Dvoručni bekhend za Sofku

Eko Taxi Vranje

,

Uostalom, Nole ima samo dva gren slem turnira, a Federer petnaest! Možda bi on bio bolji donator, pa da se škola zove „Zeka Rodžer“?



 

-To je već izlizano – kaže Zdravka Marjanović, direktorka OŠ „Bora Stanković“ na Banjici u Beogradu, a povodom inicijative ove prosvetne ustanove da promeni ime znamenitog srpskog književnika na prelazu između devetnaestog i dvadesetog veka, u isto tako znamenitog, dvadesettrogodišnjeg tenisera ovovremenog, Novaka Noleta Djokovića.

 – To je već izlizana i iskrivljena tema, da ja više nemam komentara – kaže direktorka Marjanović.

Klik, slušalica.

Osnovna škola „Bora Stanković“ u Beogradu već 58 godina nosi ime jednog od najpoznatijih srpskih književnika, a gde je inače mesto književnicima, pa još pokojnim, nego u prosvetnoj ustanovi, ili na tabli u ulici koja nosi njihovo ime, ili u parku, kao spomenika. S druge strane, gde je mesto mladim vrhunskim sportistima, osim na terenu, gde se Novak Djoković već nalazi, i niže uspehe. Bora je svoj „dvoručni bekhend“, u vidu besmrtnih dela već odigrao, dok Noleta sabrana dela tek čekaju. Ali, eto, neko nije imao strpljenja.

GURGUSOVAC I KARANOVAC

Više je slojeva ove bizarne priče. Najpre, to je sramna istorija srpskog uvlakaštva i udvorištva, gde sitne duše, koje nikada neće biti „izlizane“, daju imena školama, ulicama, pa čak i čitavim gradovima, po „velikanima“, koji su, kakve li slučajnosti, upravo na vlasti, ili su veliki dobrotvori i donatori. Čiji? Tako je nekadašnji Gurgusovac, povodom posete knjaza Miloša Obrenovića, dobio ime Knjaževac, nekadašnji Karanovac je, pak, imao još više „krštenja“ – od Karanovca postalo Kraljevo, po kralju Milanu, a posle Drugog svetskog rata Rankovićevo, po čuvenom terziji-revolucionaru, desnoj ruci maršala Tita, amputiranoj 1966. kada je ponovo postalo Kraljevo, pa luka Ploče u BiH, koja je neko vreme bila Kardeljevo, a legenda kaže da, kada je vo vremja ono maršalovo ime deljeno po jednom gradu u svakoj republici i pokrajini širom bratske i jedinstvene SFRJ, plasiran predlog da to u BiH bude „Titovo Kardeljevo“, kad već nije moglo da to bude „Titovo Jajce“. Sve je to, dođavola, neko morao da predloži, da pokrene inicijativu, i neko da jedva dočeka, da se aklamacijom usvoji. Šta se dešavalo u tim glavama, to bi moglo da se ispita na najnovijem primeru o kome je ovde reč.

Vranje je, naravno, bilo u prvim redovima; recimo, selo koje se nekada zvalo Bok, na „inicijativu meštana“ krajem 19. veka dobilo je ime Aleksandrovac, po kralju Aleksandru Obrenoviću, koji je ubrzo posle toga svirepo ubijen, sa kraljicom Dragom Mašin, u „majskom prevratu“; ovi naši su baš bili batlije, kraljevskom paru se, eto, posrećilo novo ime sela.

Ipak, u kontekstu ove teme, najbizarniji je slučaj iz 2001. godine, kada je „grupa radnika Simpa“ navodno pokrenula inicijativu da se podigne spomenik Draganu Tomiću. „Tamponi“ su reagovali oduševljeno, čak su išli dotle da su „vranjskog pašu“ stavljali rame uz rame sa Borom Stankovićem, kao dva najveća Vranjanca (samo što pri tome Tomić uopšte nije Vranjanac), dok je šira javnost seirila. Stvar je došla i do suda, dok farsa nije dobila toliko dramatične razmere, da je „tate“ povukao tužbu protiv agencije BETA, koja je plasirala informaciju.

ULOGA JEREMIĆA VUKA

Sam, pak, Bora Stanković, takoreći je na ovo navikao. Potpuno pogrešno interpretirano njegovo delo, oličeno u floskuli „pesnik staroga Vranja“, svelo je njegov talenat sa univerzalog na provincijalni nivo. Bora je vrlo kratko živeo u Vranju, umro i sahranjen u Beogradu. U Vranje je retko dolazio. Ovde su ga zvali „Biza“, po porodičnom nadimku, i „Kožder“, po ličnom, što bi u vranjskom dijalektu značilo nešto kao težak, namćorast čovek. Sve u Vranju nosi njegovo ime, a niko ništa ne razume. Osim u jednom slučaju (Mitka iz „Koštane“), nije pisao u dijalektu. A karijere su se na njemu pravile. Pa sada, kada je u Vranju takav odnos bio i ostao prema Bori Stankoviću, šta ostaje za Beograd?

ZORA ŽIVADINOVIĆ-DAVIDOVIĆ,
BORINA UNUKA

NISAM OGORČENA

-Ja nisam ogorčena – kaže Zora Živadinović-Davidović, unuka Bore Stankovića – naprotiv, ponosna sam što je Novak Djoković završio školu koja nosi ime moga dede. Ali, zamena „težine“ imena škole nije adekvatna. Ona je samo u ovoim momnentu aktuelna, ali u kojim merilima? Sportskim? Je li to na vrhu sistema vrednosti?
-Menjati ime škole?! U ime čega? Mislim da je to potpuno neadekvatna zamena vrednosti. E sada, kada bi se to stavilo na javnu diskusiju, pitanje je da li bi sam Novak Djoković to prihvatio? Ja ne verujem, kao što i ne verujem da ga je iko pitao o tome. I sve mi liči na skorojeviće, koji žele da se prvi pokažu u odvanju počasti, a onaj koji pokrene ovako nesuvislu stvar, taj će prvi sutra Djokoviću okrenuti leđa, u ime nekih novih, aktuelnih pobednika, bili oni sportski ili politički.
-Što se moga dede tiče, sva je sreća te njegove mošti više ne mogu da se prenesu negde; ali, kod nas se nikada ne zna – nije ovo ni prva ni poslednja glupost. Samo, što sve to mnogo košta.

Ni tamo nije bilo ništa bolje. Bora Stanković je posle Prvog svetskog rata doživeo pravi pravcati bojkot u Beogradu, u kome je živeo sa suprugom i tri kćerke, zbog navodne saradnje sa okupatorom; u stvari, radilo se o njegovoj kolumni u „Beogradskim novinama“, nazvanoj „Pod okupacijom“, u kojoj je opisao filistarsko ponašanje izvesnih Beograđana za vreme austrougarske okupacije našeg glavnog grada. „Patriote“ mu to nisu nikada oprostile, i veliki pisac je, stigmatizovan od „visokog“ društva, narušenog zdravlja, umro u 51. godini, na stepeništu Narodnog pozorišta. Sada ga Beograd iznova ostrakira. Dakle, nije im  sefte, ni Bori ni Beogradu. Vranje se poletno pridružuje, javnim skandalom oko organizovanja dve paralelne „Borine nedelje“, svi smo mi Bora, kao što i kazuje mural u centru grada, sa dva suočena Borina portreta, kao reklama za letovanje na egzotičnom ostrvu Bora Bora.

Ova inicijativa škole sa Banjice izazvala je različite reakcije, ali i spekulacije, koje srpski narod neobično voli. Na primer, da je inicijativa potekla od lično ministra inostranih poslova Srbije, Vuka Jeremića, osvedočenog fana lika i dela Novaka Djokovića, jer su obojica pohađali istu školu, a direktorka je dobila ponudu koju nije mogla da odbije. Dalje, donacije Djokovića školi koju je pohađao i on i njegova braća; koliko je otišlo „za čiču“, i tome slično…

Direktorka Zdravka Marjanović za „Vranjske“ je smatrala da je citirana izjava dovoljna, pa i previše. Koji Bora? Za koga je, kaže vranjska izreka, dosta je, od koga je i previše je. Međutim, direktorka je bila znatno otvorenija za druge medije, a „E-novine“, prenose njenu egzaltiranu izjavu povodom inicijative Bora ili Nole.

PROSVETNE ČELEBIJE

„Ideja je potekla od zaposlenih u školi, kako bi se na neki način izrazila zahvalnost našem najpoznatijem teniseru, za sve što je postigao u belom sportu, ali i za svoju zemlju“. Kaže, ima i oponenata u kolektivu, „ali ne mnogo“.

RANO JE ZA NOVAKA

PREDRAG STOJKOVIĆ, ODBORNIK SRS
-Očigledno da ljudi koji pokreću tu inicijativu ne znaju ko je bio Bora Stanković. Trebalo bi da reaguje naše rukovodstvo preko ministra. Ima novih škola koje mogu da nose ime Novaka Djokovića.

DEJAN IVANOVIĆ,
GRADSKI MINISTAR ZA SPORT

-Poštujem Novaka i može se reći ni da sam za, ali ni protiv ove inicijative. Ipak, mislim da je isuviše rano za tu inicijativu. Mislim da je Novak Djoković mlad čovek i da nije rekao sve u sportu. Biće vremena kada će neka škola dobiti njegovo ime.

NELA CVETKOVIĆ, MINISTARKA ZA EKOLOGIJU
-Mislim da je ta inicijativa neprimerena. Novak Djoković jeste popularan i vrhunski je sportista, ali je ipak Bora Stanković neprevaziđen pisac.

DRAGAN STOJANOV, ADVOKAT
-Novak Djoković još uvek ne može da se meri sa Borom Stankovićem. Bez obzira koliko ima sportskih upeha, potrebna je vremenska distanca da se vidi da li neko zaslužuje da njegovo nosi škola ili druga institucija. Glupo je da se imena živih ljudi koriste kao nazivi škola.

NADICA STOŠIĆ, NVO AKTIVISTINjA
-Mislim da treba da se sagradi nova škola koja bi nosila ime Novka Djokovića.

„Moramo“, kliče direktorka u zagrcnutom apologetskom zanosu, „moramo na neki način da se zahvalimo Novaku za planetarni uspeh koji je postigao, tim pre što u Srbiji postoji već šest škola koje nose ime Bore Stankovića. Novak stalno posećuje našu školu i veliki je donator, što je dodatni razlog da mu se na neki način odužimo“.

Direktorka lepo prebrojala, Bora ima čak šest škola, a Novak nijednu! Pri tome, Nole je donator, a Bora, na žalost, nije u mogućnosti da donira školu koja nosi njegovo ime, videćemo još koliko, inače bi predlog, da svi budu zadovoljni, možda bio – „OŠ Bora Nole“. Uostalom, Nole ima samo dva gren slem turnira, a Federer petnaest! Možda bi on bio bolji donator, pa da se škola zove „Zeka Rodžer“? Pa šta ako je nije pohađao, ni Tito nije imao škole, niti je živeo u svim gradovima, pa je fasovao imena ulica, škola, gradova, spomenike… I sada ga nigde nema. A Bore Stankovića još uvek ima, dok ne dođu prosvetne čelebije, koje preferiraju loptice (LLLballsLLL) u odnosu na knjige.

Šta bi na ovo rekao Novak Djoković, valjda je u školi koju je pohađao imao kao gradivo neko delo Bore Stankovića? To sažima reagovanje pesnikinje Mirjane Bulatović, inače i sekretara Udruženja književnika Srbije, čiji je Bora Stanković bio jedan od prvih i najuglednijih članova:

-Objasni im, Nole! – vapije Mirjana Bulatović, i nastavlja – ako jedna osnovna škola sa prelepim imenom „Bora Stanković“ odluči da se zove takođe prelepo – „Novak Djoković“, a to nisu odlučila deca nego nastavnici, onda nešto nije u redu sa odnosom nastavnika prema smislu. Ako su, pak, samo deca tako odlučila, ništa strašno, deca su se zanela. Valjda će ih njihovi razumni nastavnici urazumiti. Ili, najbolje da u tu školu dođe glavom Djoković i lepo im objasni zašto ne bi valjalo da jedna sportska legenda potre književnu legendu u nazivu škole.

KUD „RAFA“

Ovogodišnji dobitnik književne nagrade „Borisav Stanković“, književnik Veselin Marković, ne krije svoje ogorčenje:

-Ja sam zgrožen inicijativom da se jednom velikom piscu „oduzme“ naziv škole da bi se ta škola nazvala po jednom aktivnom sportisti, što jasno pokazuje po kakvom kulturološkom modelu živimo. Treba pitati tu školu, da li će u svoj nastavni program, umesto časova književnosti, uvrstiti časove tenisa.

-Ministarstvo prosvete je – kaže Marija Babić-Milovanović, zadužena za odnose sa javnošću u Ministarstvu prosvete– zauzelo jasan stav: niko nema ništa protiv Novaka Djokovića, ali ovde su u pitanju ne aktuelnosti, već stalne vrednosti naše kulture, poput Bore Stankovića. Uostalom, to je morbidno – mladom, zdravom i uspešnom sportisti davati ime škole! Pa, zna se kome se daju imena škola, ulica, podižu spomenici… Ministarstvo prosvete nije sklono da prihvati ovu inicijativu.

Prihvatili, ne prihvatili, izgleda da više ni od koga ne zavisi. Bora i Nole igraju „taj brejk“, u meču koji ne zavisi ni od jednog ni od drugog. Uostalom, počeli su da kruže abrovi da je Nadal poreklom negde iz Gornje čaršije. U toku je potraga za rodnom kućom njegovog čukun-čukun dede, i kad se nađu forenzički dokazi, KUD „Sevdah“ će se zvati KUD „Rafa“. A inicijativu, bogu hvala, imaće ko da podnese.



  • Ostavi komentar