Bankrot u najavi

Eko Taxi Vranje

, Stojanče Cvetanović, Sreten Pavićević

Jović ocenjuje da se u čitavoj stvari sudije nisu snašle, ali navodi i da ima indicija da neki lokalni političari vrše opstrukciju i daju naloge sudijama i inspekcijama kako i šta da rade, dok Agencija za privatizaciju i grupa manjinski akcionari smatraju da Jović nije sproveo plan reorganizacije



 

Rudnik olova i cinka „Grot“ mogao bi da ode u bankrot iako poslednjih godina posluje pozitivno. Sudbina 274 zaposlena sada zavisi od Trgovinskog suda u Leskovcu, koji bi trebalo da donese odluku o tome da li je posle uvođenja stečaja sproveden plan reorganizacije i namireni poverioci sa priznatim potraživanjima.

Vlasnik jagodinske firme „Trend kompani“ i najveći poverilac Branislav Jović, koji trenutno upravlja „Grotom“, kaže da određene političke strukture žele da ga istisnu iz posla, dok iz Agencije za privatizaciju (koja je stečajni upravnik) smatraju da pomenuti plan nije ispunjen u važnim segmentima. Tom stavu pridružila se i grupa manjinskih poverilaca (i nekadašnjih radnika), koji smatraju da bi u rudnik posle bankrota trebalo da dođe ozbiljan strateški partner koji je zainteresovan za investiranje i radno-pravnu zaštitu zaposlenih. O čemu se, dakle, ovde radi?

HRONOLOGIJA I PROPISI

Na predlog „Trend kompanije“, najvećeg poverioca rudnika, stečaj je u „Grot“ uveden 2005. Jagodinska firma je godinu dana kasnije predložila plan reorganizacije, kako bi se namirili poverioci, a rudniku obezbedio opstanak i nesmetan rad. Plan je usvojen i trebalo ga je realizovati od novembra 2007, pa do novembra 2008. godine, kada bi se, pojednostavljeno rečeno, poverioci „Grota“ namirili konverzijom potraživanja u akcije, kao i dodatnim isplatama preko banke. „Trend kompanija“ imala je obavezu da plati i troškove stečajnog postupka.

OLOVO I CINK VEOMA UNOSNI
U kuloarima provejava priča da bi rudnik „Grot“ mogao da preuzme „Farmakom“, koji je preuzeo i većinu sličnih rudnika u Srbiji zato što su olovo i cink veoma cenjeni metali na svetskoj berzi.
Dragorad Misojčić, izvršni direktor te firme, je ne tako davno naveo da bi cene olova, cinka i drugih ruda narednih deset godina mogle da budu rekordne, jer Kina i Indija troše sve više.
– Ovo su pokazale analize stranih konsultantskih kuća, koje su i navele da uz dobar izbor strateških partnera ne bi trebalo da bude zime – naglašava Misojčić i dodaje da je velika potražnja za metalima u svetu bio glavni uzrok ulaska „Farmakoma MB“ u rudarstvo, ali i prerađivačku industriju.

Nakon isteka navedenog perioda, prema zakonskim odredbama, Stečajno veće Privrednog suda u Leskovcu trebalo je da se izjasni o tome da li je plan sproveden ili nije: u slučaju pozitivne odluke, stečajni postupak bi se okončao, a Jović pravosnažno postao većinski vlasnik rudnika: u suprotnom, tj. u slučaju da se donese odluka da plan nije sproveden, stečajni sudija bi trebalo da donese rešenje o započinjanju bankrotstva. Prethodno bi, međutim, trebalo doneti odluke o primedbama na sprovođenje plana, podnetim od strane zainteresovanih učesnika. Šta danas imamo?

Ni posle dve i po godine nije pravosnažno razrešena dilema o tome da li je plan sproveden ili nije, iako je Jović to nekoliko puta tražio. Umesto toga, između nižih i viših sudskih instanci igran je svojevrsni ping-pong. Tako je u jednom navratu leskovački Trgovinski sud praktično produžio rok za sprovođenje plana reorganizacije (na šta nema pravo), pa je tu odluku kasnije morao da obori Apelacioni sud. Ipak, tu nije kraj bizarnostima.

Stojanče CvetanovićPrimera radi, Apelacioni sud je potvrdio stav Trgovinskog suda u Leskovcu u delu koji se odnosi na pravo nadzora Agencije za privatizaciju nad sredstvima rezervisanim za namirenje poverilaca četvrtog isplatnog reda, ali „ne mešajući se u rad upravljanja stečajnog dužnika u reorganizaciji („Grota“ – prim. aut) i raspolaganja njegovom preostalom imovinom i sredstvima“.

Ipak, krajem aprila ove godine stečajni sudija Privrednog suda u Leskovcu, posle rasprave o obaveštenjima o nesprovođenju plana reorganizacije, doneo je rešenje kojim se do njegove pravosnažnosti svi akti i radnje direktora, upravnog odbora „Grota“ podvrgavaju prethodnoj saglasnosti stečajnog upravnika, tj. Agencije za privatizaciju, te da u protivnom ne proizvode pravno dejstvo.

Sreten PavićevićJović, kao predsednik Upravnog odbora, i direktor krivofejskog rudnika Milan Grujić zbog te odluke hvataju se za glavu, jer smatraju da se odlučivalo o nečem što nije bilo na dnevnom redu, čime je derogirana postojeća odluka Apelacionog suda. Kažu da su praktično u mat poziciji jer više ne mogu da upravljaju preduzećem, pa čak ni da podnesu ostavke. Po njima, rudnik će trpeti štetu od najmanje 30.000 dolara dnevno.

Da apsurd bude veći, ni ljudima u Agenciji za privatizaciju, po svemu sudeći, tu nije baš sve jasno.

– Odmah sam poslao određeni broj odluka na saglasnost – objašnjava Grujić i nastavlja:

– Dobio sam dopis od Agencije u kojem se navodi da je obavezivanje te institucije na davanje saglasnosti na odluke, akte i radnje direktora i Upravnog odbora, koje nisu od uticaja na stečajnu masu, u potpunosti necelishodno i praktično nesprovodivo, te da može ugroziti poslovanje „Grota“. Zato su uputili zahtev stečajnom sudiji u Leskovcu da precizira prava i obaveze Agencije i naveli da do dobijanja odgovora ne mogu da odlučuju po podnetim zahtevima za saglasnost – kaže Grujić i dodaje da su zbog svega poslovni partneri rudnika postali rezervisani.

KOMISIJA KOJA NIJE RADILA
Sredinom 2009. Gradsko veće Vranja formiralo je komisiju koja je imala zadatak da pripremi informaciju o tome šta se dešava u „Grotu“. Član te komisije bio je i Perica Janković, član Gradskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo.
– Komisija je imala samo jedan sastanak na kojem smo upoznati s našim zadacima, ali posle toga nije održan ni jedan. Zašto, ne znam – kaže Janković.

Jović, pak, ocenjuje da se u čitavoj stvari sudije nisu snašle, ali navodi i da ima indicija da neki lokalni političari, „koji ne sede baš u Vranju, ali jesu odavde, vrše opstrukciju i daju naloge sudijama i inspekcijama kako i šta da rade da bi rudnik otišao u bankrot, da bi ga oni kupili ili usmerili na određenu strukturu“. Jović još kaže da je iz tih krugova „pakovano“ hapšenje Grujiću i njemu, da se pojedini političari pojavljuju kao svedoci po krivičnim prijavama protiv rukovodstva rudnika, da neprekidno šalju inspekcije u „Grot“.

– Plaćamo redovno plate, poreze i doprinose. Investirali smo preko šest miliona evra: u opremu dva, a u rudarsko geološke istrage preko četiri miliona evra, što je ključna stvar u rudarstvu, jer preko 15 godina te istrage ovde nisu rađene. Imamo pozitivno poslovanje i ostvarujemo profit koji nismo uzeli, nego smo ga reinvestirali…- potkrepljuje svoj stav Jović, dodajući da je i njegova  „Trend kompanija“ sada u opasnosti, jer kao dobavljač redovno priskače u pomoć „Grotu“.

I, šta sada?

Kako „Vranjske“ nezvanično saznaju, „Grot“ će za predstavnike Agencije morati da obezbedi prostoriju u Vranju, kako bi njeni ljudi mogli efikasno da rade i daju pominjane saglasnosti, odnosno da postupaju po rešenju stečajnog sudije.

Utisak je, međutim, da se iza brega zaista sprema bankrot, a tome u prilog ide i stav Agencije za privatizaciju, koja odavno traži tako nešto zato što ocenjuje da Jović nije ispunio plan reorganizacije.

– Kako se iz izveštaja dostavljenih do ovog momenta (23. jul 2010.) može utvrditi, podnosilac plana nije namirio troškove stečajnog postupka, nije izvršio konverziju (podneo je zahtev 14. juna 2010. i rezervisao akcije koje u ovom momentu nisu preknjižene ni na jednog poverioca sem na „Trend kompani“) i nije dodatno namirio poverioce (rezervisao je sredstva na računu) – piše u dokumentu Agencije.

Pojašnjenja radi, valja reći da Jović tvrdi da hoće da plati troškove stečajnog postupka, ama nije u mogućnosti jer još niko nije odredio iznos. On takođe kaže da je u akcijama rezervisao 24 miliona dinara za manjinske poverioce, a na bankarskom računu 72 miliona dinara za njihovo dodatno namirenje, ali ističe da ne može da realizuje isplatu jer su u toku brojni sudski postupci (vidi okvir).

Stav Agencije je, međutim, nedvosmislen: plan reorganizacije nije ispunjen dok se poverioci ne namire, što znači da samo rezervisanje sredstava nije dovoljno. Štaviše, iz Agencije konstatuju da je za te svrhe do sada isplaćeno svega nešto više od šest miliona dinara.

ŠTA SU GLUPOSTI

Za manjinske poverioce, vlasnik „Trend kompanije“ je sve samo ne svetac. Prema saznanjima „Vranjskih“, oni su tokom 2009. Privrednom sudu u Leskovcu dostavili preko 30 obaveštenja o tome da plan reorganizacije nije sproveden. Jović kaže da su tu radi o otpuštenim radnicima, koji su pisali „banalnosti i gluposti“, i to nakon isteka roka za sprovođenje plana. Deo tih „banalnosti i gluposti“ je, međutim, nekako nestao iz sudskih spisa, što potvrđuje i punomoćnik grupe manjinskih poverilaca Goran Tasić, nekada zaposlen u „Grotu“.

– Zatražili smo rekonstrukciju predmeta i obnovu spisa, ali je sve to kod nas izazvalo sumnju u pristrasnost i neobjektivnost pojedinih postupajućih sudija na našu štetu, zbog čega smo protiv njih podneli krivične prijave – kaže Tasić.

Prema njegovim rečima, plan reorganizacije nije ispunjen u bitnim segmentima, na šta je ukazivala i Agencija za privatizaciju tokom sprovođenja plana u svojim mesečnim izveštajima, a kasnije i u svojim podnescima na sudskim ročištima.

– Mi smo podržali sve te izveštaje, a sa naše strane Privrednom sudu podneli brojna obaveštenja u kojima smo ukazali na kršenje plana po pitanju otpuštanja radnika, finansiranja geološko-istražnih radova, a smatramo i da se oštećivala stečajna masa – navodi Tasić.

Manjinski poverioci (mahom otpušteni radnici) kažu da ih je Jović obmanuo prilikom predlaganja plana reorganizacije, ističući da je velika većina zaposlenih u startu bila protiv ulaska „Trend kompanije“ u „Grot“. Kažu da su se zaposleni predomislili zato što je Jović obećao da ni jedan radnik neće biti otpušten. Tako Branislav Stojilković, koji je 28 godina radio u „Grotu“ podseća na to šta je pisalo u tzv. Varijanti 1 Plana reorganizacije:

– Jović nam je obećao da će se dogovorom rešavati svi sporovi, da će zarade povećati najmanje 20 odsto, da će u razvoj rudnika uložiti 10 miliona dolara za pet godina. Radnici su mu poverovali i prihvatili reorganizaciju. Onda je nekako usvojena varijanta 2, gde nije bilo pomenutih obećanja, a on je počeo da otpušta radnike – navodi Stojilković.

 

JOVIĆ: AKO TREBA, IDEM I U STAZBUR
O tome šta se dešava u i oko „Grota“ govori Branislav Jović, vlasnika „Trend kompanije“ koja upravlja ovim rudnikom.
Vranjske: Kako objašnjavate to da dve i po godine od isteka roka za sprovođenje plana reorganizacije nije doneta odluka o tome da li plan sproveden, iako ste to u nekoliko navrata tražili.
Jović:  Stečajno veće je donosilo tri puta odluke, ali su iste zbog nepoštovanja procesa ukidane. Mišljenja sam da stečajno veće i stečajni sudija nisu razgraničili svoje nadležnosti.
Posle rasprave o obaveštenjima o neprimenjivanju plana reorganizacije koja je održana krajem aprila ove godine, Privredni sud u Leskovcu doneo je rešenje kojim se do njegove pravosnažnosti svi akti i odluke direktora i upravnog odbora „Grota“ podvrgavaju prethodnoj saglasnosti Agencije za privatizaciju, koja će danom pravosnažnosti preuzeti i sva zastupnička i upravljačka prava, uprkos ranijoj odluci istog tog suda (koju je potvrdio Apelacioni sud) da se Agencija, kao stečajni upravnik, ne može mešati u rad organa upravljanja stečajnog dužnika u reorganizaciji. O čemu se tu zapravo radi?
– Ovo morate pitati stečajnog sudiju. Iz mog ugla stečajni sudija je poništio odluku Apelacionog privrednog suda koja je pravosnažna, dakle stavio se iznad višeg suda.
Prema tvrdnjama iz Agencije za privatizaciju, poverioci nisu namireni u skladu sa predloženim planom reorganizacije jer nije obavljena konverzija njihovih potraživanja u kapital „Grota“. Naime, prema podacima iz CRHoV, akcionari „Grota“ AD su „Trend kompani“ sa 91, 72 odsto i „Grot AD stečajna masa“ sa 8,26 odsto.
– Tačno je da u CRHoV nema imena radnika iz razloga što se 8,26 odsto akcija koje se vode kao “Grot stečajna masa” upravo rezervisane za IV isplatni red gde pripadaju i radnici, kao i poverioci koji vode parnice kod suda zbog nepriznavanja potraživanja od strane stečajnog upravnika (radnici i pravna lica). Kada se sve parnice okončaju tek tada se može utvrditi konačan broj akcija za svakog pojedinca – poverioca, a na osnovu pravosnažnih presuda. Ukupan broj akcija je nešto preko 23.000 komada i iste su privremeno prijavljene CRHoV, ali u skladu sa iznosom koji su poverioci prijavili kao potraživanje, a koji nije još uvek potvrđen sudskim presudama. Što se tiče Agencije, oni tvrde da rezervisanje sredstava nije dovoljno već da ista treba uplatiti poveriocima. Sudskom odlukom ta rezervisana sredstva dodeljena su stečajnom upravniku na raspolaganje pre osam meseci. Pa što ih on nije uplatio? Zato što ne može bez konačnih odluka suda po svim sporovima što sam napred pomenuo.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar