Probijanje leda

Predstavnici EU su pošli od životnih problema građana. Tu onda nema mesta za varnice. Ako je neka čak i sinula, onda je to bilo u pauzama u kojima je testirana ona druga strana

Andrija Igić je svakako jedan od najboljih poznavalaca kosovskih prilika. Na početku razgovore za „Vranjske“ on podseća na životna pitanja građana koja su na stolu pregovaračkih timova Beograda i Prištine.

– Da, teme dijaloga Beograda i Prištine, celovito gledano, tiču se rešavanja svakodnevnih životnih problema gradjana. U tri dosadašnje runde, na dnevnom redu bila su pitanja telekomunikacija, električne energije, automobilskih registarskih oznaka, uveranja o državljanstavu, izvodi iz matičnih knjiga rodjenih, podaci iz katastarski knjiga. Podsetiću – dijalog u Briselu je rezultat rezolucije Generalne skupštine UN, nakon što je Medjunarodni sud pravde u Hagu saopštio da Deklaracija Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti ne predstavlja kršenje medjunarodnog prava.

Kako zvanična Priština ocenjuje dosadašnji tok razgovora u Briselu?

– U Prištini se čuju različiti tonovi. Vlast u briselskom dijalogu vidi približavanje Kosova Evropskoj uniji i evropskim integracijama. Međutim, opozicija uporno tvrdi da ovim dijalogom Beograd dobija status kandidata za članstvo u EU, a  gradjani Kosovo ne dobijaju ništa. To je i razlog što neki radikalni pojedinci traže prekid dijaloga u Briselu.

PROFIL
U novinarskoj karijeri dužoj od dve decenije Andrija Igić se isključivo i temeljito bavi kosovskom stvarnošću. Za to vreme izveštavao je za više uglednih beogradskih medija: Radio Beograd, B 92, Betu, Tanjug, RTS…i tako ispekao zvanje jednog od najboljih poznavaoca tamošnjih političkih prilika. Kaže da pamti četiri sistema na Kosovu: bratstvo i jedinstvo, vreme vladavine Slobodana Miloševiča, zatim Ujedinjenih nacija i sada kosovskih institucija uz nadzor medjunarodne zajednice. Igić je poslednjih nekoliko godina sa Kosova izveštavao za Radio televiziju B92. Trenutno je dopisnik novinske agencije Tanjug, a od skora i Radio televizije Srbije sa Kosova, koja iz Prištine nije imala dopisnika od 1999. godine.

Šta u institucijama Kosova danas zameraju beogradskom timu?

– U Prištini nemaju zamerke na sam tok dijaloga, jer se on usaglašava uz pomoć predstavnika EU. Medjutim, kosovske vlasti ne mogu da prihvate insistiranje pregovaračkog tima Beograda na takozvanim statusnim pitanjima. Zato pominjanje podele Kosova nailazi na protivljenje u Prištini, koja od 1999. godine nema rešenje za podelu u Mitrovice.

Izgleda da je prve tri runde razgovora Brisel jako dobro kontrolisao?

– Naravno. Predstavnici EU su pošli od životnih problema gradjana. Tu onda nema mesta za varnice. Ako je neka čak i sinula, onda je to bilo u pauzama u kojima je testirana ona druga strana

Šta kažu politički analitičari u Prištini o šefovima timova – Borislavu Stefanoviću i Editi Tahiri?

– Nepristrasnih analitičara na Kosovu skoro da nema. Većina njih nije nazavisna, jer su ili uz vlast, ili uz opoziciju. A kako smo na početku dijaloga kada se ne donose odluke već nude predlozi za rešenja, još se o šefovima nisu isprofilisala mišljenja.

Kako na te razgovore gledaju gradjani Kosova – Albanci, a kako Srbi?

– Medju Albancima provejava mišljenje koje posredstvom medija „dele“ prdstavnici vlasti. Istovremeno, poslaničke grupe u parlamentu traže da oni „overe“ platformu za dijalog pre nego što krena u Brisel. Na drugoj strani, pojedini Srbi od dijaloga ne očekuju ništa, a drugi ga doživljavaju kao način da Beograd, u svim segmentima zivota, povrati nekadašnji uticaj na Kosovu.

Ima li u Prištini političkih prognoza o ishodu ove runde razgovora?

– Ima ih nekoliko. Prvu zagovara vlast stavom da će ovim dijalogom Kosovo ubrzati približavanje EU. Priština prognozira da će jedan po jedan problem gradjana dovesti do uspostavaljanja diplomatskih odnosa sa Beogradom. Drugu prognozu zagovara opozicija, koja kaže da će Srbija dijalogom još više da se približi EU, dok će zahtevi gradjana Kosova ostati na margini.

Šef srpskog tima Borislav Stefanović je najavio posetu Prištini. Kako se ona komentariše na Kosovu?

– Stefanović želi da „probije led“ i bude prvi srpski zvaničnik koji je pokušao da pored Brisela, mesta razgovora budu Priština i Beograd. On želi da čuje šta osim Edite Tahiri o tome kažu predstavnici kosovskih institucija. Jedni u tome ne vide loše namere. Drugi smatraju da je sve preuranjeno, dok neki analitičari u njegovoj poseti vide provokaciju. Za kosovsku vlast Stefanović je dobrodošao, pa će mnogi želeti da se susretnu sa njim.

Da li se u dokumentima prištinskog tima pominju problemi Albanaca van Kosova, pa dakle i sa juga Srbije?

– U ovim razgovorima nema ni Albanaca sa juga Srbije, niti Srba sa Kosova. U Prištini ovaj dijalog doživaljavaju kao razgovor izmedju dve države, pa zbog toga nisu ostavili prostor za zahteve ni kosovskim Srbima, niti Albancima iz tri opštine juga Srbije.

Neki politički zvaničnici sa juga Srbije ipak traže da „problemi Albanaca Preševske doline“ budu sastavni deo briselske agende“.

– Prištinu u ovom trenutku ne zanimaju stavovi kosovskih Srba, te stoga u agendi ne može biti mesta ni za Albance sa juga Srbije. Ipak, na sledećem sastanku u Briselu treba očekivati otvaranje pitanja priznavanja školskih i univerzitetskih diploma. U tom kontekstu će u dnevni red biti stavljeni problemi Albanaca juga Srbije, jer se veliki broj mladih iz Bujanovca, Preševa i Medvedje školuje na Kosovu.