Propisi su isti za sve

Izvod iz matične knjige rođenih jedini je validan pokazatelj iz koga se podaci unose u ličnu kartu i druga lična dokumenta, kažu najodgovorniji ljudi Policijske uprave u Vranju. Probleme proizvodi matična služba u Vranju, tvrde Albanci

U razgovorima na temu dijaloga timova Beograda i Prištine, sagovornici „Vranjskih“ su istakli više onih praktičnih problema građana sa kojima se svakodnevno susreću. Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i Belgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava u prvi plan su istakli lična dokumenta. Oni kažu da od lične karte, pasoša, vozačke dozvole, saobraćajne… počinju svi drugi problemi i da je to jedno od prvih pitanja koje treba da reše timovi Borislava Stefanovića i Edite Tahiri. Kako je policija nadležna za izdavanje ovih dokumenata, razgovarali smo sa Slađanom Veklinovićem, načelnikom Policijske uprave Vranje i Stanišom Petrovićem, šefom Odseka upravnih poslova.

Na početku razgovora sagovornike podsećamo na jednu rečenicu Galipa Bećirija: „Kada su u pitanju lična dokumenta, problemi su ogromni, ali mi tu ne tražimo ni više ni manje od onoga što je zapisano u srpskom Ustavu i što su standardi Evropske unije“.

Slađan Velinović, prvi čovek vranjske policije na početku razgovora ističe da se na teritoriji ove Policijske uprave na sve građane primenjuju isti propisi.

-Naravno, ne postoje jedni propisi za Srbe, drugi za Albance, treći za Bugare, četvrti za Rome. Svi građani su jednaki pred zakonom i na sve se primenjuju isti propisi – kaže Velinović.

Šta to praktično znači na primeru lične karte, s obzirom da Albanci sve češće ističu pitanje jezika na ličnim dokumentima? Staniša Petrović najpre podseća da je štampanje obrazaca (od kojih sve počinje) i upisivanje podataka u ličnu kartu, regulisano propisima – Zakonom o ličnoj karti. Kaže takođe da je propisima uređeno da se obrazac lične karte štampa na srpskom jeziku ćiriličnim pismom i na engleskom.

-Zakonom je propisano da se, u obrazac lične karte, podaci o prezimenu i imenu upisuju u izvornom obliku – onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Podaci o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina paralelno se upisuju i po srpskom pravopisu i pismu –  objašnjava Petrović.

Šta to dalje znači? Ako podnosilac zahteva za izdavanje lične karte priloži izvod iz matične knjige rođenih u kome su ime i prezime upisani na jeziku nacionalnih manjina, u tom slučaju lična karta će se izdati po pravopisu i pismu nacionalne manjine. Petrović kaže da će se u tom slučaju i drugi podaci, kao što su mesto rođenja, prebivalište i rok važenja, biti uneti rakođe na jeziku nacionalne manjine.

-Dakle, problem sa imenom i prezimenom u ličnim dokumentima Albanaca, ne nastaje u policiji. Mi samo podatke iz priloženih dokumenata unosimo u zakonom propisani obrazac bilo da se radi o ličnoj karti ili pasošu – objašnjava načelnik Velinović.

Znači, problem je u matičnoj službi. To potvrđuje i Galip Bećiri, koji kaže da po rođenju detetu albanske nacionalne manjine ime se upisuje u matičnoj službi one opštine gde je ono rođeno. Ako je porođaj obavljen u Bujanovcu ili Preševu, nema problema jer se ime upisuje u izvornom obliku.

-Ali problemi su u Vranju gde se porađa najveći broj Albanki i gde se, u matičnoj službi, upisuju ime i prezime deteta. Bez obzira što je zakon jasan, matičar jednostavno kaže roditeljima deteta da kompjuter ne poznaje „albanska slova“, pa se tako olako napravi greška koja onda čoveka prati celog života – objašnjava Bećiri.

Da to objasnimo na primeru predsednika Opštine Bujanovac koji se zove !!!!!Shaip Kamberi!!!!!!!!. U srpskom pismu on je Šaip Kamberi, kako mu je upisano u izvodu iz matične knjige rođenih. On to ime i danas nosi u ličnoj karti, pasošu, vozačkoj i svim drugim dokumentima. Da bi ga promenio, mora da podnese zahtev matičnoj službi.

Naši sagovornici kažu da se ista pravila primenjuju prilikom izdavanja putnih isprava. Kažu da se obrasci putnih isprava i viza štampaju na srpskom jeziku ćiriličnim pismom, kao i na engleskom i francuskom jeziku, a popunjavaju se na srpskom jeziku latiničnim pismom. Ističu takođe da se, kao i kod lične karte, u obrasce putnih isprava i viza podaci o imenu i prezimenu upisuju  izvorno – onako kako je upisano u izvodu iz matične knjige rođenih.

-Dakle, i u ovom slučaju, podaci o imenu i prezimenu u putnoj ispravi, biće ispisani na jeziku pripadnika nacionalne manjine, odnosno onako kako su ispisani u izvodu iz matične knjige rođenih -objašnjava Staniša Petrović.

Situacija je identična i sa izdavanjem saobraćajnih dozvola na albanskom jeziku. Zakonom je propisano da se, uz zahtev za registraciju vozila, priloži dokaz o identitetu njegovog vlasnika. U slučaju fizičkog lica to je lična karta, a u slučaju pravnog – upis u registar pravnih lica. To znači da jednom napravljena greška u dokumentima biva svaki put ponavljana na svaki novi zahtev.