Nema stečaja, a’l nema ni privatizacije

Eko Taxi Vranje

Bez ekonomskog rešenja

Tender će biti raspisan onda kada se pojavi ozbiljan investitor, odnosno onda kada prodaja bude izvesna. „Simpo“ je velika firma, tako da ne smemo da gubimo vreme i energiju na neuspele pokušaje



 

Posle prelaska 573 zaposlena iz „Simpa“ na tržište rada, pitanje je šta će biti sa posustalom fabrikom, nekadašnjim gigantom i „lokomotivom razvoja“? Predsednik Kompanije Dragomir Tomić i njegovi najbliži saradnici i dalje su optimisti: smatraju da „Simpo“ ima šansu, u skladu sa modelom koji lider ovog preduzeća zagovara bezmalo pet decenija, uprkos činjenici da se tamo godinama prave gubici, te da je vrednost kapitala kompanije na Beogradskoj berzi za nekoliko godina pala sa 70 na oko pet miliona evra.

LEPO NAM JE

Bez ekonomskog rešenjaPrema podacima iz prospekta za berzansko trgovanje, u „Simpu“ je 49 odsto kapitala u državnom i društvenom vlasništvu. Kakvu korist od toga imaju država i grad, odnosno poreski obveznici?

Nikakvu. Država ne samo da nije prodala neproduktivnu imovinu, iako su postojali zakonski rokovi, nego je upumpala i značajna sredstva tih istih poreskih obveznika, ne bi li pomogla vranjanskoj fabrici da se održi na površini. Neko će reći da blizu 4.000 zaposlenih tamo prima platu. Jeste, ali je pitanje dokle će to da traje?

Pre nekoliko godina, u pripremi tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u “Simpu”, doneta je odluka o tzv. otpustu duga prema državnim poveriocima, nastalim do kraja 2004. godine. Radi se o 4,5 milijardi dinara, koje Kompanija neće morati da plati (na ime državnih kredita, poreza, doprinosa, struje, vode…). To nije bilo dovoljno, jer “Simpo” nije zainteresovao investitore, pa je Vlada Srbije početkom prošle godine odlučila da se obaveze po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, nastale od 31. decembra 2004. pa naovamo, otpišu prema dužniku „Simpo“ AD i njegovim zavisnim društvima. Štaviše, Vlada je preporučila ostalim državnim poveriocioma (Fond za razvoj, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave…) da takođe otpišu dugovanja „Simpa”, a do okončanja tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u ovom preduzeću – u pitanju je suma od oko 3,4 milijardi dinara, ne računajući kamate.

Sve u svemu, država je, zarad lakše prodaje svog kapitala, sa vrata “Simpa” skinula 80 miliona evra, oslobodivši ga i brige po pitanju plaćanja dugova do okončanja tenderske prodaje.

Na drugoj strani, iz Agencije za privatizaciju još uvek nema ohrabrujućih vesti po pitanju rokova, iako je za „Simpo“ jedino dugoročno rešenje jak strateški partner, koji može da podigne efikasnost i pronađe nova tržišta. Simpo je, da podsetimo, privatizovan po starom zakonu početkom 2001, kada su zaposleni dobili besplatno oko 60 odsto akcija. Ostatak je pripao državi koja sada raspolaže sa 49 odsto, koje već deceniju ne može da proda.

AMATERI I PROFESIONALCI
U poslednjem broju „Simpo novina“ objavljen je izveštaj sa svečanosti povodom prelaska 573 zaposlena na Tržište rada, gde će do penzije primati određene državne prinadležnosti. Tomić je, kako piše u fabričkim novinama, tom prigodom (o sebi i drugima) rekao:
– Teško je naći nekoga ko je više uradio. Zato ne mogu da se prihvate amaterski pokušaji pojedinaca u gradu da se neistinama gradi slava, partijski interesi – kazao je Tomić.
U istom broju, u izveštaju sa otvaranja rekonstruisane fabrike lesonita u Kuršumliji, na kojem su prisustvovali i predstavnici Vlade, Tomić je rekao:
– Pored prijema 522 radnika, dogovorena je adaptacija još jednog pogona za proizvodnju oplemenjenog lesonita, gde će posao dobiti još stotinak radnika. Srećan sam i što 573 „Simpova“ radnika odlaze u zasluženu penziju, tako da smo na taj način zbrinuli zajedno više od 1.000 radnika. Teško je opisati taj moj osećaj, osećaj čoveka koji sve to kreira i zato sam posebno srećan  – kazao je Tomić, a prenose „Simpo novine“.

– Tender za prodaju državnog/društvenog kapitala u „Simpu“ će biti raspisan onda kada se pojavi ozbiljan investitor, odnosno onda kada prodaja bude izvesna. „Simpo“ je velika firma, tako da ne smemo da gubimo vreme i energiju na neuspele pokušaje – kažu iz Agencije za privatizaciju.

Podsećamo da su pre nekoliko godina određeni i uslovi koje moraju da ispune potencijalni investitori. Tada je država propisala da kupac mora da bude proizvođač nameštaja najmanje pet godina, da ima prihod od najmanje 100 miliona evra, da je spreman da uloži u „Simpo“ najmanje 20 miliona evra, da želi da odreši kesu za socijalni program i tome slično. Onda je bilo priče o dolasku „Ikee“, čak i italijanskog „Natucija“, ali se zvanično nije javio niko.

OBRNUTA DRŽAVA

Pitanje je, dakle, da li će se nešto promeniti po pitanju kriterijuma za buduće kupce? Iz Agencije stiže veoma zanimljivo objašnjenje, prema kojem rok za privatizaciju državnog kapitala u srpskim preduzećima nije strogo propisan, pa ni za „Simpo“.

– Naravno da će uslovi prodaje biti drugačiji, a to zavisi od zainteresovanih partnera. Najverovatnije će se slediti primer „Niteksa“, sa kojim sada sarađuje „Beneton“. Sve je otvoreno, sve opcije su moguće, jer „Simpo“ nije kandidat za stečaj, daleko od toga – kažu iz Agencije.

Rukovodstvo Kompanije, pak, nije želelo da odgovori na pitanje kako bi ulazak strateškog partnera mogao da utiče na poslovanje. Izgleda da je njima tamo dobro i ovako kako je sada.

No, da bez okončanja privatizacije nema budućnosti za firme sa državnim/društvenim kapitalom potvrđuju i ekonomski stručnjaci, poput konsultanta za strana ulaganja Milana Kovačevića. On ovako objašnjava zašto država (odnosno političari i menadžment fabrike), već deset godina ne mogu da okončaju privatizaciju “Simpa”:

– Zato što vole da upravljaju novcima u privredi. Postoje razni načini kako se može nešto “ogrebati” od preduzeća u kojima ima državnog ili društvenog kapitala. Ljudi iz političkih krugova i iz takvih preduzeća imaju interesa da ostane tako. Pravi privatnik bi ih naterao da bolje rade. Ovako, oni su opušteniji, a neke partije imaju razloga da održavaju sadašnje stanje – kaže Kovačević.

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar