Mnogi problemi će uskoro biti rešeni

Prvo očekujem rešenje problema saobraćajnih tablica, potom na red dolaze katastarske knjige, lična dokumenta, dokumenta o socijalnom, zdravstvenom i invalidsko-penzionom osigiranju

Dušan Janjić jedan je od onih sagovornika čiji se stavovi, analize i procene uvažavaju i respektuju. Janjić je takođe izvanredan poznavalac svega što se događa u vezi sa Kosovom i jugom Srbije, zbog čega ćemo ovaj razgovor započeti pitanjem da oceni dosadašnji tok rezgovora Beograda i Prištine?

JANjIĆ: Da, pažljivo pratim ovaj proces. Do sada su  Beograd i Priština, odnosno Borislav Stefanović i Edita Tahiri, razgovarali o desetak tema, ali ni jedno pitanje nisu doveli do kraja. Šta više, ni o jednoj temi nisu ponuđena moguća rešenja.

Ipak, ima nekih rezultata na vidiku. Uostalom, tek je treća runda razgovora za nama?

– To se podrazumeva. Uostalom oba tima su kandidovala neka rešenja za neka pitanja koja su na dnevnom redu. Recimo, za katastarska dokumenta i sadržaj carinskog pečata. Očekujem da će u narednih nedelju-dve, doći do vidiljivih pomaka u razgovorima. Na takav zaključak me upućuje fer atmosfera kako u razgovorima, tako i oko njih.

ODLIČNA TAKTIKA

Na osnovu čega izvlačite takav zaključak?

– Vidite, i Beograd i Priština u Briselu igraju jednu istu ulogu: oba tima se  se svojski trude da budu konstruktivni. Sve probleme koji se pojave ne prebacuju na drugu, već na treću stranu – na EU koji je fasilitator. To je odlična taktika.

Došlo je i do direktnog kontakta. Stefanović je bio u Prištini?

PROFIL
Janjić je rođe 1950 godine u Vranju. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beiogradu 1987. godine. Autor je preko 100 publikacija i učesnik preko 200 međunarodnih naučnih skupova i kobferencija. Osnivač je Foruma za etničke odnose, osnivač i prvi generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Janjić je naučni savetnik u Centru za sociološka istraživanja Instituta društvenih nauka. Jedan je od najistaknutijih političkih analitičara u zemlji.

– Jako je važno da sa obe strane ovog procesa dolaze pomirljivi tonovi. Odlazak Stefanovića u Prištinu celom procesu je dao jedan jako pozitivan ton. To se i Evropi dopalo, jer je to ranije bilo skoro nemoguće.

Dakle, ukupna atmosfera upućuje na zaključak da su rezultati briselskih susreta tu negde pred nama?

– Koliko god je potrebno da budemo oprezni, ja ipak moram reći da je atmosfera u ovim razgovorima jako dobra.

Više puta je rečeno da ovim razgovorima treba da budu rešana brojna pitanja građana?

– Da, ta pitanja su odavno na spisku. Ja ću u prvi plan staviti saobraćajne tablice, zatim brojna lična dokumenta, pa sve do imena pod kojim će Kosovo nastupati na sastancima CEFTA.

Dobro, šta je recimo problem što pitanje tablica do sada nije rešeno?

– Nisu u pitanju samo tablice. O kome god pitanju da razgovarate, nikako ne možete pobeći od pitanja statusa Kosova. I tu onda nastaju problemi. Zato se razgovori i zovu „tehnički“. Zato se kada kod škripi, pomoć traži od treće strane – EU.

Sa carinskim pečatom je situacija odveć jasna?

-Tako je. Jer, statusno je pitanje da li će na tom pečatu stajati natpis Republika Kosovo ili ne. I sa drugim pitanjima je manje-više ista situacija. Tačno je da su ovo životna pitanja građana, ali je takođe jasno da se svako od tih pitanja vrti oko statusa. Srbija ne prihvata nezavisno Kosovo, a Kosovu je baš danas to najbitnije pitanje.

Gospodine Janjiću, da li su ova „životna pitanja građana“ mogla da se reše na neki drugi način? Da li je postajao drugi put?

– To nije zavisilo od nas. Pitanja i okvir za pitanja je postavila Evropska unija. Ona je utvrdila i metodologiju jer u tome ima određena iskustva. Zadatak Beograda i Prištine je samo da sebe pronađu u tim pitanjima i toj metodologiji.

Gledano sa strane, EU se u ovim razgovorima skoro ne primećuje?

– Znate, sama činjenica da u razgovorima Beograda i Prištine ne postoji oficijelna agenda, govori dovoljno o tome. Ja čak mislim da Brisel u tome greši. Mislim da su jedna aganda i na vreme postavljen rok za okončanje razgovora, mogli da budu na početku prhvaćeni, a kasnije bi sve išlo svojim tokom.

Objasnite nam zašto bi se žurilo u dogovoru o ovako važnikm pitanjima?

RAZUMEM ALBANSKE LIDERE
Albanski lider sa juga Srbije su uputili više zahteva kosovskom pregovaračkom timu. Svi se svode na dva osnovna: da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa uđu u agendu pregovora i da oni budu deo tima u nastavku pregovora. Kako ocenjujete te zahteve?
– Čuo sam naravno za te inicijative. Ja to razumem kao njihovu preventivnu reakciju, jer je i previše indikatora koji govore da će pitanje Srba na severu Kosova doći na dnevni red pregovora Beograda i Prištine. Šta više, sve se češće u tim političkim krugovima pominje pitanje autonomije za sever Kosova. U takvoj situaciji je normalno što Albanci sa juga Srbije nameću ta pitanja. Uz sve to, Beograd nameće i pitanje podele Kosova, što još više iritira Albance. Ipak moramo znati da sva ova pitanja prelaze onu zamišljenu crvenu liniju koju je EU davno postavila.

– Znate, praksa je pokazala da ovakvi razgovori ne smeju da traju dugo. Oročena agenda bi u tome pomogla. Drugo, sada nastupa vreme godišnjih odmora za briselsku birokratiju. Potom nam dolaze srpski, a verovatno i kosovski izbori.

RUTINA I DOBRA VOLjA

Bilo kako bilo, čeka nas četvrta runda razgovora? Šta očekujete? Koja će pitanja oni rešiti?

– Duboko sam ubeđen da će dva tima prvo rešiti ona najbolnija pitanja. Ja lično očekujem da se u naredna dva meseca prvo reši pitanje saobraćajnih tablica. Na pitanje kretanja i Srba i Albanaca u Srbiji i Kosovu, mora se stvaiti tačka.

Na drugom mestu je …?

– Na drugom mestu su razna lična dokumenta: katastarska, dokumenta iz matičnih knjiga, zatim dokumenta o socijalnom, penzionom i zdravstvanom osiguranju… koja su od životnog značaja za građane.

Šta je na trećem mestu?

– Na trećem mestu je carinski pečat. Šta god dve strane mislile o tome, interes građana je da se to pitanje reši što pre. I ono će uskoro biti rešeno. Potom će, samo po sebi, doći i pitanje imena Kosova u međunarodnim razgovorima.

Slušajući vas, čovek očekuje da će se ta pitanja brzo i lako rešiti?

– To ne zavisi od vas ili mene. To je jednostavno interes građana. To su međunarodni standardi. Rešenjem tih pitanja značajno će se smanjiti tenzije s obe strane. A najveći dobitnici u svemu biće građani. Oni će biti pošteđeni da, kao do sada, velikim parama pospešuju korupciju, jer nije bilo drugog načina da reše neka svoja pitanja.

Ta pitanja će povećati stepen pravne sigurnosti građana?

– Naravno. Brzo ćemo saznati ko je prodavao i svoju i tuđu imovinu. Zatim, to će značajno da reguliše tokove sive ekonomije i da smanji organizovani kriminal. Danas je s obe strane mnogo  oštećenih građana. Neki podaci kažu da je na srpskoj strani uzurpirano oko 300.000 jedinica imovine: zemlje, stanova, polslovnog prostora, a da desetine hiljada Albanaca čekaju da reše socijalna, zdravstvena i penzino-invalidska pitanja.

Običnom čoveku se čini da su ta rešenja na dohvat ruke?

– Jesu sve do onog momenta dok se ne dotakne politika. Dakle, što manje bude politike u narednim razgovorima, brže će se doći do rešenja brojnih pitanja. Ja očekujem da se najpre proces otvori. Kada prvo sporno pitanje bude rešeno onda će i sva druga biti samo stvar rutine i dobre volje, koliko god politički Srbija i Kosovo stajali na različitim pozicijama.