Kako je Gokče došao do osam miliona dinara

,

Na optuženičkoj klupi, osim Tasića i njegovog pašenoga Nenada Kostadinovića koji se tereti za „pomaganje“ u izvršenju krivičnog dela „iznuda“ na štetu narodnog poslanika Radoslava Mojsilovića, su i Stojan Zlonoga, kao osnivač i vlasnik vranjske firme „Strada Mestieri“, blagajnici ekspoziture Komercijalne banke, Jovica Tasić i Miodrag Veljković, kao i Senka Glišić, blagajnica banke Intesa iz Beograda, optuženi za zloupotrebu službenog položaja. Tasić i Kostadinović se zasad brane ćutanjem, dok je ostalih četvoro optuženih na početku suđenja negiralo krivicu

Goran TASIĆ Gokče (39), optužen za „produženo krivično delo iznude“ na štetu narodnog poslanika Nove Srbije iz Vranja Radoslava Mojsilovića, ostaće do daljeg u pritvoru Okružnog zatvora. Tako je u ponedeljak odlučilo sudsko veće Višeg suda u Vranju kojim predsedava sudija Tatjana Mihajlović, na kraju prvog dana sudskog procesa (30. Maj 2011.) u kome je državno tužilaštvo, pored Tasića, optužilo još pet osoba za razna krivična dela proistekla iz više događaja u kojima je  Mojsilović, čak i pod pretnjama smrću, iz raznih izvora obezbeđivao novac za Tasića. Većina novčanih transakcija, kao svojevrsno „pranje“ novca, prema navodima optužnice išla je preko banaka, zbog čega je na optuženičkoj klupi i troje bankara iz Vranja i Beograda. 

Tasić je optužen da je u više navrata od Mojsilovića iznudio poprilične svote novca, protivpravno prisvajajući ukupno nešto manje od osam miliona dinara. Tasićev pašenog Nenad KOSTADINOVIĆ (36) tereti se da je 25. septembra 2009. godine u „Komercijalnoj banci“ u Vranju podigao 1,2 miliona dinara, a 17. decembra iste godine u ekspozituri „Intese“ u Beogradu 2 miliona dinara koje je, pod Tasićevom prinudom, tvrdi tužilaštvo u optužnici, na ime pozajmica od preduzeća „Vodogradnja“-Vranje i „Kompresor“-Beograd obezbedio Mojsilović. Time bi, ukoliko se tokom procesa dokaže, Kostadinović počinio „produženo krivično delo iznuda u pomaganju“.

DOGOVOR S MOJSILOVIĆEM

Na optuženičku klupu u ponedeljak je seo i Stojan ZLONOGA (32), optužen za zloupotrebu službenog položaja. On je, kako u optužnom aktu navodi zastupnik optužbe i zamenik višeg javnog tužioca Danijela TRAJKOVIĆ, kao vlasnik i osnivač vranjske firme „Strada Mestieri“, u ekspozituri Komercijalne banke u Vranju podigao 2,8 miliona dinara u dva navrata čime je pribavio imovinsku korist Tasiću za navedeni iznos, navodi tužilaštvo.

Na optužnici su i tri bankara – Jovica TASIĆ (55) i Miodrag VELjKOVIĆ (51), blagajnici Komercijalne banke u Vranju, kao i Senka GLIŠIĆ (29), blagajnica banke Intesa u Beogradu. Njih troje tužilaštvo tereti za „zloupotrebu službenog položaja“, pod optužbom da su nezakonito isplaćivali novac firmama „Strada Mestieri“ i „Elkab Mestieri“ kojima su na papiru gazdovali Zlonoga i Kostadinović, a zapravo su bile Tasićevo vlasništvo.   

JEDNA PRESUDA I DVA SUDjENjA
Goran Tasić Gokče osuđen je 17. decembra 2010. godine, nepravosnažnom presudom Višeg suda u Vranju, na pet i po godina zatvora zbog pokušaja ubistva Zorana Popovića Popa iz Vranja. Krivično veće kojim je predsedavala sudija Dragana Ilić-Marković donelo je ovakvu presudu nakon što je tokom sudskog procesa ustanovljeno da je Tasić kriv što je 24. jula 2003, oko 20.40 časova, u Ulici Peti kongres u Vranju „sa umišljajem pokušao da liši života Zorana Popovića“ tako što je iz vozila u pokretu u njega ispalio tri metka iz pištolja.
Tasiću se, osim za iznudu na štetu poslanika NS Radoslava Mojsilovića, sudi i za pokušaj ubistva Aleksandra Dimitrijevića. Tasić se u tom procesu tereti da je 17. septembra 2008. sa dva hica iz pištolja pokušao da ubije Dimitrijevića na raskrsnici kod kafića „Tropikana“.

Tasić i Kostadinović odlučili su da se na početku suđenja, u danu rezervisanom za saslušanje optuženih, brane ćutanjem. Najviše vremena sud je posvetio iskazu Zlonoge. On je, negirajući krivicu, na početku procesa kazao da je u firmi bio samo marioneta i da je njegov zadatak bio samo „da radi ono što mu se kaže“.

– Spornog 25. septembra 2009, kada je novac podizan iz ekspoziture Komercijalne banke, uopšte nisam bio u Vranju. Te pare nisam nikako mogao da podignem, jer je transakcija bila u 12.59, u vreme kada sam ja na autobuskoj stanici već ušao u autobus za Beograd, odakle sam kasnije nastavio putovanje za rodnu Glinu u Hrvatskoj. U mom pasošu postoji dokaz o tome – rekao je Zlonoga nudeći putnu ispravu sudu na uvid.

Objašnjavajući kako je počeo da radi, on je objasnio da se kod Mojsilovića, svog dugogodišnjeg prijatelja raspitivao za posao i da je na taj način završio na funkciji u „Stradi“. Kako mu je posao očajnički bio potreban, odlučio je da prihvati Mojsilovićevu ponudu da bude osnivač i vlasnik firme na papiru. No, Mojsilović mu je, čulo se u sudnici, predočio da to Tasić otvara firme.

– Petsto evra za osnivački ulog dao mi je Mojsilović, rekavši da su pare od Gokčeta. Dok je Gokče bio u pritvoru (nakon petomesečnog bekstva zbog pokušaja ubistva Aleksandra Dimitrijevića iz septembra 2008, p.a.), sve sam dogovarao sa Mojsilovićem koji je preuzeo na sebe da pronađe neke poslove za „Elkab“ i „Stradu“. Ja sam u stvari od početka imao dogovor s Mojisolovićem, a ne sa Gokčetom – rekao je Zlonoga.

Kazavši da Mojsilovića poznaje petnaest godina, prepričao je sudskom veću događaje iz 2009, govorio o Mojsilovićevom „neuobičajenom“ ponašanju koje je, saznajemo iz optužnice, bilo plod Tasićevih pretnji (vidi okvir).

– Video sam da je Radoslav nervozan, da je u panici i strahu. Jednom prilikom rekao mi je: „Imam probleme s ovim“. Pretpostavljam, znajući neke događaje od ranije i pritiske koje je trpeo, da misli na Tasića, iako nije pomenuo njegovo ime. Mojsilović mi je kasnije rekao da ne može da priča o detaljima i da „kad dođe vreme“ samo „kažem istinu“. Kada je Tasić izašao iz pritvora, Mojsilović ga je upadljivo izbegavao i retko dolazio u „Stradu“ i „Elkab“. Nisam Mojsilovića znao kao takvog. Bio je ćutljiv, što njemu nije svojstveno – otkrio je Zlonoga.

Sporne kredite od Komercijalne banke, po njegovim rečima, ugovarao je Tasić.

STOJAN ZLONOGA
GOKČE JE PRETIO DA ĆE MI
PUCATI U GLAVU

Trećeoptuženi Stojan Zlonoga ispričao je pred sudom okolnosti događaja iz 2009. kada je Goran Tasić Gokče, nakon izlaska iz pritvora, proveravajući likvidnost firme otkrio da je ovaj uzeo kredit od 1,25 miliona dinara kod Fonda za razvoj Republike Srbije da bi platio majci lečenje od teške bolesti. Kredit je uzeo posredstvom Dragana Pančića, kasnije uhapšenog pod policijskom sumnjom da je učestvovao u zloupotrebama u vezi sa dodelom ovih kredita.
– Pozvao me tada Mojsilović telefonom i rekao da je Gokče saznao za kredit. Pokupio me  kolima i otišli smo u „Stradu“ gde je Gokče odmah nasrnuo na mene. Pretio je da će mi pucati u glavu, prebiti mi noge, a moju porodicu proterati iz Vranja. Dao mi je dvadeset četiri sata da mu vratim novac. Meni je, inače, Pančić dao samo 800.000 dinara, a ostatak uzeo za „uslugu“. Gokče ga je zvao telefonom, pretio i njemu. Hvatao ga je za vrat kasnije, to mi je pričao Mojsilović. Zamolio sam posle Pančića da mi pomogne. On je obezbedio najpre 800.000, a kasnije i ostatak tog novca do 1,25 miliona. Jednog dana mi je samo Gokče pokazao taj novac posložen u fioci stola u kancelariji firme.

Odgovarajući na pitanja Tasićevih branilaca Dragana Nikolića, Zorana Jakovljevića i Miomira Tasića, Zlonoga je kazao da  nije vratio pomenuti kredit i da je sa Pančićem dogovorio da mu novac koji je ovaj dao Gokčetu vrati kada proda imanje u Hrvatskoj. Dodao je da je za kredit garantovao ličnom, a ne menicom na ime firme.
– Novac iz Fonda za razvoj uplaćen je na račun firme „Panda“ d.o.o. vlasika Dragana Pančića. On mi je kazao da ne može da uplati na račun „Strade“, već da bi uplata morala ići na račun nekog „paušalca“, pa sam ja i pronašao takvu firmu.

– Sve u dogovoru sa Nebojšom Spasićem – tvrdio je Zlonoga – tadašnjim direktorom ekspoziture. Naterao me Tasić da potpišem naloge za podizanje novca i dokumentaciju u banci. Tog istog dana uveče pozvala me Lidija Arsić, osoba koja je jedno vreme imala deponovan potpis u ime „Strade“. Rekla je da me Goran Tasić zove da dođem u firmu. Sa Lidijom smo krenuli u banku. Tamo nisam ja podigao novac. To je učinila ona dok sam ja razgovarao sa jednim radnikom obezbeđenja. Kad smo se vratili u firmu, čekao nas je Tasić. Prostorije su odvojene pregradnim zidom i nisam video da li mu je Lidija dala novac, ali je tamo otišla sa parama. Posle je došao lokalni diler koji je, verovatno, uzeo pare jer se kasnije vratio i doneo devize, mada primopredaju nisam video – kazao je Zlonoga, napomenuvši da je iste večeri Arsićeva ponovo podizala novac, ali je išla sama.

Zlonoga nije osporio da je u ime „Strade“ potpisao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem Vodogradnja, kao ni da su dve firme zajedno dobile posao od Elektrodistibucije koji je podrazumevao „čišćenje i održavanje dalekovoda“.

– Kada je Vodogradnja, prema sklopljenom ugovoru, uplatila 4,4 miliona dinara kao pozajmicu „Stradi“ 25. septembra 2009. godine, na tom ugovoru  neko je falsifikovao moj potpis – rekao je „fiktivni vlasnik Strade“.

FALSIFIKOVANI POTPISI

Odgovarajući na pitanja zamenika tužioca, Zlonoga je još kazao da ne poseduje autobuske karte o putovanju u Hrvatsku kritičnog 25. septembra 2009, ali da ima svedoka koji ga je video kako ulazi u autobus. Otkrio je da je po Gokčetovom nalogu morao da potpiše po pet blanko naloga za prenos i isplatu novčanih sredstava. Ovaj mu je prethodno kazao da je svrha isplate povraćaj pozajmice „Stradi“, ali da ne zna za šta su u nastavku priče korišćeni. Tvrdio je da je u „Stradi“ imao platu od 10.000 dinara, da između njega i Gokčeta dobit nikada nije deljena i da mu nije poznato da li je te „deobe“ bilo na relaciji Tasić-Mojsilović i Tasić-Kostadinović.

Troje bankara negiralo je krivicu, smatrajući da u njihovim postupcima i isplati para „Stradi“ i „Elkabu“ nije bilo ničega što bi se kosilo sa zakonom i pravilnicima banaka.

– Nalozi su – rekao je bankar Tasić – bili popunjeni od strane Kostadinovića i Zlonoge. Postojao je potpis ovlašćenog lica i pečat firme. Kod ugovora o pozajmici, kada je reč o isplatama preko 100.000 dinara, potrebno je da vlasnik firme donese i ugovor o pozajmici na uvid. I tu sam obavezu ispoštovao, što je potvrdila revizija banke. Elektronskim putem ustanovio sam da imaju novac na računu i pare su isplaćene.

On je objasnio da je softverski program banke takav da isplata ne može da prođe ako firma nema para na računu.

– Pošto se radilo o velikoj isplati, o svemu sam prethodno obavestio šeficu Tanju Pavlović. Novac sam isplatio Zlonogi, a ne mogu da se setim da li je tu bila i Lidija Arsić – rekao je Jovica Tasić koji je Zlonogi i prilikom procesne radnje „suočenja“ u oči kazao da je njemu lično na šalteru isplatio 1,2 miliona dinara, u 12.59 sati kritičnog 25. septembra 2009. Kao i da mu je ovaj tom prilikom dao ličnu kartu i ugovor o pozajmici na uvid, te da mu nije poznato „kako se Zlonoga kasnije domogao granice sa Hrvatskom“.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)