I da imam, odakle mi

Eko Taxi Vranje

Džentlmenska ponuda: Petrović, Desetine hiljada tužbi: Rašić, Važnost prigovora: Stojanov

Deo građanstva, privrede i budžetskih ustanova javnim preduzećima u gradu preko 3,5 milijarde dinara. Zanimljivo je da je većina ovog duga, čak preko sedamdeset odsto, naizmirena obaveza malog procenta građana ili firmi, obično onih koji i te kako imaju da plate, ili pak onih koji su u finansijskom smislu dotakli dno. Kad stvari dođu do suda, poverioci uglavnom naplate potraživanja, ali su sudski procesi predugački i podrazumevaju visoke troškove za obe strane



 

Džentlmenska ponuda: PetrovićSva potraživanja javnih preduzeća prema građanima u Srbiji zastarevaju za godinu dana, a prema pravnim licima za tri. Otuda poslednjih godina i neprestana borba javnih preduzeća kao poverilaca da na sve raspoložive načine zaštite „prodaju“ svojih proizvoda i usluga i, na drugoj strani, dela građanstva i privrednog sveta koji, iz raznorazniDesetine hiljada tužbi: Rašićh razloga, nisu raspoloženi, ili naprosto nemaju odakle da plate račune za struju, vodu, grejanje, komunalije i ostale troškove.

Kako računi za vodu, iznošenje đubreta ili naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta nisu tako visoki da se ne mogu mesečno izmiriti, a toplane JP „Novi Dom“ u Vranju greju tek neznatni deo stanovništva i pravnih lica, logično je da je najkomplikovaniji problem kako da  Elektroprivreda Srbije (EPS) naplati isporučenu struju korisnicima. Oni potražuju milijarde, ostali po stotinak miliona. Još je električna energija javno dobro koje bukvalno svi troše. Samo što neki nemaju nameru da to i plate.

Zanimljivo, u Elektroistribuciji Vranje (koja kao ogranak „Jugoistoka“, cVažnost prigovora: Stojanoveline EPS-a, pokriva konzumno područje pet opština Pčinjskog okruga, izuzev Bosilegrda i Surdulice) iznose podatak po kome je procenat „loših platiša“, zapravo, nizak. Prevedeno na jezik statistike, sedamdeset odsto ukupnog duga na području ED Vranje teret je svega pet procenata populacije potrošača koja ne plaća struju.

MALO JE „LOŠIH“ DUŽNIKA

Miroljub RAŠIĆ, rukovodilac Sektora za trgovinu električnom energijom u ED Vranje, otkriva da u ovom momentu građani, privredni subjekti, ali i budžetske ustanove sa područja pod njihovom ingerencijom duguju čak tri milijarde dinara za struju. Problem sa neredovnim platišama često je nerešiv, pa se kao krajnja mera primenjuje „utuženje“ (podnošenje tužbe protiv neplatiša) pred nadležnim sudom.

BROJKE
Ukupan dug domaćinstava i pravnih lica za struju na području pet opština Pčinjskog okruga je 3 milijarde dinara. Od toga je 2,1 milijarda dugovanje domaćinstava  (ukupno je 62.000 brojila), dok je 900 miliona obaveza ostalih kupaca (virmanaca, malih privatnih preduzetnika, zanatskih radnji, ugostiteljskih i ostalih privrednih objekata, budžetskih ustanova i velikih preduzeća) sa oko 6.000 strujomera. Prema Rašićevim rečima prosečan dug građana je oko 34.000 po kupcu. U proseku najviše duguju Preševljani 57,8 hiljada, dok su Vranjanci na nivou napred navedenog proseka za okrug. Najmanji je dug po domaćinstvu u Vladičinom Hanu – oko 18.300 dinara.
Oko 70 odsto dugovanja EPS-u trebalo bi da ide rudnicima uglja termo i hidroelektranama, dakle neposrednim proizvođačima struje, a nakon plaćanja PDV-a manje od 30 odsto ostaje ED Vranje za remont energetskih objekata.

– U sumu od tri milijarde ukalkulisan je dug za koji smo tužili neke kupce struje nadležnom sudu. Ta su dugovanja za nas naplativa. ED Vranje ima takvu praksu da tužbe najpre podnosi protiv dužnika sa najvećim dugovanjima, krećući se ka manjim iznosima. Ovaj kriterjum kombinuje se sa dužinom perioda u kome je dugovanje nastalo, sa permanentnom pažnjom naših nadležnih službi da ne protekne period od dvanaest meseci posle koga obaveza onoga ko svo to vreme nije plaćao struju zastreva – kaže Rašić.

On dodaje da na ovom području postoji desetine hiljada utuženih građana i firmi, te da EPS-u nisu potrebni novi postupci. Zato se naplata pokušava najpre na druge načine, putem opomena i isključenja struje. Ako ipak dođe do tužbe, a kupac uloži prigovor na istu, pokreće se parnični postupak. Sud je obavezan da vodi računa o tom prigovoru konzumenta struje ili proizvoda i usluga drugih javnih preduzeća, objašnjava advokat Dragan STOJANOV.

– U toj priči ima pokušaja zloupotreba – ističe Stojanov – kada javna preduzeća žele da preko instituta tzv. „izvršenja putem verodostojne isprave“ (verodostojna isprava je zapravo račun koji treba da se plati, p.a.) podnesu predlog sudu za izvršenje. Ko ne prigovori u roku od tri dana, sud donosi pravosnažno rešenje i javno preduzeće dobija ceo spor. To znači da dužniku može naplatiti i ono što je zastarelo jer sud, u slučaju neprigovaranja dužnika, nema obavezu da po službenoj dužnosti vodi računa u vezi podnošenja prigovora o zastarelosti duga.

U ED, pak, tvrde da je situacija bez prigovora dobra za obe strane.

KOLIKO KOŠTAJU USLUGE ADVOKATA
Nije tajna da angažovanje advokata u javnim preduzećima ide po partijskoj liniji, mada ima izuzetaka. Prema pouzdanim podacima na osnovu računa br.02/2011, u čiji su posed došle „Vranjske“, ED Vranje advokatskoj kancelariji Dejana ATANASOVIĆA (radi u okviru prostorija poslanika DS i advokata Gorana Stefanovića) samo za zastupanja na sudu tokom marta ove godine duguje 316.406 dinara. To je pedeset odsto od ukupnih troškova po advokatskoj tarifi, što znači da advokat za EPS radi upola cene.
– Pričaju se razne priče – kaže Atanasović – a prava je istina da sam ja samo zakupac prostora u kancelariji Gorana Stefanovića. Dakle, ne radim ja za njega. Takođe, dezinformacija je da sam kod njega završio pripravnički staž, jer sam to obavio u advokatskoj kancelariji Zorana Savića. To su sve bili moji predmeti tokom marta kada sam imao 130 suđenja. 
– ED Vranje je pre nekoliko meseci zaposlila tri mlada pravnika – kaže epsovac Rašić – upravo da bismo smanjili troškove za usluge advokata. Ti mladi ljudi imaju položene pravosudne ispite, prošli su određenu obuku, utrenirali se i mi očekujemo još bolje efekte po nas u pokušajima da zaštitimo i naplatimo naša potraživanja pred sudom. Već imamo uštede od toga.
– „Novi dom“ pred sudom zastupaju advokati Miomir Tasić i Dejan Atanasović sa kojima imamo validne ugovore. Mi smo predvideli 600.000 dinara godišnje za usluge advokata, ali to nam se višestruko vrati kroz naplatu potraživanja – kaže direktor Novog doma Goran Petrović.
– U svim postupcima pred sudom zastupa nas pravnik Direkcije, osim u jednom slučaju zbog sukoba interesa jer je tuženi u rođačkim odnosima sa našim pravnikom. Tu smo angažovali advokata Miomira Mišića kome za dosadašnje usluge dugujemo oko 80.000 dinara – navodi direktor Direkcije Dragan Stojković.
– U sudskim postupcima –  kaže Dejan Ilić, direktor JP Komrad -zastupa nas pravnik iz firme. Imamo dva slučaja angažovanja advokata, ali nisu angažovani po ugovoru, već je njihova naknada u procentima. Pošto je reč o dva spora ukupne vrednosti milion dinara, advokat dobija 5-10 odsto od vrednosti spora po završetku postupka.
– Nemamo advokate, već nas na sudu zastupaju naši pravnici – kaže finansijski direktor „Vodovoda“ Dušan Djorđević.

– To je, imajući u vidu da je struja sukcesivna roba koja se mesečno isporučuje, najjeftiniji način da se okonča sudski postupak, i za nas, i za kupca – tvrdi Rašić.

U suprotnom, objašnjava on, ulazi se u obično dug parnični postupak koji traje od nekoliko meseci do više godina. Taj postupak podrazumeva ozbiljne sudske troškove za obe strane (plaća se danguba, veštaci, advokati i sl).

– U parničnom postupku kome je prethodio prigovor, obično veštak finansijske struke putem uhodane matematičke operacije i konstatovanja momenta početka zastarelosti, utvrđuje koliko potrošač struje duguje i na osnovu njegovog nalaza utvrđuje se da li se i koliko duguje, ako se uopšte duguje – objašnjava advokat Stojanov.

Na kraju, ipak, dolazi izvršna sudska presuda, često nepovoljna i po samu elektroprivredu.

– Ta presuda, dešava se, često nije povoljna za nas nakon mišljenja veštaka i krajnjeg ishoda. Naime, obično se u kasu EPS-a slije znatno manje novca od iznosa za koji smo utužili kupca električne enrgije. Ali, mi smo u obavezi da pravno zaštitimo potraživanje time što ćemo pokrenuti sudski postupak. I mi smo ga na taj način zaštitili od zastarelosti na deset godina. Naime, u izvršnom sudskom postupku naše potrživanje naplaćuje se, ako je to moguće, najpre prodajom pokretne, a potom i nepokretne imovine potrošača u navedenom periodu – precizira Rašić.

EPS ima razrađen mehanizam „biranja“ kupca za utuženje.

– Postoji kompjuterski kriterijum i usvojena procedura za zaštitu sistema kvaliteta i potrošača na nivou EPS-a koji nam garantuju da putem kompjutera za utuženje budu odabrani samo oni kupci u pogledu čijih dugovanja nije došlo do zastarelosti. I to  obično u periodu kada istekne jedanaesti mesec zaredom da nisu platili račun za struju. Zato je cifra od tri milijarde prilično realna – objašnjava Rašić.

On naglašava da su penzioneri i u ovom delu zemlje najbolje platiše.

– Sada su najveći dužnici kupci električne energije koji imaju veće stambene objekte. Ne mogu da kažem da su to bogataši, ali je reč o ljudima koji imaju prostrane i luksuzne objekte sa mnogo električnih aparata u kući – otkriva šef Sektora trgovine strujom u ED.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar