Ništa nije urađeno kako treba

Eko Taxi Vranje

, Slaviša Kanački, Slavko Živković

Protokol u ovakvim situacijama jasan je nedvosmislen. U dokumentu koji je potpisalo devetoro stručnjaka piše da je smrt devojčice iz Ćukovca direktna posledica trome reakcije vranjskih lekara, pre svega specijaliste ORL i anesteziologa, koji su bili dužni da Dijanu podvrgnu zahvatu u operacionoj Sali, pod totalnom anestezijom



 

„Na osnovu kliničke slike se zaključuje  da je život deteta bio u neposrednoj životnoj opasnosti zbog izrazito otežanog disanja, što je bilo uzrokovano neprolaznošću gornjih disajnih puteva, a kao posladica zapaljenskog procesa; međutim, oba ova doktora – specijalista ORL dr Darko Civkarovski i anesteziolog dr Slaviša Kanački, nisu prepoznali akutnu životnu ugroženost deteta, pa je predugo čekanje da dati lekovi za smanjenje tkivnog otoka, koje je dete prethodno dobilo, počnu da deluju, predstavljalo gubitak dragocenog vremena (…) Naime, prva i neodložna terapijska mera morala je da bude spašavanje života deteta obezbeđivanjam normalnog protoka vazduha. U tu svrhu, specijalista ORL je, kao specijalista za bolesti uha, grla i nosa, trebalo da pregleda dete, pa da na osnovu pregleda i kliničke slike postavi dijagnozu akutne upale grlenog poklopca i napravi, zajedno sa anesteziologom, plan lečenja. U tom smislu trebalo je, a prevashodno specijalista ORL jer je priroda oboljenja u domenu njegove specijalnosti, da se odmah organizuje transport deteta u operacionu salu, da se blagovremeno obezbede instrumenti i oprema za hitno hirurško otvaranje dušnika, da anesteziolog dete uvede u opštu anesteziju i pokuša uvođenje disajne cevi u dušnik kroz usta u prisustvu specijaliste ORL spremnog da načini hitnu traheotomiju u slučaju da postupak anesteziologa ne uspe. To, međutim, nije učinjeno, iako je klinička slika upućivala na ovakav postupak.“

BEZ STRUČNOG POKRIĆA
U  ovom dokumentu dostavljenom Osnovnom sudu navodi se da postupci pojedinih lekara koji su bili kraj Dijane kobnog 8. Januara „nemaju stručno opravdanje“ i da je to „direktno rezultiralo smrtnim ishodom“. U Mišljenju se konstatuje da je Dijana imala akutnu upalu završnog dela ždrela, grlenog poklopca i grkljana, što je brzonapredujući i životno ugrožavajuća bolest jer grleni pokolopac i okolno meko tkivo, zahvaćeno zapaljenjem, progresivno otiče i onemogućava disanje.
„U toj situaciji“ – piše dalje- „prva i osnovna terapijska mera je spašavanje života obezbeđivanjem prohodnosti gornjih disajnih puteva; to se čini postavljanjem disajne cevi kroz usta od strane anesteziologa, što će omogućiti nesmetano disanje. Taj postupak se izvodi timski, u operacionoj sali, u opštoj anesteziji, po nalogu prevashodno specijaliste ORL (dr Darko Civkarovski) jer je priroda oboljenja u domenu njegove specijalnosti, a u slučaju da se disajni put obezbedi postavljanjem disajne cevi kroz usta, hitno se pristupa traheotomiji od strane specijaliste ORL. „Blagovremeno nesprovođenje ovog postupka i predugo čekanje da dati lekovi počnu da deluju, kao i čekanje na dolazak pripravnog anesteziologa od kuće, nemaju stručno opravdanje, i to je direktno rezultiralo smrtnim ishodom“.
U dokumentu dalje piše da je Slavko Živković, kao pripravni anesteziolog, ispravno reagovao čim je došao i video da je Dijana životno ugrožena, postavljanjem disajne cevi, ali taj postupak nije bio moguć zbog ogromnog otoka grlenog poklopca, što se dešava u toj fazi bolesti. Međutim, „potonji postupak hirurškog otvaranja dušnika (traheotomije) i postavljanje disajne cevi je izveden prekasno“.

Ništa, dakle, od ovoga što je Sudsko-medicinski odbor Instituta za sudsku medicinu „Milovan Milovanović“ beogradskog Medicinskog fakulteta (u daljem tekstu SMO), naveo u svom Zaključku o uzrocima smrti Dijane Marinković, devojčice iz Ćukovca, a na osnovu izjava lekara i članova porodice na sudu, kao i nalaza obdukcije, nije urađeno. Zbog toga je SMO doneo stručno Mišljenje u kome se tvrdi da je sve to rezultiralo smrtnim ishodom (Vidi okvir Bez stručnog pokrića). Dijana, koja je tada imala pet i po godina, preminula je 8. januara 2011. u ranim jutarnjim satima na Dečijem odeljenju vranjskog Zdravstvenog centra, a pred Osnovnim sudom u Vranju vodi se postupak  protiv Civkarovskog i Kanačkog po zahtevu Osnovnog tužilaštva za sprovođenje istrage.

Vranjske su došle u posed kompletnog izveštaja SMO od 8. marta ove godine, dostavljenog Osnovnom sudu u Vranju, o smrti Dijane Marinković, događaja koji je šokirao i uznemirio javnost. Iz teksta koji sledi, punog čudnih i kontradiktornih izjava, čitaoci neka sami izvuku zaključak da li se tragedija mogla sprečiti, iako je SMO, kao svakako referentna institucija, o tome već dao svoje mišljenje.

ANDRIJANA TIMČIĆ: BEZ PATOLOŠKIH PROMENA

Dijanu su roditelji doveli najpre na Dečiji dispanzer 7. januara oko podneva zboga jake upale grla, gde je dobila uobičajenu terapiju, a istog dana, oko devet uveče, zbog visoke temperature u službu Hitne pomoći, gde je dežurna bila dr Andrijana Timčić, koja je iskaz sudu dala 12. januara:

„Ja sam pregledala dete, pogledala sam mu grlo koje je bilo blago crveno, poslušala stetoskopom pluća, nije bilo znakova patološke promene (…) Ja sam njima rekla da će dete dobiti još jednu injekciju za temperaturu, ali da u slučaju da temperatura ne pada u narednih sat vremena, ili da ukoliko bilo šta primete, da se ponovo jave i da ću ih ja poslati na Dečije odeljenje. Nakon toga oni su došli ponovo oko dva i deset. Ja sam pogledala dete i primetila da teško diše, tj. Teško udiše vazduh. Videvši to, ja sam napisala uput za Dečije odeljenje. Ja sam time završila svoj deo posla“.

DESANKA MILENKOVIĆ: KAO DA ME NIKO NIJE ČUO

Devojčicu je na odeljenju primila dežurni lekar Desanka Milenković, koja je 11. januara dala iskaz sudu:

UROŠ TRAJKOVIĆ
IMALI SMO SVE INSTRUMENTE

Direktor ZC u izjavu sudu koju je dao 17. Januara, za razliku od kolega, tvrdi da su postojali svi neophodni instrumenti za traheotomiju:
,,Na nivou Zdravstvenog centra doneta je naredba da u takvim slučajevima, da kažem hitnim, u transport umesto lekara opšte prakse iz hitne službe medicinske pomoći ide pripravni anesteziolog. Obavešten sam da su lekari, kako sa Odeljenja za uho, grlo, nos, otorinolaringolog, tako i dežurni anesteziolog, došli odmah po poizivu sa Dečijeg odeljenja, a da je zatim negde u 02 i 55 pozvan i pripravni anestezilog koji se za kratko vreme pojavio na Dečijem odeljenju, te da je konačno i pored uloženih napora dete egzitiralo u 04 i 45 … Tvrdim da su postojala odgovarajuća sredstva za rad, a naročito kada je reč o sredstvima za tzv. traheotomiju. Zvanično sam obavešten od strane načelnika tog odeljenja, a i u našoj dokumentaciji postoji dokaz o tome, da je novi kompletni instrumentarijum za Odeljenje ORL stigao sredinom februara 2010, obzirom na zahtev tog odeljenja da su instrumenti dotrajali… U zadnjih nekoliko godina ni sa jednog odeljenja ZC Vranje nismo imali trebovanje konkrektno za poseban instrumentarjum za rađenje traheotomije u dečijem uzrastu, ali je definitivno utvrđeno da je i takav set stigao u okviru kompletnog instrumentarijuma za odeljenje ORL…

„Dijana je primljena na odeljenje negde oko 02 i 15. Klinička slika deteta bila je jako loša, bilo je modro, gušilo se, borilo za vazduh, zabačena glava. Ja sam dete pregledala i odmah pozvala specijalistu ORL (za uho, grlo i nos) Darka Civkarovskog i Odeljenje anestezije. Odmah sam dala terapiju adrenalin, urbazon i kiseonik i stavili smo kanilu za infuziju. ORL je došao za 15 minuta a anesteziolog za 25 minuta. Napominjem da sam u međuvremenu zvala službu HMP (Hitna pomoć) da mi pošalju kola i lekara (…) Imajući u vidu da se stanje deteta od dolaska na odeljenje nije pogoršavalo, ja sam predložila ušnom lekaru Civkarovskom da se dete prebaci na ORL odeljenje u uslove koji su adekvatni da se uradi intervencija, intubacija i traheotomija. Doktor Darko je tražio mišljenje anesteziologa. Kada je došao anesteziolog (Kanački) oni su razgovarali, ali ne znam šta jer sam bila zaokupljena detetom. Koliko znam, Kanački nije intubirao dete, niti je pokušao intubaciju. Ja sam pozvala načelnika Lazara Stankovića, kardiologa, koji je došao oko 02 i 50, koji se složio sa mojom konstatacijom da se dete uputi za Niš, ili na ORL odeljenje. Posle je došao i anesteziolog Slavko Živković i još jedna setra i oni su preuzeli slučaj. U 03 i 30 oni su vratili lekara iz hitne službe, koliko se sećam dr Živković je rekao da nema potrebe i da će on ići u transport ako ima potrebe. U međuvremenu, ja kao dežurni lekar bila sam na drugom spratu jer sam imala prijeme. Kada sam se vratila videla sam da nije rađena intubacija ni traheotomija. Ja sam napisala upute za Niš, potpisala nalog vozaču, sestri. Ja sam insistirala da se dete prebaci na ORL odeljenje, ali oni svi kao da me nisu čuli“

DARKO CIVKAROVSKI: NAPRAVIO SAM REZ NA VRATU

U svojoj izjavi sudu istog dana, Darko Civkarovski, dežurni na ORL, kaže da je sa Dečijeg dobio poziv negde oko 02 i 30:

„Javila se dr Milenković sa Dečijeg i obavestila me da ima slučaj deteta koje se guši. Pitao sam na šta sumnja, ona je rekla na subglotični laringitis. Ja sam rekao da, ako je već tako, može može dete da šalje dalje ukoliko ne reaguje na terapiju. Ona je rekla da ipak dođem, i ja sam došao po pozivu. Kada sam došao na odeljenje, ne znam tačno da li i anesteziolog kad i ja ili pre mene, ali ubrzo je bio tu i Slaviša Kanački. Dete se borilo da udahne vazduh, bilo je iznureno, bledo. Ja nisam vršio pregled deteta, obzirom na njegov uzrast i stanje u kome se nalazi, i rekao sam da dete treba da se transportuje, ali u pratnji anesteziologa (…) Ne znam koliko dugo smo čekali pripravnog anesteziologa, možda 10,15, 20 minuta (..). Znam da je dr Kanački dao detetu injekciju Dormikum, radi smirivanja organizma. Znam da je dr Desanka rekla da ovo nije slučaj za nju i da treba ja da preduzmem mere. Ja sam rekao da dete treba da ide dalje, što smo se složili. Dr Desanka mi nije rekla da dete treba da pređe na ORL. Kada je došao dr Živković, koji je trebalo da ide u transport, pogledao je dete direktnim laringoskopom i rekao da takvo dete ne može da se transportuje (…) Na minut od kako ga je pregledao dr Živković, dete je prestalo da diše, i disanje je postalo sve slabije, a onda prestalo. Zapravo, meni je izgledalo da je dete odjednom prestalo da diše. Pošao sam da plasiram par širokih igala kroz grkljan, te igle sam uzeo na odeljenju, služe za infuziju, samo su široke. Tražio sam set za traheotomiju, pa je neko zvao PTO a oni su rekli da nemaju, pa sam ja zvao ORL i za pet minuta tehničar je doneo set. Pristupio sam traheotomiji. Dr Slavko je mehaničkim balonom ubacivao detetu vazduh. Napravio sam rez po srednjoj liniji vrata, od ispod grkljana do grudne kosti i napravio prostor, pomerao sam tkivo da bih došao do traheje. Pogodio sam traheju (pojavili su se mehurići) i onda još malo proširio rez i plasirao endotrahijalni tubus sa kafom (balončić koji sprečava vraćanje vazduha koji se ubacuje). Onda smo balon koji je bio na ustima stavili na tubus da bi ubacili vazduh direktno u traheju – pluća, i pristupilo se masaži srca… Ja ne mogu tačno da kažem, meni se čini da je prošlo oko sat vremena od kada sam napravio rez na vratu pa do egzistiranja deteta“. Na pitanje istražnog sudije da li je bilo povoljnije da se ova vrsta intervencije radi u operacionoj Sali na Odeljenju ORL, Civkarovski je odgovorio:

„Tačno je da su utisci povoljniji, ali za tako nešto nije bilo vremena, moralo se odmah raditi“. (ORL se nalazi na stotinak metara od Dečijeg; prim.nov.).

SLAVIŠA KANAČKI: POMISLIO SAM NA TRAHEOTOMIJU

Slaviša KanačkiI Slaviša Kanački pojavio se pred sudom 11. januara. On je izjavio da oko 02 i 20 primio poziv sa Dečijeg i da je tamo bio posle 15,20 minuta. Zatekao je Civkarovskog i Milenkovićevu:

„Doktorka Milenković je tražila da se organizuje transport na ORL ili u KBC Niš. Dete je bilo u majčinom naručju, i držala mi je masku za kiseonik. Ja sam Živkovića pozvao, mislim da bilo otprilike oko deset do tri. Što se tiče Civkarovskog i dr Milenković, nisam čuo njihove zvanične razgovore, ali sam mogao da čujem sporadično da je doktorka smatrala da detetu nije mesto na pedijatriji i da bi bilo povoljnije da pre nego dođe do transporta koji je bio predlagan i svi smo bili saglasni s tim, da se do transporta dete eventualno zbrine na ORL, što Civkarovski nije prihvatio. U uslovima u kojima je pacijent bio sa edemom u grlu, nisam smatrao svrsishodnim da se liši spontanog disanja i da se stavi u stanje potpune anestezije kako bi mogao da mu se stavi tubus kroz grkljan. To se radi kada se lice priprema za operaciju a ovde niko nije pomenuo operaciju. Međutim, ja sam u jednom momentu pomislio na traheotomiju, ali nisam ja taj koji odlučuje o tome, a ovo tim pre što nije postojao odgovarajući set za traheotomiju koji se razlikuje od seta za odrasle (…) Dr Živković je obavio laringoskopski pregled, a onda pozvao Civkarovskog da kao stručnjak pregleda dete i vrlo brzo je pozvao i mene da reanimiramo dete. On (Živković) je probao balonom da ubaci vazduh kroz usta pod pritiskom, međutim izgleda da se grkljan skroz zatvorio i te strukture ispod. Dr Civkarovski je pokušao da otvori grkljan iglama. Nije bilo odgovarajućeg seta za traheotomiju. Dr Civkarovski je napravio rez na vratu, napravio prostor do traheje i direktno je tu gurnuta cevčica. Međutim, sve je to bilo porekasno. Zašto nije bilo odgovarajućeg seta za traheotomiju, ne mogu da kažem…“

SLAVKO ŽIVKOVIĆ: UČINIO SAM SVE

Slavko ŽivkovićSlavko Živković, pripravni anesteziolog u izjavi sudu 11. januara navodi da je na Dečije došao u 03 i 15, 19 minuta posle poziva:

„… Pre mog dolaska nikakava intervencija nije rađena, sem terapije od strane pedijatra i kiseonične terapije. Dete sam okrenuo na leđa i odmah pokušao intubaciju. Međutim, odmah nakon podizanja baze jezika uočio sam otok koji zatvara kompletni prostor iznad dušnika jako crvene boje, gde ne mogu da se razaznaju osnovne anatomske strukture tog prostora. Shvatio sam da je intubacija nemoguća, pa sam odustao od toga i ubacio air way, napravu koja podiže bazu jezika da bikoliko-toliko oslobodio vazdušni put (…) jer smatram da vazuh ipak negde može naći put do pluća, što se i dešavalo da je izvesna količina išla u pluća, ali to je ipak nedovoljno za dobru oksigenaciju krvi. Sestri sam naložio da daje medikamente intravenski, 20 mg urbazona i 1 ml razblaženog adrenalina, ne bi li splasnuo edem. Istovremeno se nastavlja ventilacija pomenutim balonom, ali ubrzo, i pored toga, dolazi do srčanog zastoja kod deteta (…) Zahtevao sam od prisutnog dr Civkarovskog da uradi hitnu traheotomiju. Međutim, on kaže da nema seta za hitnu traheotomiju. Sve je to trajalo desetak minuta i bilo je kasno za traheotomiju. Međutim, uprkos svemu, ja sam zahtevao da se uradi traheotomija ne bi li nekako spasili dete. Ipak je urađena traheotomija i ubačen tubus, ali i pored uporne kardiopulmarne reanimacije i uz povremeno dodavanje razblaženog adrenalina, nismo uspeli da uspostavimo spontano disanje i srčanu reakciju, i ja sam u 04 i 45 obustavio reanimaciju i proglašavam dete mrtvim…“

Na osnovu ovih, zatim izjava Dijaninih roditelja, Ivane i Bojana Marinkovića (koji su već u našim novinama nekoliko puta opsivali golgotu kroz koju su prošli i u kojoj su izgubili ćerku jedinicu), kao i nalaza obdukcije, SMO izveo je zaključak i doneo Mišljenje koji je potpisalo devetoro profesora i specijalista medicinskih nauka. Dijanu, koja je 24. Juna trebalo da proslavi šesti rođendan, ništa više ne može da vrati. Ipak, njenim roditeljima, ali i svima nama, možda se vrati nada da živimo u normalnoj zemlji.



  • Ostavi komentar