, 
Zvanična Priština zbog problema sa diplomama optužuje Beograd. Iz srpske prestonice odgovaraju da Priština svojim ponašanjem provocira zajedno sa nekim političarima iz Bujanovca i Preševa
– Mislim da ste našli dobrog sagovornika za tu već famoznu temu nepriznavanja diploma sa prištinskog Univerziteta. Kakva slučajnost – moj sin Nerdian Ahmedi je 2. juna diplomirao na Odseku agroekonomije Poljoprivrednog fakulteta u Prištini. On će sada na fakultetu da platiti 10 evra uverenje o završetku studija i sa njim će otići u UNMIK, koji će ga overiti svojim pečatom. Na osnovu tog uverenja moj sin može otvoriti radnu knjižicu. Ali, zakon kaže da to uverenje važi šest meseci, posle čega se mora priložiti diploma na kojoj piše „Republika Kosovo“. Dakle, tu bih morao ja kao inspektor da intervenišem, jer nastaje problem sa kojim se suočavaju svi studenti Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medvedje, koji studiraju na Kosovu na državnom, ili jednom od tri privatna univerziteta.
Ovako priča Nedžmedin Ahmeti, načelnik društvenih delatnosti i opštinski prosvetni inspektor u Preševu. On kaže da je problem star već tri godine, od kako je na predlog Ministarstva prosvete Vlada Srbije donela uredbu kojom ne priznaje diplome i druga dokumenta na kojima piše „Republika Kosovo“ ili su overana pečatom sa istim nazivom.
POLITIČKA VOLjA
– I Srbija i Kosovo su potpisnici Bolonjske deklaracije. Po tom osnovu, na Kosovu se priznaju diplome iz Srbije, ali, vidi čuda, Srbija ne priznaje diplome sa Kosova. Mislim da trošimo silnu energiju i sredstva oko nečega što je jasno i sasvim izvesno. Moj utisak je da u Srbiji danas jednostavno nema političke volje da se to pitanje reši, – zaključuje Ahmeti.
KAMBERI NA INFORMATIVNOM RAZGOVORU
Problem nepriznavanja univerzitetskih diploma sa Kosova ponovo je aktelizovan, ali ne u pravcu rešavanja problema. Zbog bilborda istaknutog prošle godine, čija je sadržina navodno uvredila Milana Markovića, predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, protiv Beljgzima Kamberija, šefa Odbora za ljudska, pokrenut je sudski postupak, a on je privođen na informativni razgovor u policiju. Kamberi jeje organizovao protest 10. decembra prošle godine, baš na Dan ljudskih prava, u Preševu zbog nepriznavanja diploma. U protestu je učestvovalo oko 3.000 uglavnom studenata i srednjoškolaca, a njihov zahtev da se Beograd i Priština dogovore oko diploma, podržalo je čak 47 nevladinih organizacija iz Srbije, Makedonije i sa Kosova.
Mladi Albanci su tada podsetili vlasti u Srbiji da poštuju Ustav, zakone u obrazovanju, Zakon o zabrani diskriminacije, Bolonjsku deklaraciju čiji je Srbija potpisnik, Konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina i Konvenciju UNESKO protiv diskriminacije u obrazovanju.
Tada je i nastao tekst na bilbordu koji je ovih dana došao do suda, a eskalirao privodjenjem na informativni razgovor predsednika Odbora i glavnog organizatora mirnog protesta, Belgzima Kamberija. Podsetimo da je na bilbordu, čiji je vlasnik Koordinaciono telo za jug Srbije, pisalo da je „Na univerzitetu 5. oktobar u Beogradu, student Milan Marković dobio opštu ocenu 10 za nepoštovanje ljudskih prava gradjana Bujanovca, Preševa i Medvedje“
-Koliko je Srbija spremna da se suoči sa ovom činjeniciom, od svega najbolje govori podatak da su se u tužilaštvu setili da šest meseci od protesta, aktuelizuju pitanje diploma tako što će predsednika Odbora privesti u policiju navodno zbog uvrede ministra, – zaključuje Arbnora Ahmeti, studentkinja III godine Ekonomskog fakulteta iz Prištine.
Ministar Milan Marković, predsednik Koordinacionog tela, ne odstupa od zvaničnog stava države po pitanju diploma sa Kosova:
– Srbija nikada neće priznati fakultetske diplome sa Kosova overene pečatom „Republike Kosovo“. Mi znamo da ovakav stav Srbije stvara probleme studentima koji su završili fakultete u Prištini. Ali, ja moram reći da je ovo problem Prištine. Ova igra i provokacija sa diplomama koje se overavaju pečatom „Republika Kosovo“, ide na štetu studenata. Ipak, za ovo su odgovorni ljudi u Prištini, ali i dobrim delom političari iz Bujanovca i Preševa, koji protiv ovoga nisu digli glas, -rekao je Marković.
Prema podacima Odbora za ljudska prava iz Preševa, u Prištini trenutno ima oko 1.000 studenata Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Mdvedje. Sve njih sutra čeka ovaj problem, ako se ne reši u dogledno vreme. Trenutno, kažu u Odboru, preko stotinu mladih, sa diplomom nekog od fakulteta iz Prištine, iz istog razloga ne mogu da se zaposle u Srbiji. Na opasku ko i kako treba da pomogne tim mladim ljudima, koji su očigledno politički taoci Srbije i Kosova, odgovara Belgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava.
– Ne treba njima niko da pomogne, već Srbija treba da uradi ono što mora da uradi. Ako to ne uradi Srbija, uskoro će uraditi sud u Starzburu. Vidite, to je jedan od problema zbog kojih Srbija ne zna kuda bodi put do Brisela i UE.
Svi koji se zalažu da se Priština i Beograd što pre dogovore oko diploma, kako gradjani ne bi trpeli, ističu da pravo na obrazovanje nije političko pitanje, već osnovno ljudsko pravo i jedno od manjinskih prava garantovanih Ustavom Srbije i medjunarodnim standardima koji Srbiju obavezuju. Oni ističu da Prištinski univerzitet od 2005. godine izdaje diplome u skladu sa zahtevima Bolonjske deklaracije. Zato su ove diplome važeće u svim zemljama koje primenjuju standarde bolonjskog dogovora samo ne u Srbiji.
– Mi ne možemo više da čekamo i ne želimo da trpimo ovo stanje u kome su mladi Albanci taoci zemlje čiji su gradjani. Zato smo se, odmah posle protesta, za pomoć u rešavanju problema priznavanja diploma iz Prištine, obratili Briselu. Zapravo su 44 nevladine organizacije, koje se bave ljudskim i manjinskim pravima, uputile pismo šefici diplomatije Evropske unije, gospodji Ketrin Ešton, objasnili joj situaciju na jugu Srbije i zatražili pomoć – kaže Kamberi.
U odgovoru koji je iz Brisela upućen u Preševo posle mesec dana, stoji da EU pitanju obrazovanja posvećuje posebnu pažnju. Zato je Beogradu i Prištini stavila svoje usluge na raspolaganje, ubedjena da se do rešenje može doći i brzo i jednostavno. Odmah posle toga su briselski zvaničnici zaduženi za pitanja Balkana, zatražili da se tokom razgovora o pridruživanju, ponovo na dnevni red stavi pitanje odnosa Beograda prema diplomama iz Prištine.
DIMITROS KIPREOS, ŠEF MISIJE OEBS-a U SRBIJI
Stabilnost je ključna reč
VRANjSKE: O čemu ćete razgovarati sa albanskim lidera na jugu Srbije tokom svoje posete regionu?
KIPREOS: Srbija je napravila veliki uspeh postizanjem stabilnosti u regionu, a takođe i time što je svoj put ka EU učinila snažnim. Po ovoj logici, neophodan je i zajednički rad različitih etničkih grupa jer donosi stabilnost. Danas ovde, posle perioda nestabilnosti do 2000. godine, imamo period stabilnosti.
Kako ocenjujete saradnju albanskih lidera sa Beogradom?
– Ta saradnja je nezamenljiv korak ka uspehu. Jug Srbije je deo Srbije kojoj je mesto u Evropskoj uniji.
A kako ocenjujete istupe pojedinih lidera koji se zalažu za pripajanje ovog dela Srbije Kosovu?
– Ponoviću – stabilnost je ključna reč, a zacrtani cilj EU.
Pojedini albanski lideri imaju određene zamerke na rad ministra Milana Markovića, predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije.
– Ne želim da se mešam u lične odnose, ali kada sam 2009. došao u Srbiju, etnički Albanci nisu imali svoj nacionalni savet, nisu ni bili odlučili da li će ga formirati. Sledeće, 2010- su dobili Nacionalni savet, odlučili su da ga osnuju. Onda je došlo do problema na koji način će se Savet birati, pa su odlučili da to bude na direktnim izborima, tokom kojih nije bilo većih problema. Sve ovo ne bi se desilo da nije bilo saradnje sa Beogradom, kada su albanski lideri pokazali ozbiljnost, koju su takođe iskazali tokom formiranja multietničkog Koordinacionog tela. Ni do toga ne bi došlo bez saradnje sa Beogradom.
Kako ocenjujete izjave zamenika premijera Ivice Dačića o podeli Kosova?
– Ponavljam, stabilnost i evropske integracije Srbije su ključna reč.
N.L.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.