Naše će biti opštinsko

Eko Taxi Vranje

Restitucija znači ekonomsku i političku nezavisnost pojedinca, Oduzeta imovina u Vranju: 255 objekata, 75.491m2

Ovakvo ušančenje države izaziva, najblaže rečeno, nedoumicu; očigledno je da bi država, da je ne pritiska imperativ ulaska u EU, ovu imovinu vratila kad na vrbi rodi grožđe, a pre petoga oktobra, „ispravljanje istorijske nepravde“ je bila prva stavka u privlačenju glasača svih stranaka DOS-a



 

Restitucija znači ekonomsku i političku nezavisnost pojedincaKo od koga, zapravo, u celoj ovoj priči oko restitucije, kojoj se ne nazire kraj, ko, dakle, od koga nešto traži, i šta? Da li to naslednici ojađenih „narodnih neprijatelja“, „špekulanata“, „kapitalista“, traže svoju dedovinu, ili, pak, sudeći po strahovitom otporu koji pruža, država brani „svoju dedovinu“, nasleđenu od deda Tita? Ovakvo ušančenje izaziva, najblaže rečeno, nedoumicu; očigledno je da bi država, da je ne pritiska imperativ ulaska u EU, ovu imovinu vratila kad na vrbi rodi grožđe, a pre petoga oktobra, „ispravljanje istorijske nepravde“ je bila prva stavka u privlačenju glasača svih stranaka DOS-a.

E, sada EU traži donošenje dva nova zakona u Srbiji, kao preduslov, mada „naši“ to tako ne shvataju, ili neće otvoreno da kažu narodu – Zakon o javnoj svojini, i Zakon o restituciji. Pa se sada, najjednostavnije, postavlja pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje, pošto bi država da prvo donese zakon o svojini, da bi se znalo ko šta ima u ovoj državi, pa tek onda onaj o restituciji, da bi se znalo ko šta nema u ovoj državi. Pa bi tako po izvesnim tumačenjima, po prvopomenutom zakonu, lokalne samouprave bile dužne da na svoja nejaka pleća prime i namirenje duga po restituciji. O tome govori Milivoje Antić, koordinator Mreže za restituciju.

RASPRAVA RADI RASPRAVE

Vranjske: Zbog čega je bitan redosled donosenja ova dva zakona?

Antić: Za razliku od nacrta zakona o javnoj svojni koji tretira pitanje celokupne drzavne imovine, ciji je samo deo i nasa privatna oduzeta imovina, predstavnici vlasti najavljuju veliku „javnu debatu, raspravu radi rasprave, eksperte, procene, strucnjake“, sve zainteresovane – recju: zloupotreba instituta javne rapsrave, dok za celokupnu drzavnu imovinu koja ja predmet javne svojine nista od toga ne treba.

Zbog čega ne treba?

Oduzeta imovina u Vranju: 255 objekata, 75.491m2-Dodatno, za razliku od partijski kontrolisanih lokalnih samouprava i javnih predueca, koji decenijama koriste besplatno, i imaju sve prihode od drzavne imovine koju koriste, gradjani samo u retkim situacijma dodju u mogucnost da svoju imovinu kao danasnju drzavnu imovinu koriste i to uz placanje naknade. Javna preduzeca i lokalne samouprave imaju sva ovlascenja i mogucnosti nad imovinom koju koriste, a skoro nikakve obaveze. Jedino sto nemaju je da tu imovinu otudje mimo znanja Vlade i u tom „ogranicenju“ treba traziti razlog zasto se trazi hitnost usvajanja i svakako pre restitucije, zakona o javnoj svojini. I, u ne tako malom broju privatizacija, potpuno nezakonito uzurpirana je drzavna imovina, i sada se pokusava legalizovati takva pljacka. Pojedinacni nezakoniti prepisi drzavne imovine na takozvanu „drustvenu“ je stvar za nadleznog tuzioca, a pokusaj da se masovno takve pljacke legalizauju, je stvar za tuzioca za organizovani kriminal.

Sada će se od građana ponovo tražiti dokazi o oduzetoj imovini, koje su oni već jednom podneli?

-Građani Srbije su o svom trošku, ostavljajući milionske iznose u budžet Srbije izradili popis potraživane imovine još 2006. godine, što je potpuno suprotno od skoro po pravilu neodgovornih partijski kontrolisanih tela (lokalne samouprave, gradovi ili AP) koji nisu ni za proteklih 16 godina, obavili svoju osnovnu dužnost – popisali šta sve od državne imovine koriste besplatno decenijama. Dodatno, za razliku od danasnjih korisnika, javnih preduzeca i lokalnih samouprava koji u najvecoj meri nisu popisali sta besplatno koriste, gradjani su o svom trosku unoseci novac u budzete opstina i republike, formirali bazu podataka sta se i koliko potrazuje od oduzete imovine. To su neki od razloga zasto insistiramo da se prvo resi restitucija i za sve ostale gradjane pa tek onda pitanje javne svojine. Ujedno, nasi zahtevi su i korak ka uspostavljanju odgovornijih vlasti na lokalnom nivou, od cega smo daleko.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar