Zoran na konju

Eko Taxi Vranje

, Bog na zemlji,

Pošto je ubedio Tomića da njegov status živog spomenika nije ugrožen, Antić nije krio zadovoljstvo što je konačno došao na čelo stranke koju operativno vodi skoro deceniju



 

Sve je bilo idilično – puna sala Hotela Vranje u ponedeljak 27. juna, mnogo gostiju, osmesi na licima i – Zoran Antić konačno na čelu vranjskih socijalista. Ovo je slika dugo najavljivane i više puta odlagane 8. Izborne konferencije SPS-a, ili stranačkih izbora, koji su doneli više značajnih promena među lokalnim socijalistima, od kojih su imenovanje Antića za neprikosnovenog šefa i avanzovanje Branimira Stojančića na mesto  predsednika Izvršnog odbora gradskog odbora SPS, svakako najznačanija. Tako je Dragan Ilić, predsednik vranjskog odbora SPS-a u tri mandata od 2002. godine, otišao u istoriju ili, priča se, na mesto predsednika Političkog sveta SPS. Ni on se nije mnogo protivio neminovnosti odlaska, što ne znači da borba za presto nije bila krvava; naprotiv! U klinču su se našli mladi lavovi SPS-a i “Simpo”, po ko zna koji put, a u uzbudljivom finišu ipak je pao dogovor da se podrži Antić i njegovi, na račun nekih pojedinaca iz “Simpa” koji su u ovom času ostali kratkih rukava. Smena generacija u SPS-u je obavljena, bar u upravljačkim strukturama, potpuno i bez ostatka, jer je od starijih socijalista u vrhu ostao samo Siniša Mitić, dok su svi ostali, na ovaj ili onaj način, otišli u istoriju. Pred “novim” SPS-om sada su ozbiljni zadaci, pre svega da pokaže na prvim narednim izborima kako smena generacija nije uticala na rezultate i rejting. A, kako je sve počelo?

BRIFING U KUHINjI

Bog na zemljiPolicajac na uglu zaustavlja saobraćaj ispred hotela jer, zaboga, dolazi njegov ministar. No, Ivica Dačić je ovoga puta bio u partijskoj misiji, dakle privatnim poslom, pa tolika halabuka i zatvaranje jedne od gradskih saobraćajnih arterija čak dva sata pre njegovog dolaska svakako je neprimerena. No, tako je kako je. Ispred hotela su sve zainteresovane strane – dolazeći Antić i Stojančić, odlazeći Ilić, večni Stojčić i Negovan Stanković, poraženi Mitić, svi. Nestrpljivo cupkaju, i uz uzdah olakšanja dočekuju prvi auto iz koga izlazi Dragomir Tomić, predsednik “Simpa”. Antić mu hitro prilazi u dva koraka, u lica se ljube, više nego srdačno. Tomić ovde izaziva više od strahopoštovanja, on je nešto kao hodajući spomenik od koga svi pomalo zaziru, ali su u obavezi da se pored njega slikaju. Brzo stiže i Dačić, svi se zgledaju ko li bi mu prvi prišao, ali on sam razrešava dilemu – “prvo da ispoštujem još važećeg predsednika”, pa se celiva sa Ilićem. Kratko, jasno, efektno, da ne bude nikakve zabune. Svi srećni, blistajući ulaze u hotel, gde po dva čoveka iz privatnog obezbeđenja stoje na svakom mogućem ćošku prostora. Prepuna gornja sala hotela još može da čeka, rukovodstvo ide sa Dačićem i Tomićem na kratak brifing, do kuhinje.

Nervoza u sali, okićenoj balonima u bojama srpske zastave, dostiže vrnunac. Program, isplaniran do detalja, vodi Miroljub Stojčič, Miretov bratanac, onaj čija se supruga nedavno zaposlila u Muzeju. Branimir Stojančić nervozno proverava poslednje detalje, a onda oko 500 prisutnih burno pozdravlja Dačića i Tomića. Kao bodigardovi, od njih se ne odvajaju Stojčić sa jedne, i Negovan Stanković sa druge strane. Zanimljiv je i sastav gostiju. Ekipu Demokratske stranke predvodi Slobodan Stamenković, tu su još Aca Trajković i mlađi Nešić, Miroslav,do njih radikali, Dutina i Stojković, pa Janja iz G17 i Ljubiša Ordić iz Karićeve stranke, sledi Nova Srbija – stariji Nešić, pa Jedinstvena Srbija, Dejan Manić i nekako u samom kraju šef PUPS-a Grade Jovanović. Kad uđe Dačić, aplauz  a sala je na nogama, na svojim mestima ostaju da sede samo Trajković i Nešić. Slobodan Stamenković prilazi da se lično pozdravi najpre sa Tomićem, pa sa Dačićem. Šlag na tortu stavlja novinar Vojkan  Ristić, koji iz pozadine prilazi Dačiću, da se bog zna kako srdačno izljube.

Himna, pa zvanično otvaranje. Konferansije poimenice pozdravlja sve prisutne, pa čak i one kojih nema, kao što su recimo Lale Mojsilović i Uroš Trajković, a preskače neke važne prisutne, kao što je recimo načelnik okruga Budimir Mihajlović.

STOJANČIĆ
Koliko je jaka stuja mladih u SPS-u pokazuje i izbor potpredsednika stranke. Od nedelje, to su Siniša Mitić, Srđan Dekić, Dejan Ilić i Lidija Novković. Osim Mitića, svi su mlađi čak i od Stojančića koji je tek prevalio tridesetu. Mitić je jedini ostao na svom mestu od stare garde. Stojan Dimčić, koji je imao dovoljno podrške u partijskoj bazi, povukao se, kažu, na sopstveni zahtev, Stojančić je avanzovao na mesto predsednika Izvršnog odbora gradskog odbora SPS-a, dok se četvrti potpredsednik iz ranijeg saziva, Banjčanin Predrag Milenković, morao zadovoljiti mestom predsednika novoformiranog opštinskog odbora SPS-a u Banji. Imenovanje Stojančića na mesto prvog operativca vranjskog SPS-a umesto Zorana Antića u velikoj meri je očekivano, i došlo je na predlog samog Antića, posle izbora oko 140 članova novog Gradskog odbora. Veruje se da od tog broja Antić i ekipa kontrolišu najmanje 130 ljudi, što je većina sa kojom se čak i ovde može lagodno vladati strankom. Stojančić je sada dobio ogroman manevarski prostor, u rukama drži sve organizacione konce stranke, i tek će demonstrirati svoju pravu moć. Oni koji su ga od početka podržavali sada slave, a oni koji su mu bili protivnici strepe od vremena koje dolazi. Oni koji poznaju Stojančića, kažu da se ni jedni ni drugio ne ponašaju tako bez dobrog razloga.

– Vlast SPS-a u Vranju od 20 godina jeste jedna mala istorija, i ta tradicija se mora očuvati. Na ekipi koja danas preuzima SPS leži zadatak da tu situaciju ne samo očuvaju, nego da je i značajno unaprede – opomenuo je prisutne odmah na početku gradonačelnik Stojčić.

SNAGA I ISKUSTVO

Anticipirajući neposredno dolazeća dešavanja, Slobodan Stamenković je u ime gostiju poželeo srećan rad, ali i izrazio svoja očekivanja od koalicionog partnera.

– U vlast smo ušli puni energije, ali neiskusni, a zatekli iskusni SPS, pomalo umoran. Želimo da sada budemo jednaki, da i SPS dobije energiju, kao što smo mi u prethodnom periodu stekli iskustvo – bio je jasan Stamenković.

Ministar Dačić nije rekao ništa epohalno, osim da SPS računa na jug Srbije, i Vranje kao centar regiona. On se založio za slogu u stranci, i poštovanje tradicije po kojoj su ljudi glavna vrednost stranke na čijem se čelu nalazi.

Onda se krenulo sve po redu – predlozi, usvajanja, aklamacije, bez iznenađenja. Obraćajući se prisutnima, novi predsednik Zoran Antić nije štedeo na obećanjima.

– Znamo u kom času preuzimamo stranku, i znamo šta nam je činiti. SPS ovde mora, na prvim narednim izborima, da dostigne cifru od najmanje 12.000 glasova. Znamo to, i znamo kako da to postignemo – optimističan je Antić.

Posle, čitava ekipa do duboko u noć slavila je u motelu “Vranje”. I sama činjenica da nije izabran Simpov Pržar dovoljno govori o odnosima unutar SPS-a, ali, za sada, sve je leglo na svoje mesto. Bar pred očima javnosti.

PAKT O NENAPADANjU

No, nije sve bilo tako idilično. Izbori u SPS-u traju najmanje šest meseci, a poslednjih mesec dana su se odvijali u ostalim opštinama Pčinjskog okruga. Kada je red došao na Vranje, situacija je bila već izuzetno zaoštrena. Zoran Antić je po mesnim odborima partije dobio podršku 37 organizacija, dok je njegov glavni protivkandidat, “Simpovac” Siniša Mitić dobio tek 11 nomimancija, Zoran Knežević tri, Dragan ilić šest, dok su ostali kandidati dobili po jednu ili dve. Ništa nije bilo sporno, ali su, poučeni porazom na prethodnom kandidovanju za partijske funkcije pred Kongres stranke, “simpovci”  krenuli u oštro lobiranje, pre svega kod Ivice Dačića. No, slabo su stajali na terenu, jer Antić je od “Simpovog” glavnog kandidata Mitića imao tri puta više glasova u bazi, što mu je omogućilo da komotno čeka rasplet. Mitić je čak izgubio i u Buštranju, svojoj dugogodišnjoj izbornoj bazi, što je bio znak za početak lobiranja svake vrste.

Glavnu ulogu, priča se, odigrao je predsednik Okružnog odbora SPS-a Negovan Stanković, kao glavna spona između lokala i centrale. U više uzastopnih noćnih sastanaka sa Dačićem, on je pokušao, i na kraju uspeo, da mu situaciju predstavi u pravom svetlu. No, Draganu Tomiću, kažu glasine, nije se mnogo dopala marginalizacija “Simpovih” kadrova, pa je insistirao da Mitić preuzme vranjski odbor. No, baza to ne bi dozvilila, pa se bruka morala sprečiti ipak nekim dogovorom.

Telefoni su se usijali, i samo četiri dana pre Izborne konferencije došlo je do kasnog večernjeg sastanka Tomića i Antića na kome je sve razjašnjeno. Tomić se uverio da Antić i njegovi nisu nekakva marginalna pojava, nego črvst sistem, dok je Antić uspeo da ga ubedi da će on lično, znači i “Simpo” za njih ostati jedan i vrhovni nezamenljivi Bog.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar