Shaip ili Šaip

,

Zato što u slučaju pripadnika albanske nacionalne zajednice država ne poštuje sopstveni zakon, kao što to čini u slučaju Mađara, Čeha, Rusina i drugih pripadnika nacionalnih manjina, problem ličnih dokumenata građana albanske nacionalnosti stigao je u Brisel, na šalter Evrope

– Kada sam se rodio dobio sam ime Shaip Kamberi. Moje ime tako se piše na albanskom jeziku. Ja tako pišem i tako se potpisujem gde god je to potrebno. Na Kosovu i u Albaniji ja sam takođe Shaip Kamberi. Međutim, u Srbiji ja sam Šaip Kamberi, jer sam, protivno zakonu, kao pripadni albanske nacionalne manjine tako upisan u matične knjige. Potom sam, isto protivno zakonu, dobio izvod iz matične knjige sa pogrešnim imenom – Šaip Kamberi. Na osnovu tog pogrešnog dokumenta, moje ime je kasnije pogrešno upisano u ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu i sva druga službena dokumenta države Srbije. Da bih ispravio tuđu grešku, zakon me obavezuje da podnesem zahtev za ispravku podataka u matičnoj knjizi rođenih. Dakle, sami proizvodimo probleme jer ne poštujemo zakone države u kojoj živimo – priča za Vranjske aktuelni predsednik opštine Shaip (Šaip) Kamberi.

SRPSKA POSLA

Dobro bi bilo da je slučaj gospodina Kamberija usamljen, a još bolje da je u tom slučaju napravljena greška. Ispravili bi je i stvar bi bila uredu. Ipak nije tako. O ovom i još nekoliko problema (vidi tabelu) sa ispisivanjem ličnih podataka pripadnika albanske nacionalne zajednice, raspravljaju timovi Beograda i Prištine na razgovoru u Briselu. Zašto je to tako? Gde i zašto nastaju problemi? Možemo li bez njih? Na ova pitanja smo potražili odgovore od Marine Stojanović, načelnice Sekretarijata za opštu upravu grada Vranja, u čijoj je nadležnosti Matična služba.

Ona najpre podseća da je unošenje ličnih podataka u matične knjige rođenih svih građana, pa dakle i pripadnika nacionalnih manjina, regulisano je članom 17. Zakona o matičnim knjigama.

– Svako novo ime u matičnu knjigu rođenih upisujemo srpskim pismom i ćirilicom, a u slučaju da je lice pripadnik nacionalne manjine, i na jeziku i pismu te nacionalne manjine. Potom se, na osnovu tako unetih podataka izdaje izvod iz matične knjige rođeni  – kaže Stojanovićeva.

Na pitanje kako se onda događa da su pojedina albanska imena ili prezimena pogrešno uneta u matične knjige, a potom i u izvode, ona objašnjava.

– Podatke u matičnu knjigu unosi matičar, ali isključivo na osnovu prijave. Ako je albansko dete rođeno u vranjskom Zdravstvenom centru, onda prijavu formira službenik Bolnice na osnovu podataka koje daju roditelji deteta. Ako je dete rođeno kod kuće, onda podatke u prijavu kod matičara unose roditelji – kaže načelnica Marina Stojanović.

Dakle, okreni-obrni u ovoj našoj priči ispada da su roditelji Shaipa Kamberija krivi što je on Šaip, a ne Shaip. Jesu, ali samo indirektno, zato što tadašnjem matičaru, komunističkom činovniku, nisu skrenuli pažnju da postupa po zakonu

SAVET RODITELjIMA 
Ako je albansko dete rođeno u bolnici, treba od zdravstvenog radnika izričito zahtevati da se ime deteta upiše na maternjem jeziku i pismu. Ako je dete rođeno kod kuće, roditelji moraju da obrate pažnju i da u prijavi kod matičara lične podatke deteta unesu najpre na maternjem jeziku i pismu.
U oba slučaja Zahtev za upis ličnog imena na jeziku pripadnika nacionalne manjine, podnosi se istovremeno sa prijavom za upis u matičnu knjigu. Na taj način će ime deteta u matične knjige rođenih biti najpre upisano na jeziku i pismu nacionalne manjine, pa tek onda na srpskom. Tako će biti potom u izvodu iz matične knjige rođenih, pa onda dalje na svim ličnim dokumentima.

To onda znači da greška nastaje u prijavi. Iz prijave ona „ide“ u matične knjige, na osnovu kojih se potom izdaje izvod. A kada su lični podaci pogrešno upisani u izvod iz matične knjige rođenih, onda se to, ovde kod nas na jugu zove „srpska posla“. Zato što u slučaju pripadnika albanske nacionalne zajednice ne poštujemo sopstveni zakon, kao što to činimo u slučaju Mađara, Čeha, Rusina…i drugih pripadnika nacionalnih manjina, ovaj problem je stigao na šalter Evrope.

KRIV JE RAČUNAR

Ipak, može li se on ispraviti ovde, pre nego stigne do Brisela, pitali smo gospođu Stojanović.

-Naravno da može. U svakom takvom slučaju, Albanci i pripadnici drugih nacionalnih manjina, koji žele da im lični podaci budu u matične knjige uneti izvorno na njihovom jeziku, treba da podnesu zahtev za ispravku podataka iz matične knjige rođenih. Kada se taj zahtev reši posle uobičajene procedure, podnosiocu se izdaje rešenje na osnovu koga se onda vrši ispravka i matične knjige – objašnjava naša sagovornica i podseća da nisu tačne neke interpretacije da navodno računari u matičnoj službi ne mogu da „prihvate“ neka slova albanskog pisma.

Shaipu (Šaipu) Kamberiju, predsedniku Bujanovca, dakle, ostaje da podnese zahtev za ispravku ličnih podataka u matičnoj knjizi rođenih. Sve posle toga je, čini se, stvar procedure, uz napomenu da sve to košta. Paradoksalno, ali onaj ko je  proizveo  grešku traži od oštećenog da je plati.

NIJE SRPSKI NEGO – ALBANSKI
U sledećih devet slučajevima, kada su u pitanju Albanci, greše i roditelji dece i naše matične službe.