Tačka na kojoj prestaje ravnodušnost

Eko Taxi Vranje

,

Pet mladih ljudi, pet istinitih priča, pet porodica, jedna pozorišna predstava o njihovom zajedničkom neprijatelju – heroinu



 

Valjevska predstava „Nikad heroin“ AKT Teatra, koja je za prvih šest meseci imala više od dvadeset gostovanja, jedina je sa ovom tematikom koja se igra u srpskim pozorištima, a glumci su profesionalci iz lazarevačkog teatra. Ona je istovremeno edukativna, provokativna i humana jer je u potpunosti oslonjena na pisanu ispovest jednog od brojnih heroinskih zavisnika. Po oceni ljudi iz struke, ali i publike, ovaj teatarski komad se u startu potvrdio kao uspešan pokušaj davanja smisla jednoj besmislenoj smrti. Njegove poruke, opomene i ukupna dramaturgija istovremeno su se pokazale kao osobena i vrlo ubedljiva logistika svim proklamovanim i propisanim aktivnostima u borbi protiv pošasti kao što je narkomanija. Ona koja ne samo što edukuje, već i otvoreno kritikuje, pre svega društvo za pasivnost po pitanju ovog gorućeg problema među mladima. Ovaj edukativno-pozorišni projekat su podržali Fond za otvoreno društvo Srbije, IPON inicijativa mladih protiv narkomanije, koju finansira Ministarstvo za omladinu i sport, fondacija „Dobri ljudi“ i Kulturni centar Valjevo.

– Predstava je urađena u formi pozorišnog čina, ali bez ikakve naše strepnje šta će reći kritičari. Nije nam ni na kraj pameti da se nekome svidimo, već je sve fokusirano da se kroz minimalno korišćenje pozorišnih rekvizita, samo stolice i svetlost, dočara jedan dan pakla zavisnika od heroina. Iako smo u njenu realizaciju svi ušli sa gomilom predrasuda za nepuna tri meseca uspeli smo mnogo toga kvalitetno da transponujemo iako se, kada su u pitanju heroinski zavisnici i njihova golgota, neke situacije ne mogu rečima niti bilo kakvom „igrom” opisati. Baš zbog toga ona ne daje odgovore na sva pitanja, ali i nikoga ne ostavlja ravnodušnim – kaže Angelina LUKIĆ, glumica i rediteljka predstave.

Inače, u timu mladih ljudi u predstavi igra i nekoliko afirmisanih glumačkih imena među kojima su Katarina Vićentijević, Dragan Lukić i Angelina Lukić.

– O heroinskoj zavisnosti nisam ništa znala, osim što sam, kao i većina ljudi, imala gomilu predrasuda. Pakleno je teško bilo raditi ovu predstavu. Pakleno je bilo teško shvatiti. Gomila pitanja koja su se nametala iz dana u dan i gomila neshvatljivih odgovora. U suštini, pakleno je bilo teško trpeti me u mom neznanju i pokušajima da razumem, shvatim i odgovotim na sva ta pitanja. Nisam ništa razumela. Ni sad ne razumem. I sigurna sam da ćete se, kao i ja, pitati, možete li i sami na bilo koji način pokušati da pomognete bolesnom društvu. Za početak, možda je i to dovoljno – smatra Lukićeva.



  • Ostavi komentar