Šumadijski rokenrol

Peticiju kojom se traži decentralizacija Srbije potpisalo je 7.000 građana, među kojima je dosta onih koji nisu fanovi Mlađana Dinkića

U vreme Miloševićeve vlasti, uprkos uveliko centralizovanom sistemu, Čačak je bio vitalna lokalna privredna sredina. Naravno da je za svaku sitnicu (čitaj – dozvolu, saglasnost, overu ..) moralo da se skokne do Beograda, ali mali i srednji biznis je održavao nivo uposlenosti, plasmana i naplate proizvoda, jednom rečju celog svog poslovanja iznad linije preživljavanja. Kako-tako imalo se za nove investicije, za nabavku sirovina, za inovacije. Od lokalne vlasti nije bilo pomoći, ali, ruku na srce, nije ni smetala.

POGUBNI REZULTATI

Upoređujući sa stanjem u drugim gradovima, recimo u Kragujevcu koji je tada nosio naziv ‘’dolina gladi’’, u Čačku se živelo i radilo, relativno dobro. Danas je, prema rečima  dr Slobodana Blagojevića, odbornika G 17, situacija sasvim drugačija:

– Čačak je grad koji godinama nije ulagao u sebe, a zbog pogrešno vođene politike lokalne vlasti, ovo je grad u koga ni država nije ulagala. Stalno teramo inat sa državnom vlašću, a i kada smo bili deo te vlasti ništa značajno se nije uložilo u Čačak. Evo prilike da se podrškom inicijative URS-a mnogo toga popravi kako u našem gradu tako i u drugim gradovima i opštinama po Srbiji – kaže Blagojević.

U vreme Miloševića govoriti o decentralizaciji sistema značilo bi zagovarati politiku cepanja Srbije, biti protiv vlasti, protiv celovitosti Srbije, protiv Slobe, pa se tih godina u Čačku, na tu temu, nije javno govorilo. Sve do pada lokalne SPS vlasti u novembru 1996. Godine i pobede opozicije na lokalnim izborima.

Najglasniji zagovornik davanja većih prava opštinama, u Čačku je u to vreme bio predsednik opštine Velimir Ilić. Međutim, kada je nakon dva mandata na čelu opštine avanzovao za ministra, prestala je i njegova priča o potrebi decentralizacije u Srbiji. Analizirajući uzroke lošeg stanja privrede Čačka pre nekoliko godina, u Regionalnoj Privrednoj komori u Kraljevu zaključili su da se lokalna vlast oslonila na dokazanu preduzimljivost samih preduzetnika i u potpunosti zanemarila aktivnost na stvaranju povoljnog ambijenta kako za domicilne tako i za investitore sa strane. Od privrednika se tražila slepa poslušnost novoj lokalnoj vlasti i puna podrška uzdizanju jedne političke karijere, a zauzvrat nije ništa urađeno na razvoju infrastrukture neophodne za razvoj lokalne privrede.

Pogubna politika dala je i pogubne rezultate. Čačak je grad koji nema uređenu industrijsku zonu, grad koji nema rešene osnovne komunalne probleme, kao što su sanitarna deponija, uredno asfaltirane ulice, pristojna carinarnica, uredan lokalni javni prevoz, kvalitetna distribucija vode i daljinskog grejanja, izvedene telefonske linije i konekcija sa adekvatnom brzinom i protokom za Internet kakvi su potrebni modernoj privredi.

 Zbog ovakvog stanja u gradu, lokalni aktivisti G17 prikupili su preko sedam hiljada potpisa građana za podršku inicijativi Mlađana Dinkića da se Srbija decentralizuje. Među potpisnicima ima onih koji ne podržavaju G 17 Plus ali misle da je decentralizacija preko potrebna, kao što je tokom prikupljanja potpisa bilo i onih koji jesu za decentralizaciju ali ‘’ne žele da daju potpis za Dinkića’’. Dragan Bisenić, menadžer gradskog odbora LDP-a, misli da suštinsko pitanje nije da li nam je decentralizacija države potrebna ili nije, nego da li smo spremni da sami upravljamo svojim resursima na kvalitetan način.

– Loša i neodgovorna lokalna vlast, kakvu mi imamo u Čačku sada, neće biti ništa bolja kad nam se u budžet vrati preko sedamstotina miliona više nego što se vraća danas. Samo će količina novca koja se neodgovorno troši biti veća – kaže Bisenić.

ODGOVORNA VLAST

Ipak, građani Čačka pokazali su, naročito u poslednje vreme, dovoljno svesti i volje da se samoorganizuju kada lokalna vlast radi nešto protiv njihovog interesa. Pomenimo samo nameru vlasti da kroz gradski park proseče ulicu. Možda izmena izbornog zakona, ako do nje dođe, pomogne Čačanima da konačno dobiju preduzimljivu i odgovornu vlast. Vlast koja će imati sluha za interese lokalne privrede i građana, koja će imati ideje i viziju kako grad razvijati. Možda promenom zakona takva vlast dobije i više para da uloži u pretvaranje Čačka iz grada mrtve privrede u ambijent poželjan za ulaganje i život. Možda se neko od nekoliko hiljada mladih koji su grad napustili u par poslednjih godina vrati. Možda Čačak, konačno, postane sedište neke državne ili regionalne institucije.

– Decentralizacija i promena lokalne vlasti naša su jedina šansa. U protivnom i ja ću biti jedan od onih koji mora da ode iz Čačka, ako želim dobro svom poslu i svojoj porodici – zaključuje jedan od malog broja preostalih čačanskih privrednika.