Čičino dete

Miroljub, suprug Sanje Stojčić, rođeni je Miretov bratanac, sin njegovog rođenog brata Miška. Sanja mu je, dakle, snaja, pa nije realno da dugo sedi nezaposlena

Partijsko zapošljavanje nastavljeno je ovih dana punom parom. U glavnoj ulozi su socijalisti, a mesto dešavanja je Muzej, u kome su socijalisti glavni. Samo jedan detalj odvaja ovu od mora sličnih priča o zloupotrebama moći – u glavnoj ulozi je niko drugi do gradonačelnik Miroljub Stojčić. Dok se on baškari na službenom putu u Beču (šta li tamo korisno za Vranje radi?), u vranjskom Muzeju zaposlena je Sanja Stojčić, njegova bliska rođaka, zapravo supruga njegovog rođenog bratanca, koji se, gle čuda, zove isto kao i gradonačelnik, Miroljub Stojčić. Za sada, Stojčićeva je zaposlena na određeno vreme, do povratka radnice sa bolovanja, i tako postaje jubilarna, treća zamena koja u Muzej ulazi preko SPS-a. Ili, što bi rekao direktor te ustanove Slađan Ivanović na svom fejsbuk profilu – kad deca nisu besna ni kuća nije tesna.

UDjEŠ, IZADjEŠ I GOTOVO

No, o ovom pitanju postoje i drugačija mišljenja, pa je ova informacija baš  razgnevila čaršiju, jer je procurela u istom danu kada se čulo da Mire Stojčić prima skoro najvišu platu od svih gradonačelnika u Srbiji (131.000 dinara), te da u toj činjenici ne vidi ništa čudno. Na snazi je još uvek i zabrana zapošljavanja u državnim službama, pa čitava priča odiše nepatvorenim dahom oštre političke zloupotrebe.

Sve je počelo kada je neko morao da ide u Muzej kuću Borisava Stankovića, umesto dotadašnjeg kustosa koji je preminuo. Izbor je pao na Snežanu Vukelić, koja je, iako zaposlena u samom Muzeju u gradu, povremeno radila i u Muzej kući. Njen odlazak na bolovanje bio je startni pištolj SPS-u da stupi u akciju. Najpre je u Muzeju zaposlena Lidija Ilić, supruga člana GV i sadašnjeg direktora „Komrada“, socijaliste Dejana Ilića, a potom i supruga nekadašnjeg šefa omladine SPS-a Srđan Dekića, Dragana. Posle je sve poznato: kada se vratila sa bolovanja, Vukelićka je vraćena iz Borine kuće u Muzej, a privremene radnice, inače obe učiteljice, ostale su da rade za stalno, i odjednom kuća više nije bila tesna. Samo, ne zadugo. Vukelićka ponovo odlazi na bolovanje, pa budući da su dotadašnje zamene postale stalni radnici, morala se angažovati još jedna, njena treća zamena, Sanja Stojčić. Ona ima samo srednju školu, a u gradu je poznata po tome što je udata za Miroljuba Stojčića, radnika Arhiva, kome je gradonačelnik rođeni stric. Pa, šta je Sanju preporučilo da se uhvati u koštac sa odgovornim poslom u Muzeju?

– Pa, dođe žena, pita za posao, šta da radimo… Muzej već 10 godina nije povećavao broj radnika, i sada ih je 12 kao i pre, s tim što je nekada ovde radilo 15 ljudi. Stojčićeva po pravilniku ima odgovarajuću stručnu spremu za mesto na kome radi do povratka radnice sa bolovanja – jasan je Slađan Ivanović, direktor Muzeja.

Valja se setiti da je on na isti način pravdao i zapošljavanje Lidije Ilić na mesto kustosa Muzej kuće Bore Stankovića. I ona došla, pitala šta ima da se radi… Već Dragana Dekić zaposlena je zbog „povećanog obima posla“, dok se Sanja Stojčić vratila oprobanoj formuli koja je do sada dala gotovo stoprocentne rezultate – svratila i pitala.

Najvažnije pitanje svakako je da li je u čitavu priču umešan gradonačelnik, ili se sve dešavalo mimo njegovog znanja. Miroljub, suprug Sanje Stojčić, Miretov je bratanac, sin njegovog rođenog brata Miška. Sanja mu je, dakle, snaja, pa nije realno da dugo sedi nezaposlena. No, tu je probem – Sanja već deset godina nema posao. Da li se gradonačelnik Stojčić konačno odvažio da prekine to beskonačno čekanje?

– Nije, on nema veze sa tim. Sanja je u Muzeju zaposlena samo na zameni, koja može da traje i veoma kratko, i veoma dugo. Videćemo – kratak je Miško Stojčić, Miretov bratanac i Sanjin suprug. Dakle, „čičino“ se nekako samo snašlo. Išlo, pitalo, i posrećilo joj se.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)