G plus 117

Ovogodišnji vranjski javni radovi, vredni 16 miliona dinara, izazvali su velike polemike u političkoj čaršiji, ali i ozbiljne probleme svima koji su sa njima imali kontakt

Iako je jun, jutro je još uvek hladno. Autobus privatnog prevoznika pravi buku dok se zagreva, a okupljeni ljudi ispred gradske crkve vuku poslednje dimove cigareta pre nego što krenu na put dug oko sat vremena. Njihovo odredište je Besna kobila, i tamošnje skijalište, gde će u narednim mesecima biti angaživani na javnim radovima, za po 18.000 dinara mesečno, plus radni staž.

– Ma neke klupice pravimo, čistimo travu, radi se na nekoj nastrešnici, svašta – priča mladić još bunovan.

Njegov nešto stariji kolega baca opušak i kaže da je zadovoljan ponuđenim poslom, „kad nema ništa bolje“.

– Gore kod njih u kafani može da se jede za sto dinara, a može i to da ti se odbije od plate. Neki nose i svoje sendviče. Ma, daj šta daš – kaže.

KO DAJE, A KO UZIMA

Povratak sa planine je oko 16 sati, ali malo je nezadovoljnih. Dublje čeprkanje po problemu ove ljude čak stavlja u poziciju srećnika, jer je samo njih 117 uspelo da dobije sličan državni posao od nekoliko hiljada zainteresovanih. Javni radovi, američki izum za spas države nazvan „new deal“, ovde se primenjuje u nešto izmenjenijoj varijanti. U nedostatku pravih radova, izmišljaju se neki manje važni, a cilj je da se ljudima pomogne na neki način, a da se pri tom i neki poslić završi. Ovogodišnji vranjski javni radovi, vredni 16 miliona dinara, izazvali su velike polemike u političkoj čaršiji, ali i ozbiljne probleme svima koji su sa njima imali kontakt. Glavni lokalni „izvođači radova“, ekipa iz G17 plus, ovoga puta čitav posao odradila je potpuno sama, bez ikakvog brenovanja koalicionih drugova, pa je takvo ponašanje izazvalo čitav niz reperkusija, od kojih neke nisu ni malo naivne.

Ovogodišnji javni radovi počeli su 2. juna, i trajaće narednih pet meseci. Čitav posao išao je preko Ministarstva ekonomije i Nacionalne službe zapošljavanja, koštaće 16 milona dinara a nezaposleni Vranjanci biće angažovani na poslovima u Zdravstvenom centru (27 ljudi), „Komradu“ (24), „Skijalištima“ (36) i Direkciji za izgradnju grada (30 radnika). Na prvi pogled se vidi da je čitava priča vezana za URS (G17), pa je logično da je išla preko pomoćnika gradonačelnika Dragana Janjića. No, taj čovek se, izgleda, vodi kao nestao, jer se ne javlja ni na jedan od mnogih telefona koje poseduje. Da se javio, možda bi mogao da se pohvali kako je Vranje za ovu godinu dobilo po ovom pitanju para isto kao Beograd, da će uposliti nezaposlene, da prilikom tog procesa nije bilo ni mućki ni politike… Ali, nije se javio. Da jeste, morao bi da objasni kako to da on kao pomoćnik gradonačelnika daje pare, a da ih on i troši, kao direktor Skijališta, i još što šta, naravno. Ali, eto, nestao u akciji, krije se od javnosti i tako jasno pokazuje da javni radovi ovde u stvari i nisu toliko javni. Da nije tako, već bi se Janjić oglasio. Ali, nešto krije. Šta bi to moglo biti?

Prema saznanjima „Vranjskih“, koja su potvrđena iz više anonimnih i među sobom nepovezanih izvora, partije su i ovom prilikom  iskoristile šansu da proguraju svoje ljude u prvi plan. Na ovo nemanje, to bi se moglo pokazati kao izuzetno popularan potez. Prema tim glasinama, od 117 mesta za radnike na jvnim radovima, 102 mesta je za sebe uzeo G17, a DS je uspeo da ugura tek 15 svojih ljudi, i to samo u Direkciji. Ovakva podela izazvala je veliko nezadovoljstvo kod SPS-a, a pretpostavlja se da je čitavu situaciju foteljom morao da plati direktor „Komrada“ Perica Milosavljević, koji je dozvolio da se u klasičnoj socijalističkoj firmi, kakva je nesumnjivo „Komrad“, na javnim radovima angažuju sve sami „eksperti“ ili njihovi favoriti.

BROJKE
Na javnim radovima angažovano je 117 ljudi, koji će mesečno primati od 17.800 do 22.000 dinara, zavisno od stručne spreme. U „Komradu“ će 24 radnika raditi na uklanjanju divljih deponija, u Zdravstvenom centru 27 ljudi je angažovano pretežno na poslovima geronto domaćica, u „Skijalištima“ će 36 angažovanih raditi na sređivanju ski staza i sličnim sitnim poslovima, dok će u Direkciji 30 radnika čistiti jarkove, uklanjati šiblje i slično. Najduže že trajati radovi u „Skijalištu“, pet meseci, a najmanje u „Komradu“, samo tri meseca. Država je Vranju za ovaj posao odobrila 16 miliona dinara, dok je čitav Pčinjski okrug dobio 41 milion. Kandidate je određivala NSZ, a uslovi su bili da je kandidat nezaposlen, da ima određenu stručnu spremu, da se redovno javlja u NSZ, te da se nalazi u „stanju socjalne potrebe“, dakle da mu mesečna primanja ne prelaze određenu kvotu. Godine nisu imale značaja prilikom odabira kandidata, a čitav posao smatra se „merom politike aktivnog traženja posla“.

Sve je počelo još u martu, procesom odabira ljudi koji će primati redovnu platu pet meseci, a spiskovi radno angažovanih bili su gotovi oko Uskrsa. Prema rečima prvog socijalističkog operativca u Vranju Zorana Antića, vrh SPS-a, pa ni gradonačelnik, nisu imali nikakve informacije o toku čitavog procesa.

– To je zaista problematično pitanje preko koga mi ne možemo preći. Postavlja se čak i pitanje da li svih 117 ljudi koji primaju platu zaista i rade na javnim radovima. Postoji i određena skepsa prema izboru angažovanih, a mislim da je i DS prilično ljut zbog tog posla. Socijalna ugroženost ne bira političku pripadnost. Mnogo puta smo se dogovarali oko sličnih projekata, ali ovoga puta to nije bio slučaj – kaže Antić.

Gorčina koja izbija iz njegovih reči ničim nije ublažena, i jasno pokazuje zašto su prošlonedeljna gibanja, kada se u SPS-u mnogo govorilo o izbacivanju G 17 iz koalicije, bila ozbiljan politički proces, a ne samo puko plašenje mečke rešetom.

Ni drugo oko u koalicionoj glavi, DS, nije mnogo srećnije od socijalista, iako su uspeli da uguraju nekoliko svojih ljudi u čitavu priču. Zamenik gradonačelnika Igor Andonov pokušava da spusti loptu, ali ne krije nezadovoljstvo čitavim rasporedom stvari, ipak odbijajući insinuacije da je proces zapošljavanja na javnim radovima bio čisto političko mešetarenje onih koji su na taj način potpuno i besprizorno zloupotrebili poverenje građana na izborima. 

– Ljudi su povlačeni sa NSZ, nije to ništa partijski. Pitajte, uostalom, te ljude da li su imali neki pritisak sa naše strane oko učlanjenja ili slično. To nije princip DS-a, mi jednostavno tako ne radimo – kaže Andonov.

Možda demokrate i zaista „tako ne rade“, ali im malo ko na javnoj sceni veruje. Recimo Dragan Nikolić, šef SNS, glavne vanparlamentarne opozicione stranke u Vranju, opominje da su oni koji su izbore dobili baš pričom protiv partijskog zapošljavanja sada krenuli upravo to da rade, da „časte svoje kadrove za usluge u predizbornoj kampanji“.

TAJNO DRUŠTVO NSZ

U javnim preduzećima u kojima se javni radovi odvijaju, takođe vlada neka vrsta omerte, zakletve na ćutanje. U „Komradu“ je u toku smena direktora, stari je otišao a novi još nije došao, „Skijališta“ i Zdravstveni centar kao da  su privatne firme pa mogu da kriju svoje poslovanje, pa tako kao jedini primer javnih radova na delu ostaje  Direkcija. Direktor ovog javnog preduzeća Dragan Stojković otkriva da je interesovanje za ovakav vid zapošljavanja bilo  ogromno, i da je čak u Direkciji došlo do nemilih, pa pokadkad i nasilnih scena. Naime, iz NSZ-a je Direkciji poslat spisak od 51 nezaposlenog koji ispunjavaju sve uslove za javne radove, a mesta je bilo samo za 30 ljudi. U NSZ su, kaže Stojković, onima koji nisu prošli objašnjeno da je to krivica Direkcije, pa su prelili problem sa kojim se rukovodstvo ovog preduzeća veoma teško izborilo.

– Bilo je tu svega i svačega, pretnji, čak i nasrtaja na nas. Jednostavno, nije bilo mesta za sve. Problemi su ogromni, ljudi nemaju od čega da žive i zato je pritisak na tih 30 mesta bio ogroman. Zvali su ljudi sami, dolazili, urgiralo se za njih… Nema tu nikakve politike, od 30 zaposlenih kod nas možda samo desetak pripadaju DS-u, ali to ni po čemu nije bio kriterijum odabira – objašnjava Stojković.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)