Original falsifikata

Eko Taxi Vranje

Jasmina Arsić

Ovaj tekst predstavlja rekonstrukciju ključnih i krajnje sumnjivih događaja koji su se odigrali u Apoteci Vranje u prvoj nedelji juna, neposredno pre podnošenja ostavke direktorke Jasmine Arsić. Rekonstrukcija je urađena na osnovu svedočenja osobe na važnoj funkciji u Apoteci koja je lično učestvovala u dole opisanim radnjama. Sagovornica „Vranjskih“ govori o načinu na koji je Arsićka pokušala da se reši balasta manjka od 9,3 miliona dinara iz 2008. godine i kako je, kada je već znala da odlazi sa funkcije, sama sebi dodelila specijalizaciju



 

Poznato je da je smena kao Damaklov mač visila nad glavom Jasmine Arsić, sada već bivše direktorke Apoteke Vranje, dok su demokrate, partner njenom G17 u lokalnoj vlasti, bile odviše ljute zbog direktorkinih „nestašluka“ u ovoj ustanovi čiji je osnivač grad. Ponajviše zbog činjenice da ona nedopustivo često ima posla sa zakonom. Pred javnošću su animozitet prema Jasmini pravdali „nerealnim finansijskim planom“ za 2011. ali je kap prelila čašu kada je procurela informacija da manjak iz 2008. godine (zbog čega osnivač, Skupština grada, nikada nije usvojila finansijski izveštaj Apoteke za tu poslovnu godinu) menadžment apoteke pokušava da svali na sve zaposlene u spornim ograncima Apotekarske ustanove koji su imali kontakt s lekovima. Zato su „žuti“, kao jedini uslov opstanka koalicije, tražili samo i jedino Jasmininu „glavu“.

ČIŠĆENjE PRE RAZVLAŠĆIVANjA

Za nju su stvari postale teže kada se takvim tendencijama u jednom momentu priključio i SPS, čak bio na ivici odluke da G17 gurne u opoziciju, a ostatak vrhuške vranjskog G17 shvatio da mora da se odrekne Jasmine kako, poput nje, ne bi bio razvlašćen.

Jasmina ArsićE, tada sama Jasmina shvata da su stvari otišle k vragu, da će joj upravo njeni partijski intimusi zariti nož u leđa i da je odlazak neizbežan. Ali i dobro razume da pre nego što bude ono „put pod noge i begaj“ valja za sobom počistiti. Ona između 1. i 7. juna žuri da završi neke poslove koji su tako stajali godinama.

Priča ide ovako. Sa namerom rešavanja pitanja spornog manjka iz 2008. godine, čiju je visinu od 9,3 miliona dinara vanredna poreska kontrola obrazložila manjkom na tzv. robnom lageru (na rafovima i u magacinima nekoliko ogranaka Apotekarske ustanove), Arsićka, shodno vlastitim ovlašćenjima i preporuci Upravnog odbora (UO) Apoteke, u periodu nakon otkrivanja krađe lekova formira Komisiju za utvrđivanje i nadoknadu štete.

– Nju su – otkriva izvor „Vranjskih“ iz Apoteke koji je insistirao na anonimnosti – u početku sačinjavali šef računovodstva, pravnik i jedan farmaceut iz Bosilegrada. Međutim, na sednici UO koja je usledila, doneta je odluka da se komisija proširi i dopuni članovima koji rade neposredno sa lekovima, jer bi bilo krajnje neozbiljno da štetu ustanovljavaju osobe koja nikad nisu imale konkat sa robom koja se prodaje u apoteci. UO  usvaja takav predlog i u komisiju ulaze farmaceuti iz glavne apoteke u centru grada (Ogranak 1) i iz Ogranka 2 u naselju Češalj, dakle iz apoteka gde je i registrovan manjak.

Tako pored ekonomistkinje Dragane Milošević, kao predsednice, u komisiju ulaze farmaceuti Lidija Stojčić, Radmila Ristić, Jelena Djorđević, Milica Pešić, Suzana Spasić, te pravnik Dragan Nedeljković, svi u funkciji članova. To telo 15. januara prošle godine donosi zaključak kojim predlaže da se utvrđeni manjak nadoknadi iz suficita koji je Apoteka Vranje ostvarila u poslovnoj 2008. godini. Preciznije, da manjak ide na teret ustanove.

Ista komisija konstatuje da postupak utvrđivanja konkretne odgovornosti za nastalu štetu treba da sprovedu policija i tužilaštvo, a da Apoteka angažuje specijalizovanu konsultantsku kuću koja bi, nakon analize poslovanja spornih ogranaka za 2008. godinu, predložila određene mere s ciljem nadoknade manjka. Komisija je, takođe, tražila proveru funkcionisanja informacionog sistema i eventualnu mogućnost greške koja je mogla nastati namernim ili slučajnim propustom u tom istom sistemu.

– To se nikada nije desilo – tvrdi naša sagovornica – jer je direktorka kazala da se informacioni sistem ne sme dirati i da on savršeno funkcioiniše, da je taj sistem koji je instalirao „Europos“ zaštićen. A više nas je primetilo da nešto nije u redu sa informacionim sistemom. Recimo, u avgustu 2008. dolazili su ljudi iz „Europosa“ iz Beograda. Oni su tada promenili cene lekovima u sistemu i tu napravili neke probleme zbog čega je bio otežan rad. Kada je rađen popis u glavnoj apoteci 31. decembra 2008, naredni prvi radni dan nije mogao nijedan lek da se skine iz kompjutera. Svuda je bilo minusno stanje, pa je pozvan programer iz privatne agencije koja je održavala sistem da to rešava. Šta je on tada radio, nije mi poznato. Ali je očigledno da je taj sistem tada „diran“.

PRIVREMENO POVUČENA OSTAVKA

Kada je krajem maja ove godine trebala da se održi sednica UO na kojoj je pod pritiskom i po nečijoj zamisli valjalo izglasati odluku da manjak vraćaju svi zaposleni u spornim ograncima koji su imali kontakt s lekovima (sednica nikada nije održana, jer su članovi UO iz SPS i NS odbili da dođu na nju i glasaju za takvu odluku), Jasmina je, po rečima naše sagovornice, već bila spremila zapečaćenu pismenu ostavku.

– Lično sam tih dana čula – kaže sagovornica „Vranjskih“ – kada je pravnici kazala da povuče njenu ostavku. Posle toga ostaje u Apoteci još nedelju dana.

„PAZI ŠTA PRIČAŠ U POLICIJI“
Saslušanja u sklopu policijske istrage kojima su bili podvrgnuti radnici Apoteke u vezi sa napravljenim manjkom u 2008. godini, potvrđuje izvor „Vranjskih“, odvijala su se po pravilu u prisustvu advokata Zorana Jakovljevića koga je za advokata ustanove uzela Jasmina Arsić..
– Zbog prisustva advokata ljudi su bili u strahu da iznesu otvoreno sva svoja saznanja, jer su svi znali da on praktično špijunira za direktorku. Određivao je kad će ko u njegovoj pratnji da ide na saslušanja u policiju i pritom zaposlene upozoravao rečima: „Vodi računa šta ćeš tamo da pričaš“. Kada bi ljudi dali izjave, direktorka ih je potom zvala da joj daju kopije onoga što su rekli u policiji – kaže sagovornica „Vranjskih“ iz Apoteke.
Po njenim rečima, Jasmina je angažovala advokata uprkos odluci UO koji se usprotivio da apoteka plaća advokatske usluge pored dva pravnika sa pravosudnim ispitom zaposlena u ustanovi.

Ključna stvar dešava se 3. juna. Uprkos tome što, dakle, već postoji Komisija za utvrđivanje štete koja radi na slučaju nestanka lekova, a koja se kritičnih dana i sastajala, direktorica Jasmina, pod krajnje nejasnim okolnostima i sa motivima koji se samo daju naslutiti, formira novu Komisiju za utvrđivanje štete koja po kadrovskom sastavu predstavlja potpuno novo telo. Ta novoformirana komisija (osnovana odlukom broj 656 od 4. juna ove godine) i njen navodni izveštaj broj 657 od istog datuma omogućavaju Arsićki da, pozivajući se na Zakon o radu i Statut Apoteke, donese rešenje po kome su za manjak u Apoteci odgovorni računopolagači – načelnici apoteka u periodu kada je nestanak lekova primećen.

– Po toj odluci je, na primer, Slađana Antanasijević, farmaceutkinja koja je bila načelnik ogranka u glavnoj ulici u kritično vreme, obavezana da zbog, navodne „krajnje nepažnje“ u kritičnom periodu, Apoteci nadoknadi štetu od 7,5 miliona dinara u 345 jedankih mesečnih rata putem administrativne zabrane na platu. To znači da bi vraćala po dvadesetak hiljada dinara sledećih 35 godina?! Od nje se tražilo da pre toga izjavi da pristaje na nadoknadu štete. Zaprećeno je tužbom, za slučaj da ne pristane. To su, koliko znam, još neki računopolagači iz tog perioda.

Jasmina se poziva na Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Apoteci Vranje gde otprilike piše: „zaposleni je kao rukovodilac, načelnik, organizovao i neposredno rukovodio radom i bio odgovoran za tačno i ažurno rukovođenje propisane dokumentacije, materijalno zadužen, pa time i odgovoran za celokupnu zalihu lekova i druge robe“. Itd…

– To je bio deo plana – kaže sagovornica „Vranjskih“ – da se na računopolagače svali krivica za manjak iako, realno, oni ne mogu biti odgovorni jer posao u Apoteci u okviru njihovih zaduženja nije organizovan kako bi to trebalo. Naime, računopolagač, ili načelnik Apoteke, bio bi računopolagač u pravom smislu te reči kada bi samo on imao ključ od apoteke, kada bi samo on rukovodio magacinom, kada bi samo on izdavao lekove.

To bi, prema rečima izvora „Vranjskih“, otprilike značilo da računopolagač provodi 24 sata dnevno u apoteci.

– Direktorka dobro zna da je kontakt sa lekovima imao širok krug ljudi, pa i onih koji su dolazili na dežurstva iz drugih apoteka i da njih nije mogao taj računopolagač da nadzire 24 sata dnevno. A, uzgred, podsećam da video nadzor u kritičnom periodu nije radio, što je i sama direktorka priznala u vašim novinama pre nekoliko godina. Treba videti zašto nije radio i ko je za to odgovoran – pita se sagovornica našeg lista.

UPRAVNI ODBOR, TO SAM JA

Jasmina neposredno pre ostavke dobija specijalizaciju. Način na koji je sve učinjeno za mnoge je sporan, pa i za sagovornicu našeg lista.

– Pročitala sam u vašim novinama da je gospodin Milenković, dojučerašnji predsednik UO Apoteke, potpisao bivšoj direktorki specijalizaciju. Pitam se, kako je to mogao da učini kada, poznato je svima u Apoteci, nije postojala odluka tog istog UO koja bi bila pravni osnov za njegov potpis. Ne da nije bilo odluke, nego nije ni do glasanja došlo. Da li to Milenković sam čini UO i donosi odluke mimo ostala četiri člana.

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar