Miran sam, pa šta

,

Snežana(23) i Aleksandar Djorđević(27) su 1. februara postali roditelji, ali se nisu odrekli dotadašnjih navika. Njihov savet svim budućim roditeljima je da budu što opušteniji, da se ne opterećuju finansijskim i drugim pitanjima i da od samog početka braka budu odvojeni od roditelja

Snežanina trudnoća je protekla u najboljem redu. Ona se, kako kaže, ponašala kao i da nije drugom stanju.

-Trudnoća je dobro prošla, kao da nisam trudna. Mučninu sam imala samo prva dva meseca. Bilo je puno povraćanja, smetali su mi svi mirisi, bilo je strašno. Čak sam i cigarete ostavila – smeje se Snežana.

ŽENE PRETERUJU

Snežana je trudnoću vodila u Nišu, jer je tamo bila prijavljena, ali se porodila u Vranju. Što se tiče doktora, vrlo je zadovoljna, ali je, kako kaže, uslovima  na Ginekologiji razočarana.

– Što se tiče uslova na odeljenju, nimalo nisam zadovoljna. Mislim da bi mnogo više računa trebalo da se povede o tome. Promaja je, hladno je. Kada se Andrija rodio, posle svega nekoliko dana puno beba je poslato u Niš, jet su sve zakačile nešto ovde – ističe Aleksandar.

Iako je Andrija rođen u najboljem redu, i pri rođenju dobio ocenu  devet i po, bilo je malih problema.

– Prvo su mi, kad se Andrija rodio, rekli da je sve u redu. Onda su mi rekli da je beba u inkubatoru, da mu je CRP skočio. Tu sam se naslušala priča – te to je od ovoga, te od onoga. Zato smo, kad je beba izvedena iz bolnice, pošto je malo ojačala, otišli do Niša na preventivne preglede kod svih specijalista. I sve je u redu – priča Snežana.

Snežana kao trudnica nije bila zahtevna. Tokom trudnoće ugojila se 25 kilograma, ali priznaje da nije preterano vodila računa o ishrani.

– Nije noću bila zahtevna, ali je bila drčna danju – smeje se Aleksandar.

– Jela sam po nekoliko puta dnevno. I slatko i slano, i kiselo, sve to zajedno, nisam birala. Mnogo sam jela voće i pila mleko. Nisam brinula, to je prirodno stanje i šta sad? Posle trudnoće se sve vrati u normalu – kaže Snežana.

Ni porođaj nije bio komplikkovan. Sve je, kako kaže, prošlo u najboljem redu.

– U bolnicu sam otišla bez bolova. Ni vodenjak mi nije pukao. Desilo se da sam imala neki hematom na posteljici. U roku od dva sata se sve završilo. Nije me bilo strah. Sama sam sebi rekla: zašto da se plašim, kad i ne znam kako to izgleda. Jeste da su bolovi, ali to nije neki bol kao što žene preuveličavaju. Pa, ideš da se porađaš a ne zub da vadiš – opisuje Snežana.

Naša sagovornica želela je da i Aleksandar prisustvuje porođaju, ali je odustala svesna da on to ne bi izdržao:

– Tu pored mene bi pao u nesvest – smeje se Snežana.

Snežana priznaje da je pobegla od prvog kupanja bebe.

– Držao me postporođajni sindrom nekih nedelju dana. Nisam imala osećaj da je beba u kući. Moja svekrva i komšinica su ga kupale. Prvo veče Andrija je počeo da plače a ja sam izletela i sobe. Zaplakala sam i ja, ponašala sam se kao izgubljena. I nije tačno da dobiješ majčinski osećaj odmah po rođenju deteta. Možda tek posle dva meseca – priznaje Snežana.

Njen suprug i ona kažu da se nisu odrekli nekih navika pre rođenja deteta:

– Nismo se odrekli života. Desi se da izađemo u kafić u deset sati uveče, beba je sa nama, i iako je buka spava. Ne voli tišnu, ne voli u ruke – priča Aleksandar.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)