Kačenkov na popravnom

Eko Taxi Vranje

Žalbena komisija sudova u Beogradu poništila rešenje v.d. predsednika Osnovnog suda Staniše Kačenkova kojim je u radni odnos na neodređeno vreme u martu primio sedam novih pripravnika sa obrazloženjem da nisu poštovani kriterijumi prijema i odredbe zakona



 

Postupak prijema pripravnika u Osnovnom sudu u Vranju, prema javnom konkursu oglašenom u „Službenom glasniku RS“ br. 75/10 od 20. oktobra 2010. godine, nije protekao u skladu sa zakonom, odlučila je po žalbama nezadovoljnih kandidata Žalbena komisija sudova u Beogradu. Ovo pravosudno telo, sa sudijom Milkom Milutinović na čelu, oglasilo se po okončanju postupka 1. aprila ove godine poništavajući rešenje (V Su.br. 6/11-11) vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda Staniše Kačenkova kojim je on 6. januara ove godine u radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri godine na radno mesto sudijskih pripravnika primio Milenu Cvetković iz Prekodolca, Maju Tomić i Milana Cvetanovića iz Surdulice, Remziju Redžepi iz Preševa, te Vranjance Vladimira Djorđevića, Lidiju Janjić, Aleksandra Ilića i Miloša Djorđevića.

BEZ ODGOVORA KAČENKOVA
Na pitanja iz redakcije „Vranjskih“, uredno poslata prošlog petka faksom vršiocu funkcije predsednika Osnovnog suda, Staniši Kačenkovu, nije odgovoreno, iako je njihov prijem iz suda istog dana potvrđen redakciji novina. U utorak (prekjuče) nam je sekretarica gospodina Kačenkova kazala da je faks sa pitanjima u petak „verovatno primio neko od pripravnika“ (da li neko od ovih osmoro primljenih u martu?), ali da on nije prosleđen Kačenkovu.
– Evo, pronašla sam ga, ostao je u svesci i nije mu predat – potvrdio nam je ženski glas s druge strane žice.
Na molbu da papir preda nadređenom imajući u vidu da su nam odgovori potrebni najkasnije do srede u 10, odnosno do zaključenja ovog broja „Vranjskih“, odgovoreno je potvrdno. U sredu su rekli da papir ipak nije stigao do Kačenkova (ili je stigao, ali to nije potvrđeno), nego je prosleđen portparolu suda Srboljubu Milosavljeviću, na koga dopis i nije bio naslovljen.
Milosavljević nam je u kratkom telefonskom razgovoru kazao da on „ne može komentarisati odluku Žalbene komisije u Beogradu“ i da može govoriti samo o činjenicama. Sve činjenice objavljene su već u rešenju Žalbene komisije u Beogradu.

U rešenju Žalbene komisije sudova (dostavljeno „Vranjskim“) jasno stoji da je, prema raspoloživoj dokumentaciji i činjeničnom stanju, a na osnovu navoda žalbi otpalih kandidata „dovedena u sumnju zakonitost prvostepenog rešenja“.

KONKURSNI KRITERIJUMI

„Vranjske“ su, pišući o svemu što je pratilo prijem pripravnika u ovom sudu, u tekstu od 17. februara (br. 730) navele da je Konkursna komisija Osnovnog suda prilikom izbora kandidata cenila njihovu veštinu komunikacije, sposobnost logičkog i analitičkog rezonovanja i elokvencije, kao i preciznost izražavanja i ponašanje. To telo je, ispostavlja se i potvrđuje rešenjem Žalbene komisije, moralo voditi računa i o dopunskim kriterijumima – prosečnoj oceni i dužini studija prilikom uvršćivanja kandidata na listu za izbor, o čemu su „Vranjske“ već pisale u februaru.

Žalbena komisija u Beogradu konstatovala je da u spisima nema zapisnika o radu Konkursne komisije Osnovnog suda, kao i da lista za izbor ne sadrži rezultate koje su kandidati ostvarili. Dokumentacija, uočeno je u Beogradu, nije sadržala ni izjavu predsednika i članova Konkursne komisije u smislu člana 35 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima i člana 4 Pravilnika o popunjavanju izvršilačkih mesta u sudovima.

Uredba i pravilnik predviđaju da su, pošto pregledaju prijave na interni, odnosno javni konkurs, predsednik i ostali članovi konkursne komisije „dužni da daju pismene izjave o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa“, te da se ukoliko ga ima, „moraju izuzeti iz konkursne komisije“.

– Ne može se na pouzdan način zaključiti da li su na listu za izbor uvršćeni kandidati koji su sa najboljim rezultatima ispunili merila propisana za izbor u smislu člana 57 Zakona o državnim službenicima i člana 30 Uredbe, pa se ne vidi da li su sva 54 kandidata ispunila merila za izbor sa najboljim rezultatima – kaže se između ostalog u rešenju Žalbene komisije u Beogradu.

Beograđani konstatuju da nema činjenica i dokaza, ni u spisima komisije, ni u obrazloženju prvostepenog rešenja, iz kojih se može zaključiti da je sedam izabranih kandidata to i zaslužilo.

– U prvostepenom rešenju se navodi da izabrani kandidati u potpunosti ispunjavaju kriterijume za izbor, ali se ne vidi koji su to kriterijumi uzeti kao merila za izbor. U ponovnom postupku moraju se otkloniti uočene nepravilnosti. Konkursna komisija će sastaviti listu za izbor saglasno Zakonu o državnim službeniima i Uredbi koju će, zajedno sa zapisnikom o svom radu i rezultatima kandidata, dostaviti v.f. predsednika Osnovnog suda. On je dužan da sa liste za izbor odabere kandidate i donese rešenja o njihovom prijemu u radni odnos, vodeći računa o primeni člana 65 Zakona o uređenju sudova („prvenstvo imaju kandidati sa visokom prosečnom ocenom“, ključna je stavka ovog člana, p.a.) – instrukcije su Žalbene komisije.

Sada kada se otvara nova šansa za zaposlenje, kandidati koji su se žalili i inicirali ponavljanje postupka plaše se da javno govore za medije. Iz rešenja Žalbene komisije vidi se koje su primedbe oni to imali.

Kosara Stojanović, recimo, žalila se da je jedan od primljenih kandidata na razgovoru pred Konkursnom komisijom Osnovnog suda imao prosečnu ocenu „jedan“, dok je ona vrednovana većom „trojkom“, ukazujući i da je imala veću prosečnu ocenu tokom studija od dotičnog, te da je kraće studirala.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar