Spazam i sekret smanjuju prostor u bronhijama, a kroz koje prolazi vazduh, tako da je disanje otežano, čuje se „sviranje“ ili „šištanje“, uz kašalj kojim se pokušava da izbaci sluz
Astma je hronična bolest poznata od davnina, kada nije bilo odgovarajućeg lečenja akutnih infektivnih bolesti i kada se umiralo od bakterijskih i virusnih infekcija. Sa porastom životnog standarda, boljom ishranom, poboljšanjem higijenskih navika, upotrebom antibiotika, infekcije se smanjuju ali broj obolelih od astme raste. Od 1966. godine do sada broj obolelih se povećao deset puta. Pedijatar, dr Gordana Salatić, objašnjava šta je to astma.
-To je najčešća hronična bolest kod dece. U osnovi bolesti je zapaljenje sluzokože disajnih puteva izazvano alergijskim ili infektivnim uzrocima. Do zapaljenja dolazi kada na sluzokoži respiratornog trakta dođe do kontakta alergena ili virusa sa ćelijama koje stvaraju i luče supstance odgovorne za alergijsku reakciju-medijatore.Oni dovode do bronhospazma – suženja bronhija i prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta. Spazam i sekret smanjuju prostor u bronhijam,a kroz koje prolazi vazduh, tako da je disanje otežano, čuje se „sviranje“ ili „šištanje“, uz kašalj kojim se pokušava da izbaci sluz. Disanje se ubrzava i koristi se pomoćna disajna muskulatura da bi se savladao pojačan otpror u disajnim putevima. Dete je bledo, uplakano, često zauzima prinudni položaj kojim olakšava disanje – objašnjava dr Salatić.
BEZ OMEKŠIVAČA
Vrlo često bolest počinje u prvoj godini, kod dece sklone alergijama, odnosno kod dece koja su nasledila takozvanu atopijsku konstituciju koja se prepoznaje po postojanju ekcema. Ako takvo dete dobije virusni bronhitis veće su šanse da kasnije oboli od astme, odnosno, da dođe do ponovljenih bronhitisa ne samo posle virusnih infekcija, nego i posle izlaganja većoj količini alergena, na promenu atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha.
Dr Salatić savetuje ređe kontakte sa alergenima iz hrane i okoline kao mere prevencije.
-Kod dece atopičara neophodno je još od najranijih dana smanjivati kontakte sa alergenima koji su u početku najčešće iz hrane – što znači dojiti što je moguće duže, koristiti adaptirane hipoalergene mlečne formule, uvoditi što kasnije u ishranu odojčeda alergogene namirnice poput jaja, ribe, paradajza, jagodičastog voća i hrane sa aditivima i ne stavljati omekšivač prilikom pranja veša. Sve su ovo mere prevencije – kaže dr Salatić.
Grinje, polen, buđ su najčešći inhalatorni alergeni koje, prema rečima sagovornice, treba maksimalno mehanički smanjivati čišćenjem.
-Najčešći inhalatorni alergeni su feces grinja iz kućne prašine, poleni, buđ, dim, dlake psa i mačke, bubušvabe, tako da se kod deteta koje je makar jednom imalo bronhitis mora maksimalno smanjivati količina alergena stalnim čišćenjem. Najčešći izazivači bronhitisa u uzrastu odojčeta su virusi, tako da je važno izbegavati kontakt bolesne osobe sa bebama – savetuje Salatić.
Kod roditelja postoji strah od dijagnoze i radije se prihvataju eufemizmi poput: gušeći, recidivantni, opstruktivni bronhitis. To je dijagnoza jedne epizode, jednog akutnog stanja, ali ako se često ponavlja, nije samostalna bolest već manifestacija hronične bolesti. Zbog toga dr Gordana Salatić savetuje redovne posete lekaru.
-Rano prepoznavanje bolesti je vrlo važno jer se tako može na vreme uključiti zaštitna terapija, kojom će se kontrolisati bolest i pokušati smanjenje broja napada. Istovremeno će se izbeći upotreba ogromne količine antibiotika koji se pri svakom nakašljavanju i sekreciji iz nosa prepisuju deci, a najčešće su nepotrebni.-kaže dr Salatić.
Duvanski dim i jaki mirisi, kao i alergije, najčešći su faktor bronhoopstrukcije.
-Potrebno je da roditelji znaju da postoje stvari koje inače nisu štetne za mnoge ljude, ali da njihovoj deci mogu da izazovu ili čak pogoršaju postojeću bronhoopstrukciju. Kod male dece najčešći provocirajući faktor je prehlada, duvanski dim, jaki mirisi i promena vremena. Kod starije dece to može biti i alergija na biljke,kućne ljubimce, trčanje ili intenzivan fizički napor – objašnjava dr Salatić.
Pored izbegavanja faktora rizika, najvažnije što roditelji mogu da urade za svoje dete je da svakodnevno daju propisanu zaštitnu terapiju koju lekar odredi na osnovu procene težine bolesti.
-Potrebno je da roditelj zapaža kako počinje epizoda bronhoopstrukcije jer vrlo često ima isti obrazac: sekrecija iz nosa, kijanje, suv kašalj koji se pojačava, zatim otežano i ubrzano disanje. Kod neke dece to bude u blažoj formi, dok neka imaju teže napade. Kako je roditelj prvi lekar svog deteta i najbolje poznaje promene u njegovom ponašanju, važno je da na vreme prepozna nastupajući napad i odmah uključi bronhodilatator, odnosno lek koji pomaže širenje bronija i olakšava disanje. Ovo važi za situaciju kada roditelj nije u prilici da odvede dete lekaru. Naravno, sledeći korak je susret sa lekarom– ističe dr Salatić.
PUMPICA NIJE BAUK
Ishrana sve dece, a posebno one sa astmom, trebalo bi da sadrži što manje hemije (aditiva) i veštačkih boja. Trebalo bi izbegavati paštete, salame i koncentrovanu brzu hranu. Preporučuje se voće, povrće, vitamini B,C i D koji smanjuju rizik nastajanja napada.
-Decu koja imaju astmu ni u kom slučaju ne treba preterano štititi. Roditelji treba da znaju da je to bolest sa kojom, kada je dobro kontrolisana, može nesmetano da se živi. Deca ne treba da se stide ako posle jačeg fizičkog napora osete otežano disanje i da bez ustručavanja udahnu sprej ili se požale roditelju ili vaspiraču. Često se i u dečijim filmovima snimanim u Americi može videti kako dete koje zastane u igri uzme sprej. Na ovaj način je pokazano da ima i druge dece koja imaju slične tegobe – objašnjava dr Salatić.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.