dobija samo tako i zato ga ne treba ni čuvati samo za sebe, već ga je važno podeliti sa drugima. Raduje me pomisao da, ako mogu, na bilo koji način proširim kulturno nebo našeg naroda, jer sebe smatram kosmopolitom.