Grad ne da bazen i stadion

Eko Taxi Vranje

Miroljub Stojčić

– Nećemo dozvoliti otuđenje te imovine, jer su u izgradnju sportskog kompleksa uložene sindikalne pare, a ne pare „Jumka“ – tvrdi gradonačelnik Stojčić



 

Miroljub StojčićUkoliko Viši sud u Vranju odbaci zahtev „Jumka“ za privremenom obustavom prinudne naplate po tužbama zaposlenih, ova kompanija naći će se na pragu stečaja. Kako sada stvari stoje, mogućnost da Kompanija prodajom lokala, stanova, bazena i stadiona odblokira svoje račune i namiri radnike koji u rukama imaju izvršna sudska rešenja samo je u sferi puke teorije.

OD 400 MILIONA DO MILIJARDE

Najpre nešto o visini dugova prema zaposlenima. Pre dva meseca, generalni direktor „Jumka“ Zoran Stošić izneo je procenu prema kojoj vranjanska fabrika tekstila na ime neisplaćenih zarada, doprinosa, prekovremenog rada, otpremnina i koječega još, duguje oko 400 miliona dinara, te da postoji oko 1.000 takvih izvršnih sudskih rešenja.

Portparol Osnovnog suda u Vranju Srboljub Milosavljević, međutim, kaže da je broj predmeta znatno veći.

– Ne mogu precizno da kažem, ali od 2003. pa naovamo imamo oko 4.000 izvršnih rešenja za „Jumko“. Potraživanja se kreću, koliko ja znam, od 150 do 600 hiljada dinara po pojedincu. Na to se dodaje i zakonska zatezna kamata, koja se uračunava od dana dospelosti – kaže Milosavljević.

Drugim rečima, računica pokazuje da je dug „Jumka“, prema radnicima koji su tužili preduzeće i dobili spor, verovatno veći od pomenutih 400 miliona dinara, pri čemu se svakim danom uvećava. Prema nekim procenama, iznosi čak milijardu dinara.

No, to nije jedini problem. Žiro-računi „Jumka su u ponedeljak bili blokirani za svega 32 miliona dinara, ali Milosavljević navodi da za sada nema predloga za naplatu prodajom pokretnih stvari vranjanske fabrike.

Naime, da bi se naplatila novčana potraživanja po sudskoj presudi, advokat ili sama stranka moraju da podnesu predlog za izvršenje. Sud potom u roku od tri dana donosi odluku, s tim da žalba ne odlaže izvršenje. Onda Sud, kada se traži skidanje novca sa  žiro-računa dužnika i njegovo prebacivanje na račun poverioca, dostavlja rešenje Službi za prinudnu naplatu u Kragujevcu koja sprovodi dalji postupak: pravi se spisak prema datumu prijema predloga, i kako sredstva na računu pristižu, tako se skidaju po redosledu na formiranoj listi.

Kada nema para, objašnjava dalje Milosavljević, kao što je slučaj sa „Jumkom“, postoji drugi način:

– Podnosi se predlog za naplatu prodajom pokretnih stvari dužnika, što je bio slučaj kod „Košane“, kada je prodat čitav mašinski park. Kod „Jumka“ za sada nema takvih predloga, jer je postojao dopis Vlade da se zastane sa izvršenjima dok se fabrika ne konsoliduje. Sada postoji i uredba kojom je traženo da se ne sprovodi prinudna naplata, jer je u državnom interesu da se imovina ne rasproda, da i to malo ljudi što radi ne ostane bez posla. I tu se zastalo, dve godine se nije postupalo – kaže Milosavljević.

Dakle, država je svoje vlasništvo u „Jumku“ privremeno zaštitila uredbom, ali je pitanje dokle će to da traje, jer poverioci imaju zakonsko pravo da podnesu predlog za naplatu prodajom pokretnih stvari. Kako saznajemo, Viši sud je pretrpan sličnim predmetima, tako da odluka najverovatnije neće uskoro biti doneta. Šta, međutim, ako Viši sud u Vranju odbaci zahtev „Jumka“ da se zastane sa prinudnom naplatom preko žiro-računa, na kojem ionako nema para?

– Po Zakonu, postoji mogućnost za odlaganjem naplate, ali predlog za to može da podnose poverilac, a ne dužnik – dodatno pojašnjava Milosavljević.

Teoretski gledano, izlaz iz pat pozice je da sam „Jumko“ organizuje licitacije i proda deo svoje imovine zarad namirenja poverilaca, ali Stošić kaže da se za sada o tome u preduzeću ne razmišlja, iako je u medijima već bilo sličnih spekulacija.

– Nije tačno da prodajemo imovinu. To je neko povezao pogrešno, jer je 2006. doneta odluka Upravnog odbora da se „Jumko“ ne odriče obaveze prema radnicima, a da će jedan od načina za njihovo namirenje biti prodaja imovine. Ali, to je iz tog perioda, danas nemamo odluku Upravnog odbora. Za sada tako ne razmišljamo, mada mogućnost prodaje nije isključena, ali o tom – potom. Inače, za sve to je potrebna i saglasnost Agencije za privatizaciju jer smo u procesu restrukturiranja – kaže Stošić.

Prema njegovim rečima, u „Jumku“ se nadaju da će Viši sud odobriti odlaganje prinudne naplate zato što je takva odluka već doneta za pojedine fabrike u Srbiji.

– To je problem koji dotiče bar 130 firmi u zemlji i 50 do 60 hiljada radnika, tako da će na višem nivou morati da se donese odluka kako dalje – kaže Stošić.

Kako god, pitanje je da li bi „Jumko“ mogao nešto da proda i reši problem? Prema Stošićevim rečima, na raspolaganju su dva lokala u Beogradu, jedan u Vranju, potom stanovi u Čerencu, bazen i stadion, te „Bivoda“.

Što se fabrike vode tiče, u „Jumku“ odavno postoji ideja da se prodajom te imovine namire potraživanja radnika, ali je trenutak za njenu realizaciju sada najgori. To je nedavno potvrdio i sam Stošić, rekavši da je poslednja ponuda bila krajnje neozbiljna – svega pola miliona evra.

„Jumko“ ima i robnu kuću u Hrvatskoj, koju je tamošnja vlast već prodala investitorima. O tome se sada vodi spor, tako da vranjansko preduzeće u najboljem slučaju može da računa na obeštećenje, što je, mora se priznati, na prilično dugom štapu.

IMOVINA KOJA TO NIJE

Obrni, okreni, najbolja solucija je imovina koja se nalazi na dohvat ruke. Stošić navodi da je, prema proceni veštaka, vrednost bazena i stadiona u Vranju oko 190, a „Čerenca“ (tri lamele) oko 196 miliona dinara. Dakle, sve ukupno oko četiri miliona evra, kojim bi problem sa blokadom, uz prilive iz redovnog poslovanja, mogao da bude  prevaziđen.

Muka je, međutim, što su stanovi u Čerencu već nelegalno zaposednuti, mahom od strane radnika. Stručnjak za procenu imovine, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je „Jumko“ mogao, pre nekog vremena, po razumnoj ceni  da proda stanove onima koji su se već uselili, jer su ilegalci pristali na to, ali da u rukovodstvu preduzeća nije bilo razumevanja za tu ideju.

– Mogli su da uzmu bar 300 evra po kvadratu i da sa tim parama završe treću lamelu. Rešili bi problem sa stanarima, a nešto su mogli i da zarade. Ovako, ne znam šta će da bude – kaže naš sagovornik.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar