Neće biti podele Kosova

Eko Taxi Vranje

Smatramo da je pitanje statusa Kosova zatvoreno i da isključuje bilo kakvu diskusiju o mogućnosti podele



Tokom svoje posete jugu Srbije, ambasadorka Sjedinjenih američkih država posetila je i redakciju Vranjskih.

VRANjSKE: Upravo ste završili posetu jugu Srbije. Kakvi su vaši utisci? Da li mislite da su odnosi srpske i albanske zajednice na nivou koji obezbedjuje stabilnost ovog regiona?
VORLIK: Činjenica je da sam danas započela posetu južnoj Srbiji. Veoma sam zadovoljna što imam priliku da budem ovde po drugi put i ubeđena sam da se odnosi izmedju albanske i srpske zajednice razvijaju na dobar način i da mogu da nastave da se razvijaju na način koji može da u velikoj meri podrži prosperitet i stabilnost u regionu. 

U poslednje vreme mogu da se čuju, čini se češće nego ranije, zahtevi pojedinih političara za pripajanje juga Srbije Kosovu. Kakav je stav SAD prema ovakvim predlozima?
-Moram da kažem da postoje argumenti zbog kojih su ove ideje potpuno nerealne. Granice i karta Balkana su crtane i precrtavane i mi verujemo da je stanje granica i teritorija utvrdjeno. Veoma smo ohrabreni početkom dijaloga između Beograda i Prištine. Mislim da je oduvek bilo jasno da je ova vrsta razgovora, odvojena od pitanja statusa. Mi snažno podržavamo kompletnu integraciju celog zapadnog Balkana u Evropu i hteli bismo da vidimo kako se ovaj proces integracije nastavlja. Takođe želimo i da se ovi razgovori, koji su nedavno započeli, razvijaju u pozitivnom smeru tako da mnoga pitanja koja se tiču ove dve zemlje budu vremenom rešena u korist ljudi obeju zemalja.

Jug Srbije se spominje i u kontekstu razmena teritorija. Prema ovim spekulacijama, jug Srbije bi bio neka vrsta kompenzacije za sever Kosova. Koliko je realan ovaj predlog?
-Ponavljam, mi smatramo da su ove ideje nerealne i da nisu konstruktivne. Mislim da je jasno da je južna Srbija deo Srbije. Važno je da se nastavi da se radi na važnim pitanjima, pre svega ekonomskog rasta i poboljšanja svakodnevnog života ljudi u tom regionu. Važno je i da se radi na onim pitanjima čija će rešenja učiniti da ovaj region, koji je neosporno deo Srbije, bude prosperitetan. 

Kakav je stav SAD prema mogućnosti podele Kosova?
-Kao sto sam spomenula, ideja podele nije tema za razgovor. Smatramo da je pitanje statusa Kosova zatvoreno i da isključuje bilo kakvu diskusiju o mogucnosti podele.

Kako ocenjujete dosadasnji tok pregovora izmedju Beograda i Prištine?
– Smatram da je veoma pozitivno i konstruktivno što su obe strane pristale da sednu i razgovaraju o širokom opsegu zaista važnih pitanja. Bilo da razgovaraju o pitanjima dokumenata, katastarskih snimaka, ličnih karata, napajanja električnom strujom, registarskih tablica, telekomunikacijama… Ovo su pitanja koja stvarno utiču na svakodnevni život ljudi u obe zemlje. Želeli bismo da uskoro vidimo postignuti sporazum oko nekih veoma važnih pitanja koja su na dnevnom redu razgovora. Verujemo da obe strane imaju dobru volju i nameru za brzo postizanje dogovora, i da se ovo može uraditi. Takođe verujemo da je pokazani napredak u razovorima važan za obe strane u smislu pokazivanja njihovog konstruktivnog stava, njihove namere da se bave realnim pitanjima i da je stepen na koji obe strane ostaju konstruktivan u razgovorima. Svakako, za Srbiju to će biti važno jer ce uticati na odluku EU da možda ove godine uzme u obzir kandidaturu Srbije za EU.

Kako vi vidite buduće odnose Srbije i Kosova? Da li će SAD insistirati, kako se u nekim krugovima spekulise, da Beograd prizna nezavisnost Kosova?

-Mi bismo veoma rado voleli da vidimo ukupno poboljšanje u odnosima između dve zemlje i, kao što sam spomenula, početak dijaloga izmedju njih je dobar prvi korak. Želeli bismo da vidimo poboljšanje odnosa i vremenom njihovu normalizaciju. A u isto vreme ne očekujemo da Srbija prizna Kosovo da bi krenula napred u procesu poribližavanja EU, ali ipak bismo želeli da vremenom vidimo normalnije odnose i predvidljiv razvoj odnosa izmedju dve zemlje.

ZNAČAJ MLADIĆEVOG HAPŠENjA
Kako komentarište hapšenje i izručenje Ratka Mladića?
-Mi mislimo da je hapšenje i transfer Ratka Mladića u Tribunal u Hagu veoma značajan korak za Srbiju. Čestitali smo vašoj vladi i onim organima koji su učestvovali u akciji, posebno na njihovoj istrajnosti. Kao što sam rekla, to je veoma važan korak ka kompletiranju obaveza Srbije prema tribunalu, ali postoji još jedan optuženik koji ostaje, a to je Goran Hadžić. Znamo da je vaša vlada posvećena izvršavanju te poslednje obaveze i da se očekuje da se svi raspoloživi kapaciteti sada okrenu ka njegovom hvatanju i hapšenju.
Mi takodje računamo da ce biti otkrivena ona lica koja su bila uključena u zaštitu i skrivanju osumnjičenih ratnih zločinaca. Veoma snažno podržavamo, kao što sam rekla, potpunu integraciju Srbije u Evropu, njeno pristupanje EU, i nastavićemo da budemo snažan zastupnik u tom procesu kretanja napred. Takodje znamo da treba učiniti još mnogo. Znam da vaša vlada to prepoznaje kako u smislu kompletiranja nekih internih reformi, ali 
i nastavljajući da pokazuje svoju privrženost razvijanju dobrih i predvidljivih medjususedskih odnosa sa svim susedima u region, uključujući i Kosovo. Nadamo se nastavku jakog napretka u ovim oblastima.

SAD su priznale nezavisnost Kosova. Koliko ova činjenica opterećuje odnose Beograda i Vašingtona?
-Možete se setiti da je potpredsednik Bajden bio ovde u maju 2009. godine, kada je istakao, u odnosu na pitanje Kosova, da se možemo složiti da se ne slažemo. Istovremeno, mi činimo i krećemo napred ka veoma dobroj saradnji između dve zemlje u mnogim drugim oblastima, na ekonomskom planu, na bezbedonosnom i vojnom planu i vojnim odnosima , u smislu naših programskih pomoći i programima, pa verujemo da postoji dobar i jak odnos koji može da nastavi da raste uprkos našim razlikama.

Medijska situacija u Srbiji je, po oceni novinarskih udruženja, zabrinjavajuća a Srbija prema kriterijumima Freedom hous spada u države sa delimičnom slobodom medija Uostalom, u poseti ste redakciji koja je nedavno opljackana. Kako vi procenjujete nivo slobode izražavanja u Srbiji?
-SAD veoma cene slobodu štampe kao ključnu komponentu demokratske vladavine svuda u svetu, a sigurno i ovde u Srbiji. U našem izveštaju o ljudskim pravima od 2010, koji je nedavno izdat, ocenili smo da su nezavisni mediji u Srbiji uglavnom aktivni i iznose širok opseg tema, ali takodje znamo da su neki novinari i mediji, kao što je vaš, bili žrtve vandalizma, zastrašivanja i fizičkih napada, i smatramo da je u velikoj meri uloga i odgovornost srpskih vlasti da obezbede da ovi novinari, ove medijske organizacije, koje su angažovane u nezavisnom novinarstvu, imaju slobodu da koriste ova prava, a da oni koji prete novinarima ili koji koriste nasilje, budu kažnjeni i izvedeni pred lice pravde.



  • Ostavi komentar