Mladi igrači propadaju u Vranju

,

Ratomir Leštarević (72), igračka i fudbalska legenda Dinama i južne Srbije, smatra da bi mladi igrači u selekcijama Dinama trebalo da imaju bolju perspektivu i sigurniju fudbalsku budućnost.

– Kada pogledate, u Vranju trenira fudbal preko 300 dečaka, a trenutno teško da imate pravog bonus igrača koji će moći da igra u prvom timu Dinama u Srpskoj ligi. Potrebno ih je sedam do osam u pogonu i voleo bih da ih ima više – kaže Leštarević.

Koji je problem što nema kvalitetnih mladih fudbalera?

– Talenata ima i oni se negde, zahvaljujući improvizaciji u radu, gube iz fudbala sa petnaest-šestnaest godina starosti. Mnogi, ne videći perspektivu u Vranju, odlaze u druge sredine, ali i tamo teško krče svoj fudbalski put.

PROFIL
Rođen: 15. 2. 1939.
Klub: FK Dinamo, FK Železničar (Niš)
Trener: FK Dinamo, FK Morava (Vladičin han), FK Mineralac (Vranjska Banja), FK Alfa, FK Jumko, FK BSK (Bujanovac).

Da li će Dinamo zbog dugogodišnjeg nerada u mlađim kategorijama morati da dovodi bonus igrače sa strane?

– Koliko sam upoznat, trenutno osmorica njih koji su 1992. godište ili mlađi igraju van Vranja. Bilo bi lepo da se sa njima porazgovara i da se najbolji vrate u Dinamo. Sa onim najboljim koji su trenutno u klubu moglo bi da se privremeno reši pitanje bonus igrača. U suprotnom, bez obzira da li će se klub boriti za povratak u Prvu ligu ili opstanak u Srpskoj, dovođenje bonus igrača je neophodno.

Stalno se govori kako je rad sa mlađim kategorijama prioritet kluba?

IZVINITE KAPITENU
– Veliku ulogu u razvoju mladih fudbalera imaju stariji igrači prvog tima, posebno kapiten. Sećam se svojih početaka u Dinamu. Igrao sam sa 18 godina, kao početnik, protiv prvog tima. Tada osim omladinaca nije bilo drugih selekcija. Važilo je pravilo iz jedne današnje TV reklame: „Ili jesi ili nisi“! Lopta je išla na grudi kapitena Gareje Prokića, onako vižljast ispružio sam nogu i oduzeo je. Šutnuo sam loptu, pogledao Prokića i rekao: „Izvinite, kapitenu“. Potapšao me je po ramenui odgovorio: „Samo nastavi dečko, samo napred, odličan si“. To je bio dovoljno da počnem ozbiljno da se bavim fudbalom – kaže Leštarević.

– Treba jednom da se pređe sa reči na dela. Rad sa mlađim kategorijama je dugoročan proces koji je uvek guran pod tepih zbog kratkoročnih ciljeva prvog tima. Jednom treba reći, zbog opšte besparice u gradu, stop dovođenju igrača sa strane i stvaranju tima od sezone za sezonu. Ne treba, uzalud, bacati pare već ih uložiti tamo gde su najisplativije – u rad mlađih kategorija.

Da li je u Dinamu po pitanju mlađih selekcija potrebna potpuna reorganizacija rada?

– Sve što je bilo dosad treba zaboraviti kao jednu ružnu prošlost. Oformiti upravu za mlađe selekcije, dovesti zaljubljenike u fudbal i klub, oformiti margeting službu koja će nezavisno od priliva sredstava iz budžeta biti spremna da pronađe novac za kvalitetan rad, izabrati najbolje trenere sa iskustvom. Cilj je da jednog dana sve selekcije, od petlića do omladinaca, igraju u kontinuitetu Kvalitetnu ligu Srbije. To je dugoročan plan, program koji bi bio ostvaren u naredne četiri godine.

Pravilo je da su najveći talenti najveće blago kluba?

– Neprocenjivo blago koje donosi izvesnu budućnost, s vremenom rezultate i odgovarajući rang. Onda kada budemo stvorili iz svoje škole dvanestak fudbalera i to održavamo u kontinuitetu, i kada nekolicinu redovno dovedimo iz okruga, na putu smo da stvorimo stabilnu prvoligašku ekipu. Toj ekipi biće potrebna dvojica-trojica kvalitetnih pojedinaca sa strane, i to je sve. Samo, treba reći da pričamo o procesu koji treba da krene i koji će da traje više godina.

FOND ZA UGROŽENE IGRAČE
Nisu samo mladi igrači preokupacija Leštarevića, već i bivši igrači koji su proneli slavu kluba. Tradicija kluba se čuva na razne načine, pa i preko okupljanja i druženja bivših fudbalera i sportskih radnika.
– Ta lepa ideja sporovedena je u mnogim klubovima, bez obzira na rang i stepen takmičenja. Srećem se sa kolegama, igračima iz raznih generacija i mnogi daju podršku da krenemo sa okupljanjima i druženjem. Naravno, sve bi to bilo u dogovoru i uz podršku uprave kluba. Imamo prostorije na Gradskom stadionu i samo je potrebna dobra volja – kaže Leštarević.
Druženje uz kafu i sok sa čelnicima Dinama, jednom nedeljno značilo bi puno jer bi se uspostavila veza sa klubom koja trenutno ne postoji.
– Živimo u vremenu tranzicije, kada mnogi s mukom preživljavaju, pa je to slučaj i sa bivšim fudbalerima koji su igrali po 15 i više godina za Dinamo. Sretajući te ljude, shvatio sam sa kolikim problemima se suočavaju u životu. Nezamislivo je da neko od njih, u 60-tim godinama starosti, da bi preživeo radi kao najamni građevinski radnik, da drugi radi u šumi sa drvima, treći ozbiljno bolestan nema novca za lekove i tako redom. Klub treba da bude njegov dom gde će moći da se obrati i zatraži pomoć – navodi Leštarević.
Zato će od legende vranjskog fudbala poteći inicijativa da određena grupa zaslužnih sportista i sportkih radnika jednom mesečno bude primljena kod gradonačelnika gde bi se govorilo o problemima onih koji su okačili kopačke o klin.
-Naša ideja je da se u okviru kluba ili Sportskog saveza oformi fond za neku vrstu pomoći bivšim fudbalerima. Kamo sreće da ima uspešnih i bogatih fudbalera i sportista koji bi svojim donacijima povećali sumu novca u fondu i time omogućili svojim kolegama da se leče i prežive – kaže Leštarević.
Mnogo je ugroženiih i pre svega bolesnih fudbalera koji vape za pomoći u vidu  isplate kratkoročnih nepovratnih sredstva.
– Bitno je da se pojedinim sportistima koji su ostali bez sredstava za život, tako što su njihove firme ugašene, trajno pomogne. Imamo bračne parove koji ne rade, bore se da savladaju glad, boleštine, žive od danas za sutra, razočarani i zaboravljeni, da su u godinama kad niko ne želi da ih zaposli. Nisu za penziju jer im fali nekoliko godina staža. Moramo voditi računa kako će ti ljudi preživeti u tom vremenskom periodu. Imamo slučajeve gde su pojedinci teže oboleli, kao i članovi njihovih porodica i nemaju novac za lečenje – ističe Leštarević.
Većina njih, nekad slavljena i poznata u gradu ne želi da traže socijalnu pomoć.
– Oni su spremni na bilo kakav rad koji donosi novac. Najveći problem je što teško doživljavaju to što su postali socijalan slučajevi i da čekaju 5.000 dinara. Ako su nekad pronosili slavu grada valjda zaslužuju koru hleba i poštovanje – naglašava Leštarević.
Koliko takvih slučajeva ima, Leštarević ne zna, ali lako će se napraviti spisak najugroženijih.
– Prema našim saznanjima, trenutno imamo tri urgentna slučaja kojima je pomoć preko potrebna, za život i lečenje njih samih ili ukućana. To se lako može rešiti i očekujemo skori susret sa gradonačelnikom Miroljubom Stojčićem koji je pokazao razumevanje za nas i spremnost da pomogne. Očekujemo da se ovih dana vidimo i sa čelnicima kluba i krenemo da stvaramo Dinamo koji će opet fudbalerima biti druga kuća – navodi Leštarević.