Ništa bez penzionera

Eko Taxi Vranje

, , ,

IZJAVA NEDELjE:
SLADjAN DISIĆ, GENERALNI DIREKTOR SIMPA

Osim prodaje nameštaja, mi ambiciozno ulazimo na rusko tržište našim kapacitetima za opremanje hotela i velikih poslovnih centara
                                                                                                                     (B92)



 

Prosečna plata u Vranju je oko 29.000 dinara, 10.000 dinara manje od republičkog proseka. Stopa nezaposlenosti je 9,2 odsto. U prosečnoj vranjanskoj porodici, radi jedan supružnik, a roditelji, penzioneri, finansijski pomažu. Sa prosečnom zaradom od oko 29.000 dinara Vranje je na 34. mestu od 170 gradova i opština u Srbiji. Prosečna plata u tom gradu je 10.000 dinara manje od republičkog proseka. Stopa nezaposlenosti je 9,2 odsto. U prosečnoj vranjanskoj porodici, radi jedan supružnik, a roditelji, penzioneri, finansijski pomažu. Svaki dinar se računa. Prosečna porodica drva kupuje leti jer će time uštedeti 50 evra. Prate akcije sniženja, a trenutno im pogoduje pad cena sezonskog voća i povrća na pijaci. „Potrošim tri, četiri hiljade dinara, kupujemo za celu nedelju, a kad nedostane, odemo u prodavnicu ranije“, kaže Dragana Jovanović. U istoj kući žive tri generacije. Troškove dele stariji, da deci pruže igračke i izlete. Za osnovno ima, ostalo je luksuz. „Odričem se možda garderobe, ove godine nećemo na letovanje, a zimovanje za našu porodicu i ne postoji“, kaže  Goran Jovanović. Goran radi, Dragana je bez posla, kao 8.000 Vranjanaca. Njen svekar, Dobrivoje, prima penziju, 29.000 dinara. Račune za struju, telefon i vodu, plaća on. „Da su penzioneri sami, to je sasvim dovoljno, ali kada se pomaže, to je veliki izdatak“, rekao je Dobrivoje Jovanović. Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov kaže da s obzirom na to da izlazimo iz krize očekuje bolji život za građane i da prosečna porodica može da odvoji novac za zimovanje i letovanje. Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu je 42.760 dinara, po podacima republičkog Zavoda za statistiku. Najviše se odvaja za hranu, 41 odsto, a najmanje, svega 0,9 odsto za obrazovanje.

(RTS)

DEJAN ILIĆ
Dejan Ilić kandidat je za novog direktora „Komrada“, odlučila je gradska Komisija za mandatno-imunitetska pitanja. Obrazlažući ovu odluku, predsednik Komisije Zoran Antić podseća da koailcionim dogovorom u lokalnoj vlasti direktorska funkcija u „Komradu“ pripada SPS-u. On kaže da će nakon razrešenja dosadašnjeg direktora Perice Milosavljevića kome ističe mandat, za direktora biti imenovan Ilić iz SPS-a. Antić objašnjava da će nakon skupštinske odluke o Ilićevom imenovanju na mesto direktora u ovom preduzeću uslediti i izbor novog člana Veća na mesto Ilića.
(OK Radio)

BAZENI
Vranjanci će i ovoga leta moći da se kupaju u tri gradska bazena. I „Jumkov“ bazen, koji već sedmu godinu radi u sklopu Sportskog saveza, i bazen koji pripada Sportskoj hali, a poznatiji je kao „Koštanin“, baš kao i privatni bazenski kompleks u Kupinincu, planiraju da ovog meseca po završetku školske godine počnu sa radom.
(OK Radio)

DEJAN STANOJEVIĆ
Vranjski DSS-ovci su na konferenciji za novinare prošle nedelje oštro kritikovali lokalnu vlast jer je, kako tvrde, Vranje lider po propasti u Srbiji. Dejan Stanojević, predsednik GO, kazao je da o tome govore činjenice, a pre svih prosečna vranjska zarada koja je deset hiljada dinara ispod srpskog proseka. Prema njegovim rečima, aktuelno gradsko rukovodstvo krivo je za to što je grad ostao bez većih subvencija države predviđenih gradovima od posebnog interesa, zbog čega Vranje mimoilaze investitori.
(OK Radio)

 

BUJANOVAC
Formirano Srpsko narodno veće

U Bujanovcu je formirano Srpsko narodno veće izborom 41 delegata, koji će činiti srpsku skupštinu opštine u senci, izjavio je portparol veća Tomislav Stojanović. Stojanović je kazao da će osnovna funkcija „izabranog opštinskog rukovodstva u senci biti ostvarivanje zahteva sa peticije za podvajanje opštine Bujanovac na katastarski deo u kome žive Srbi i deo u kome žive Albanci“.
– Opština Bujanovac je demografski podeljena na deo u kome žive Srbi i deo u kome žive Albanci i naš je zahtev da svaka zajednica ima svoju samoupravu – kazao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, ukoliko Bujanovac kao opština zbog malog broja stanovnika ne može da dobije status grada, onda treba da se razmotri mogućnost pripajanja gradu Vranju, u okviru koga bi onda i Srbi i Albanci mogli imati svoju opštinu.
On je naveo da je peticija sa tim zahtevom početkom aprila upućena Vladi Srbije, predsednici Skupštine Srbije Slavici Djukić Dejanović i ministru za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markoviću.
Srpsko narodno veće je formirano na inicijativu udruženja građana „Pokret za Bujanovac“ i „Odbor za ljudska prava“, kao i Zavičajnog udruženja Bujanovčana u Beogradu.
(Beta)

PROTEST U MIRATOVCU
Više stotina građana protestvovalo je u petak na izlazu iz sela Miratovac prema granici Srbije sa Makedonijom zbog toga što još nije otvoren malogranični prelaz između tog sela i Lojana sa makedonske strane. Uz parole „Tražimo slobodu kretanja građana“, „Evropa bez granica“ i „Hoćemo otvaranje granica“, koje su se na albanskom, srpskom i engleskom jeziku videle na skupu, političke vođe Albanaca iz Preševa i Bujanovca su podsetile da je Vlada Srbije još 2005. godine donela odluku o otvaranju tog i još dva malogranična prelaza sa Makedonijom, ali da ona nije realizovana. Oko 4.000 stanovnika Miratovca i oko 2.000 stanovnika Lojana, koji su povezani rodbinskim vezama, moraju da putuju po 50 do 60 kilometara da bi otišli u drugo selo, preko zvaničnog prelaza na Tabanovcima, iako su sela udaljena samo par kilometara.
(Blic, Fonet)

ELEKTRANA PRVONEK
U septembru ove godine „Elektroprivreda Srbije” pustiće u pogon novu malu hidroelektranu „Prvonek”, na Banjskoj reci odakle se vodom snabdeva Vranje i u budućnosti će i Bujanovac.  „Prvonek” će imati dva agregata snage od 100 i 800 kilovata (kW) i ova mala HE, čija će godišnja proizvodnja biti od 2,5 do tri miliona kilovat-sati, biće prva u nizu malih HE koje će u narednim godinama EPS izgraditi ili revitalizovati. Izgradnju ove HE, koja će koštati 1,4 miliona evra, samostalno finansira EPS.
(Politika)

 

BUJANOVAC

Blokada deponije

Meštani Rakovca blokirali su prilaz gradskom smetlištu, sa zahtevom da se godinama odlagani otpad izmesti iz njihovog sela. Smetlište se nalazi u rakovačkom ataru, između starog puta za Vranje i Južne Morave. Na toj teritoriji su Bujanovačka Banja i tri fabrike mineralne vode. Komunalni otpad iz Bujanovca i Velikog Trnovca već dvadeset godina odlaže se u selu Rakovac. Smetlište je svakim danom sve veće, „raste i u visinu i širinu“. Meštani Rakovca blokirali prolaz do deponije zahtevajući da se ona izmesti iz njihovog sela. Stojče Tasić iz Rakovca kaže da ne mogu da obrađuju zemlju: „I kada čovek dođe na sto-dvesta metara ne može da radi.“ „Kada se smeće zapali“, kaže Dragan Nakić, predsednik Mesne zajednice, „ne može da se diše od dima i smrada.“ Meštani navode da komunalci tu svakog dana istovare dva-tri kamiona smeća iz Bujanovca i Velikog Trnovca, a građani u prikolicama dovoze čvrsti otpad. Smeće se ne odnosi samo iz Rakovca – iako su, prema rečima Dragana Nakića, dobili zabranu od Republičke inspekcije: „Ovo je divlje smetlište.“ Opština ima lokalni plan za upravljanje čvrstim otpadom, ali ne i rešenje na vidiku. Kažu da ni vlasnički odnosi na samom zemljištu nisu rešeni. „Predviđeno je da Bujanovac ima, zajedno sa Preševom, transfernu stanicu, ali zbog kapaciteta deponije Meteris u Vranju ona nije spremna da primi otpad iz Bujanovca“, navodi Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac. Rešenja za sada nema, a smetlište se širi na teritoriji Rakovca i Bujanovačke Banje. Na tom području se, uz autoput ka Makedoniji, nalaze i tri fabrike mineralne vode.

(RTS)



  • Ostavi komentar