Nemam lepo mišenje o upravi RK Vranje

Eko Taxi Vranje

Djorđijević

Ako je to dugoročna politika uprave, da se treba rešiti mlađih kategorija kao finasijskog balasta, onda odmah treba staviti katanac i ukinuti sramotu od kluba



 

DjorđijevićDalibor Djorđijević Daksa (32), korpulentni desni bek, koji je ponikao u RK Vranje, završio je sezonu u grčkom Diomidisu iz Argosa kao jedan od najboljih strelaca elitne lige. Trenutno je u Vranju i očekuje poziv neke od ekipa iz Italije, Austrije ili Nemačke.

– Već 11 godina zarađujem profesionalan hleb u brojnim klubovima Italije, Austrije i Grčke. Igram u elitnim ligama, a da bih opstao moram da budem za klasu bolji od domaćih igrača.

Kako opstajete?

– Napornim svakodnevnim radom. Kada sam prvi put kročio u Italiju počeo sam da gradim svoje rukometno ime, i smatram da sam u tome uspeo. Pored rada i zalaganja na treninzima, održavanja konstantnog kvaliteta igranja bitno je i ponašanje van terena.

Kako izgleda vaša radna nedelja? 

– Od ponedeljka do subote, kada se igraju utakmice, imam deset treninga. Ujutru je trening snage u teretani, a od pet popodne do devet uveče rad u hali. Od toga, dva i po sata aktivnog treninga na parketu, a ostalo analize, video i one na tabli. Poslednji trening u nizu je istezanje i relaksacija pred utakmicu.

PROFIL
Rođen: 13. 3. 1979.
Klub: RK Vranje, Italija, Austrija, Grčka
Mesto u timu: desni bek
Visina/težina: 192/98

Trenutno u Vranju trenirate sa RK Vranje, vašim matičnim klubom, koji je član Super lige?

– Ovde je laganica, ne može se uporediti sa radom u klubovima u inostranstvu koji igraju iste lige po važnosti. Gledam jednog rukometaša koji pet dana ne menja trenerku. A, znate li zašto? Zato što se ni na jednom treningu nije oznojio.

Znači, daleko smo po kvalitetu od evropskog rukometa?

– To nije slučaj sa Vranjem, već uopšte sa srpskim rukometom, pre svega sa klubovima poput Partizana, Crvene Zvezde, Metaloplastike. Ekonomska kriza i teška finansijska situacija uništavaju klubove. Partizan duguje rukometašima i možda će rešiti to preko sponzorstva. Šta reći za Crvenu Zvezdu koja je zbog finansijskih problema pred gašenjem.

Stiče se utisak da rukometaši Vranja, većina njih, nema superligaški kvalitet?  

– Ne želim da ulazim toliko u kvalitet svakog pojedinca, ali gledam kako se odnose prema dresu kluba oni koji su došli sa strane. Znam da im se duguje, ali znam i kakvi su propisi RSS, tako da će svi, na bilo koji način, biti isplaćeni. Kad je tako moraju da daju više od maksimuma na treninzima i utakmicama. A, oni otaljavaju svoj posao i jedva čekaju kraj sezone da odu. To su za mene rukometni polutani. Premalo domaćih rukometaša u pogonu kluba može skupo da košta.

Kako vidite trenere u RK Vranje?

– Podržavam Dušana Stevanovića Grobara jer rezonski razmišlja. Nije birao ni selektirao igrače, došao je kada je klub bio u nezavidnoj situaciji da iskustvom mobiliše igrače i pokuša da izbori opstanak. Nadam se da hoće.

Pre Stevanovića u klubu je bio trener Slaviša Laković?

– Ne želim da analiziram njegov rad, mene više brine odakle pojedincima iz uprave mandat da dovode trenera za novac koji ne prima 80 odsto trenera u Zapadnoj Evropi.

Priča se da je Igor Butulija, trener Zvezde, poželeo da dođe u Vranje?

– On se smejao RK Vranje i gradu kad je čuo koliko plaćaju trenera. Nije mu jasno otkud tolike pare, a ne može da se izbori opstanak u ligi.

Postoje saznanja da mu se duguje 7.000 evra za plate po ugovoru, i još 13.000 evra jednom ugostiteljskom objektu za njegov smeštaj i ishranu?

– Takva saznanja imam i ja. Ako se još toliko duguje igračima na osnovu ugovora, onda je 40.000 evra kamen oko vrata klubu. Mada se nadam da će klub naći načina da izađe iz problema i dovođenjem prave uprave počne da radi iz početka.

Šta to znači iz početka?

– Po sistemu kuća se gradi od temelja, a ne kao sada, od krova. Tri godine sa pravim ljudima u klubu su dovoljne da se stvori baza domaćih igrača i uz određena vrhunska pojačanja obezbedi dostojno mesto u srpskom rukometu.

Rad sa mlađim kategorijama ne postoji?

– To ne mogu da razumem i stvarno mi je žao dečaka koji vole rukomet, a nije im omogućeno da se njime bave. Ako je to dugoročna politika uprave, da se treba rešiti mlađih kategorija kao finasijskog balasta, onda odmah treba staviti katanac i ukinuti sramotu od kluba. 

Nemate dobro mišljenje o sadašnjoj upravi?

– Nemam dobro mišljenje o pojedincima kojima nije mesto u rukometu. Pod hitno treba srediti stvari u klubu, da se sagleda dosadašnje poslovanje, ako ima zloupotreba da neko snosi sankcije. Ima ljudi kojima je klub iznad svega, koji su spremni da pomognu. Ne sme se urušavati klub koji ima veliku tradiciju u gradu i vernu publiku.



  • Ostavi komentar