Tačno u podne

Eko Taxi Vranje

Novica Tončev

Do sada su održana tri ročišta, poslednje 12. maja; i tu je došlo do pitoresknih situacija



 

Za sada, ono što se očekivalo – rovovski rat između predsednika Opštine Surdulica, Novice Tončeva (SPS) i narodnog poslanika Slavoljuba Stajkovića (DS), nastavlja se preko pravosudnih organa. Dobro je, još se ne oseća miris baruta. Ono – glavna ulica (koja se još gradi), tačno je podne, grad je prazan, gosti saluna (kafića) vire kroz prozore, a dva rivala sa cigarama u zubima, i šakama na drškama koltova, izlaze oči u oči. Kladionice rade punom parom.

GDE JE KUČE

No, na taj obračun će se sačekati, makar dok sudovi ne završe svoj posao. Naime, Stajković je protiv Tončeva Osnovnom sudu u Vranju podneo krivičnu tužbu za „krivično delo klevete iz čl. 171. st. 2. u vezi st.1. KZ, koje se sastoji u tome što je okrivljeni izneo i saopštio sopstveno saznanje i mišljenje za privatnog tužioca koje nije istinito, a koje škode njegovoj časti i ugledu“. Vranjske su se, po prirodi svog posla, našle na liniji vatre; tužba Stajkovića protiv Tončeva zasnovana je na polemici koju su ova dojica javnih radnika vodila preko našeg lista, tokom februara 2010. godine. Stajković smatra da ga je Tončev oklevetao u sledećem citatu:“Možda bi Stajković želeo da on lično organizuje i rukovodi radovima na rekonstrukciji opštine, pa da uzima provizije, kao što je činio kad je bio komercijalni direktor pogona kompanije ‘Knauf’ u Surdulici“, pa nastavlja: „Da je, kojim slučajem, Stajković na vlasti on ne bi mislio na Surdulicu, već na sebe lično. Da je on sada na mom mestu, pa da je mogao da renovira zgradu opštine, razlika između para namenjenih u budžetu za taj posao i vrednosti radova završila bi u njegovom džepu a ne kao što je sada slučaj, kao ušteda u budžetu.

Novica TončevU tužbi Stajkovića navodi se da je ove neistinite činjenice okrivljeni Tončev iznosio isključivo sa namerom da povredi čast i umanji ugled, te da moralno devalvira privatnog tužioca koji kao uspešni privrednik i nekadašnji generalni direktor „Knaufa“ uživa izuzetno poverenje i ugled u svojoj sredini.

Tužba Stajkovića protiv Tončeva uključuje i krivično delo uvrede, na taj način što je okrivljeni dao pisanu izjavu štampanom mediju koja objektivno ima omalovažavajući karakter za oštećenog, na taj način što je iznosio neistinu zeključivanjem i procenom već navedene izjave. „Radnjom okrivljenog se omalovažava, podcenjuje i ponižava ličnost privatnog tužioca, i na taj način se pogađa čast i dostojanstvo i utiče na ugled kao objektivnu sliku o vrednosti privatnog tužioca u sredini u kojoj živi“.

Po tužbi Stajkovića, do sada su održana tri ročišta; poslednje je održano 12. maja, i tu je došlo do pitoresknih situacija. Naime, pošto je izjava Tončeva u kondicionalu – „ Stajković bi uradio to  i to“, on je pokušao da dokaže da je ovaj to već radio, i da bi to ponovo učinio.

-Moja odbrana – kaže Tončev – je da dokažem da je Stajković uzimao određene stvari i novac, dok je bio u „Knaufu“, tadašnjem „Vunizolu“. To sam dokazao izjavama dva svedoka, jedan je u to vreme (pre 14 godina – p.a.) bio direktor moje firme, drugi pak vozač. Oni su potvrdili da je tada Stajković tražio pet električnih rešoa, navodno za neku svadbu. Svedok je potvrdio da mu je odneo rešoe, ali je Stajković taj iskaz osporio, tvrdnjom da on u dvorištu ima psa, i da na kapiji postoji upozorenje o tome, te da svedok nikako nije mogao da uđe u njegovu kuću.

– Novica Tončev – kaže Slavoljub Stajković – po svom starom dobrom običaju, želi da me okleveta i da me ponizi. Eto, čak je i do ovoga došlo, da izmišlja ovakve banalnosti. Ali, nije to slučajno. To se upravo dešava u vreme, kada smo dobili podatke o malverzacijama povodom izgradnje objekta Opštine Surdulica i gradskog trga. Pa naročito činjenica da je njegova firma dobila tender za izgradnju puta Surdulica – Masurica, bez i jedne jedine građevinske mašine. Zatim, držanje lokala koji je u vlasništvu Pošte, gde drži kladionicu i kockarnicu.

Stajković naglašava da veruje u reformisano srpsko pravosuđe, i da zbog toga smatra da je Tončev nervozan, te da dovodi lažne svedoke, kako bi pokušao da dokaže da „ako uzimam na sitno, to sutra može da bude na krupno“.

-Pa da li iko normalan – nastavlja Stajković – može da poveruje u priču oko famoznih rešoa? To je laž u rangu bacanja prašine u oči, kako sada čine „veliki igrači“. Tončev je vrlo nervozan sbog učestalih hapšenja tih „igrača“,  bliskih njemu i u Surdulici, i širom Srbije. Tu su i fudbalski klubovi, i putevi, i deo građevinske i kladioničarske mafije, koju upravo sada hapse. I svuda se, onako izokola, provlači njegovo ime.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar