Umetnost preživljavanja

,

Može li galerija da radi bez programskog (umetničkog) saveta – Da li je potrebno raspisivanje konkursa za godišnju izlagačku delatnost – Transfer novca koji ide „na kašičicu“ – Kako se odnosi socijalista i demokrata reflektuje na njen rad

U trenutku kada se situacijom u kulturi ne bavi društvo na širem planu, apsurdno je očekivati da se to dešava u lokalnoj samoupravi. Ne sećamo se kada je neko ovde raspravljao o kulturnim sadržajima koji se nude, o nivou tih sadržaja, o njihovom uticaju na publiku. A kako u besprarici, bez programskog (umetničkog) saveta i bez raspisivanja konkursa, sa svojih 375 kvadrata izlagačkog prostora funkcioniše najveća galerija ispod Niša – vranjska Galerija Narodnog muzeja, saznajte iz teksta koji sledi.

PRIJATELjI I DRUGARI

– Galerija pri Muzeju funkcioniše od 1995. Na samom početku imali smo Savet od sedam članova koji je bio zadužen za organizaciju i realizaciju godišnjeg plana i programa, ali se pokazalo da to u praksi nije izgledalo onako kako je bilo zamišljeno. Nismo mogli da odgovorimo na visoke zahteve koje su članovi Saveta nametali, tako da smo vrlo brzo morali da odustanemo – navodi Snežana RADIVOJEVIĆ PETROVIĆ, upravnica.

U to vreme Savet su činili jedan kustos iz Muzeja i nekoliko umetnika sa strane, koji su trebali da se svojim imenom i preko svojih veza, založe da u Vranju vidimo što poznatije i kvalitetnije autore, a sa lokala najbolje. Za uzvrat, bilo im je potrebno obezbediti honorare, prevoz, smeštaj, a umetnicima i katalog i otkup slike. To se, u uslovima gde je količina za to potrebnog novca direktno proporcionalna veštini pregovaranja i dužini dreždanja ispred kancelarije gradonačelnika, koji je izvršilac budžeta, pokazalo kao neizvodljivo.

– Neophodno je da Savet postoji jer naša galerija promoviše vranjske umetnike, ali prati i savremene domaće tokove. Pokušali smo, pre četiri godine, da obnovimo Savet jer od kvaliteta priređenih izložbi, između ostalog, zavisi i kvalitet fonda likovne zbirke, koja se dopunjuje otkupom. Postojanje ovakvg tela je u direktnoj vezi sa kvalitetom godišnjeg programa, a u slučaju konkursa uticao bi i na izbor kandidata. Profilisanjem tradicionalne godišnje izložbe, onih po pozivu, izložbi koje se konkursom odobravaju, kao i autorskih izložbi kustosa, bila bi potvrđena programska orjentacija kojoj težimo – tvrdi Mirjana JOVANOVIĆ, kustos.

A da je situacija najblaže rečeno nedefinisana, potvrdili su nam i brojni ovdašnji umetnici, koji su iz razloga što su i ovako u nezavidnom položaju, insistirali na anonimnosti.

– U većini galerija u kojima sam želeo da izlažem postojao je Savet. Na taj način umetnik stiče kredibilitet kada konkurišete na nekom sledećem mestu i mnogo mu je lakše. Ovde ne možete da upadnete ili vam stalno govore da ništa ne smeju da vam garantuju – žali nam se slikar mlađe generacije.

Njegova koleginica, ništa manje razočarana, nadovezuje se:

– Šta ne mogu da garantuju? Da ću ja da spremim četrdesetak slika za septembar, a da će oni da mi jave nedelju dana pre toga da otpadam jer je ministar učinio prijatelju koji čak i nije umetnik, a da ja eventualno čekam oktobar. Ali, ja sam možda na nekom drugom mestu već dobila oktobar – kaže ona.

Odgovarajući na ove optužbe, Zoran NAJDIĆ, lokalni ministar za kulturu, tvrdi da mogućnost intervencija uvek postoji i da se za tim poseže u izuzetnim situacijama.

– Tu nikako ne može biti reči o favorizovanju, što se uvidom u raspored programa može vrlo lako utvrditi – kategoričan je on.

Objašnjavajući nam na koji način se bez Saveta i konkursa vrši izbor izložbi, Jovanovićeva navodi da o tome odlučuje stručni tim kustosa Muzeja, a da na to utiču prispeli katalozi, projekti sa drugim muzejima i izložbe po pozivu. Ona kaže i da su 2009. na predlog upravnice, oformili prošireni sastav Saveta, odnosno neku vrstu komisije, koja danas više ne postoji, a u kome su bili ona, Zorana Petrušijević, drugi kustos, upravnica, Dejan Rusimović, predsednik UO NM i Najdić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)