Verovatno ćete pomisliti da nisam normalna što i u današnje vreme povremeno ljudima šaljem obična, klasična pisma poštom. Briga me šta mislite, to ionako nije tema, ali mi je potrebno za uvod. Idemo dalje.
Zato sam se neprijatno iznenadila kada sam pre neki dan na šalteru morala da dam deset dinara pride za doplatnu marku na kojoj je onaj crkveni objekat, koji „gradi nas“. Mene ne, ja sam ateista, ali ako nekoga i gradi, do kada će to da traje?
Sećam se da su me i 2006. haračili na isti način, a posle sam saznala da se od prodaje te doplatne markice Sveti arhijerejski sinod opario dva miliona evra.
Ta je bogomolja bure bez dna još od 1986. kada su političari, zajedno sa ovima što u boga kao veruju, na njemu zarađuju i nebeskom carstvu se nadaju, izračunali da im za to treba 12 miliona dolara. Nekoliko godina kasnije trebalo im je za istu stvar 50 miliona, a koliko im sada treba niko nas nije obavestio, ali doplatnu marku ima da platimo.
Pokušavali su da me ubede da je neotuđivo pravo popa da se vozi u „audiju“ jer, kao, njegovo popovanje ne gubi na kvalitetu ako on ne jaše magare. Jedna svepravoslavna hrišćanka je, prekorno gledajući u moj minić, pokušala pre neki dan da mi otvori oči objašnjavajući mi da i političari koji ovom zemljom upravljaju popovima ljube ruke i krste se u ogromnim količinama. Da, mislim se ja, i time direktno razaraju sekularnu državu. Ali, sve to nije opravdanje za ovo najnovije dranje sa doplatnom markom. Šta me briga što sve uplate za hram, kao, idu virmanski i što i isplate za materijal idu, takođe, virmanski. Ja samo neću da plaćam crkvi reket.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.