Kako naći 500 miliona

,

Pola milijarde dinara potrebno je za normalizaciju stanja u kompaniji koja se nalazi u najtežoj situaciji od 2004, kada je prešla u većinsko vlasništvo države

Oko 600 radnika prve smene Holding kompanije „ Jumko“ , obustavilo je rad u petak 17. juna, revoltirani činjenicom da im od decembra 2010. nije isplaćena zarada. Međutim, u ponedeljak se stanje stabilizovalo a radnici vratili u pogon posle obećanja menadžmenta da će naredne nedelje početi isplata zarada.  Ipak, ostaje pitanje kako će obećanje biti ispunjeno obzirom da su računi kompanije u blokadi 31 milion dinara zbog tužbi bivših radnika.

ŠTA DA KAŽEM

Zoran Stošić, generalni direktor, najpre je obećao da će odgovoriti na ovo i druga pitanja vezana za poslovanje firme, ali se u poslednji čas predomislio i najavio da će to učiniti u narednom periodu.

-Trenutno mi nije prioritet da odgovaram na pitanja medija. Kad budem imao nešto da kažem učiniću to na konferenciji za štampu – objasnio je Stošić.

Ništa rečitiji nije bio ni Dejan Trifunović, predsednik Upravnog odbora Jumka, koji je izbegao da odgovori na pitanja koja su mu po dogovoru uredno poslata mejlom.

Nekoliko radnika sa kojima smo razgovarali tvrde da je menadžer novce za isplatu plata preusmerio na kupovinu pamuka kome je cena nedavno na tržištu višestruko opala.

 -Možda je time hteo da obezbedi poslovanje kompanije, ali šta to meni vredi kada radim po dvanaest sati, a na kraju dana nemam deci od čega da spremim ručak- kaže jedan od sagovornika.

MLADEN VASIĆ

HOĆEMO DA POMOGNEMO JUMKU

Advokat Mladen Vasić koji zastupa oko 200 bivših i sadašnjih radnika „ Jumka“ kaže da su njegovi klijenti tužili Jumko po raznim osnovama, od neisplaćenih zarada i povreda na radu pa sve do profesionalnih oboljenja i nezakonitih otkaza. Među sporovima od kojih neki datiraju još iz 2003. godine , većina je izvršna.
– Mi smo spremni da pomognemo opstanak „ Jumka“ i omogućimo deblokadu računa, ali tražimo garancije o naplatama potraživanja. Izvesno je da su dugovanja zbog kamata sve veća. Primera radi, ako kompanija jednom radniku duguje 100.000 dinara od 2003, sa kamatama ta cifra je danas skoro četiri puta veća.

Tog petka u Jumku je bilo vrelo, i to ne samo zbog jakog junskog sunca. Grupa ljudi u narandžastim i plavim uniformama, iz pogona „ Konfekcije“ i „Trikotaže“, se slivala u Upravnu zgradu na razgovor sa menadžmentom.

U Upravnoj zgradi kao u košnici, a iz hola zgrade se umesto zujanja čulo glasno negodovanje onih za koje nije bilo mesta u prepunom amfiteatru tokom obraćanja generalnog direktora, Zorana Stošića. Novinari su pri svakom pokušaju da uđu u zgradu i upoznaju se sa situacijom u kompaniji čiji je država većinski vlasnik, bili sprečavani od strane obezbeđenja, koje je kao razlog navodilo da je to interna stvar koju direktor rešava. Prisustvo većeg broja novinarskih ekipa navelo je obezbeđenje da isprazni hol zgrade i štrajkače pošalje nazad u hale.

Snežana Veličković, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ( ASNS) u Jumku, kaže da je do obustave rada došlo zbog nezavidnog položaja radnika koji su ostali da rade u kompaniji, a koji nisu tužili „ Jumko“. Ona kaže da država mora da pomogne u rešavanju ovog problema, jer rukovodstvo za to nema sredstava.

– Naš osnovni zahtev prema državi, koja je vlasnik 63 posto kompanije, jeste da nam pomogne u plaćanju dugovanja po prispelim tužbama radnika koja iznose oko 400 miliona dinara, ali da se takođe nađe rešenje i za one radnike koji nisu tužili kompaniju, a kojima se takođe duguje, što bi ukupno bilo oko 500 miliona dinara- kaže Veličkovićeva.

Ona navodi da radnici koji su ostali potražuju ukupno četiri zarade iz 2009, povezivanje radnog staža za one koji su bili ustupljeni Zamberu, kao i socijalni program za one koji sad nameravaju da odu.

– Kao sindikat ne delimo istu stranu sa trenutnim rukovodstvom kompanije. Ne želimo da organizujemo obustavu rada sada kada smo prebukirani poslom, ali ukoliko vlada, odnosno resorno Ministarstvo ekonomije ne pokaže razumevanje, bićemo prinuđeni da sa radnicima odemo pred vladu u Nemanjinu – ističe Veličkovićeva.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)