Radnici traže preko 400 miliona dinara

Eko Taxi Vranje

Sve je počelo od Strazbura: radnici Jumka

Računi „Jumka“ su trenutno blokirani za nešto više od dva miliona dinara, ali to je samo početak. Preko 1.000 bivših i sadašnjih radnika dobilo je sudske sporove zbog toga što im firma od 2003. pa naovamo nije isplaćivala prinadležnosti



 

Sve je počelo od Strazbura: radnici JumkaOd prošle srede (27. april) računi „Jumka“ su ponovo u blokadi. Prinudna naplata aktivirana je na osnovu izvršnih sudskih rešenja u korist zaposlenih koji su tužili preduzeće zbog neizmirenih obaveza.

Računi „Jumka“ su trenutno blokirani za nešto više od dva miliona dinara, ali to je samo početak. Preko 1.000 bivših i sadašnjih radnika dobilo je sudske sporove zbog toga što im firma od 2003. pa naovamo nije isplaćivala sve prinadležnosti, a većina njih je već napustila preduzeće. Prema rečima generalnog direktora Zorana Stošića, ukupan iznos dugova se još ne zna.

– Najveći poverilac „Jumka“ su radnici. Ne znam tačno koliki je iznos njihovih potraživanja, ali znam da nam je ranije po tom osnovu račun bio blokiran za preko 400 miliona dinara. Sada je sa kamatama to sigurno i više – objašnjava vidno razočarani Stošić.

RADNICI NAJVEĆI POVERIOCI

Pretragom jedinstvenog registra računa na sajtu Narodne banke Srbije, lako se može ustanoviti da je „Jumko“ bio u blokadi tokom većeg dela 2010 – ukupno 260 dana. Računi su deblokirani 14. januara ove godine, na osnovu odluke o restrukturiranju, koju je donela Agencija za privatizaciju, tj. država kao većinski vlasnik vranjanskog preduzeća.

Tokom tog postupka „Jumko“ bi trebalo da sprovede program koji može podrazumevati podelu, povećanje ili smanjenje kapitala, prodaju nekog dela, te sporazumno ili prinudno poravnanje sa poveriocima, konverziju dugova u osnovni kapital, promenu broja zaposlenih, odnosno sve ono što vodi ozdravljenju kompanije. Naravno, najvažniji preduslov za sve to je deblokada računa, odnosno mogućnost nesmetanog poslovanja, što su propisi o restrukturiranju omogućavali i što je primenjivano godinama unazad u svim sličnim preduzećima. Pitanje je zašto su računi „Jumka“ ponovo blokirani?

SINDIKATI

SADA JE NAJTEŽE

Predstavnici sindikata u „Jumku“ zabrinuti su zbog blokade računa preduzeća. Tako poverenica ASNS Snežana Veličković kaže da razume zaposlene koji su tužili preduzeće, ali smatra da sprovođenje prinudne naplate dovodi u pitanje sve što je do sada učinjeno da bi fabrika opstala.
– Treba sagledati i jednu i drugu stranu. Nadam se da će država pronaći neko rešenje. Ako se nastavi sa prinudnom naplatom, od „Jumka“ nema ništa – kaže Veličković.
Poverenik „Nezavisnosti“ Radojko Maksić takođe smatra da zaposleni imaju pravo da naplate dug preko suda.
– Da „Jumko“ normalno posluje, ne bi bio veliki problem da se dnevno isplaćuje po nekoliko stotina hiljada dinara. Ovako, firma može da ostane bez imovine. Ipak, nadam se da „Jumko“ neće otići u likvidaciju. Mislim da je situacija sada najteža u poslednjih deset godina, ali zaposleni još toga nisu svesni – smatra Maksić.

Kako saznajemo, u Srbiji ima preko 50.000 radnika koji ne mogu da naplate potraživanja od problematičnih preduzeća, pa su se neki od njih žalili sudu u Strazburu. Onda je, verovatno zarad packi koje stižu iz evropskih institucija, država Srbija morala nešto da preduzme.

– Pre mesec dana, donešen je akt Vrhovnog kasacionog suda, prema kojem preduzećima, kojih je ne znam koliko u Srbiji, može da se blokira račun, ali samo kada su u pitanju potraživanja radnika. Prva firma koja je to doživela je „Fabrika vagona Kraljevo“. Razgovarao sam telefonom sa ljudima iz Agencije i dobio preporuku da pišemo žalbu, da se izvršenja odlože na šest meseci. Mi se nadamo da ćemo dobiti takvu odluku, koja je već donešena za „Fabriku vagona“. To, međutim, nije dugoročno rešenje – kaže Stošić.

On dodaje i da su kontaktirani premijer i nadležna ministartsva, te da su otuda stigle reči ohrabrenja.

– Rečeno nam je da nismo sami i da će problemi sa blokadama morati da se reše na najvišem nivou za sva preduzeća, i to ne samo prolongiranjem rokova za izvršenje sudskih presuda – navodi Stošić.

Iz Agencije za privatizaciju za „Vranjske“ kažu samo to da strogo poštuju propise, te da zato ne mogu da komentarišu odluku Vrhovnog kasacionog suda.  O tome šta sada može da se učini kako bi se proces restrukturiranja u „Jumku“ priveo kraju, ni toliko.

– Ne odnosi se ta odluka samo na „Jumko“, ali ona u ovom trenutku nanosi veliku štetu preduzeću, bilo je sve što su kazali iz Agencije.

Dakle, može li se sa blokiranim računima sprovesti restrukturiranje, koje bi trebalo da stabilizuje vranjsko preduzeće i dovede do privatizacije državnog kapitala?

– Sad je taj postupak može da bude bespredmetan, jer ne znam kako ćemo da poslujemo. Po logici stvari, ako se izvršenja ne odlože, krenuće se sa popisivanjem imovine, tako da niko sada ne može da predvidi šta će da se desi. Plan i program restrukturiranja trebalo bi da bude gotov do jeseni, ali koliko je to sada primereno, ne znam – navodi Stošić.

Prema njegovim rečima, „Jumko“ trenutno ima poslove, ugovorene ili u pripremi, vredne skoro milijardu dinara, što je 80 odsto planova za ovu godinu.

– Radimo za poznate kupce. Tu spada kompletni javni sektor Srbije – Pošta, Telekom, Beogradski vodovod, Vojska, Policija. Imamo i izvozne poslove: pre dve nedelje smo potpisali ugovor za proizvodnju 25.000 bluza za finsku vojsku. Pred potpisivanjem je i ugovor za prodaju naših proizvoda u sistemu nemačkih robnih kuća. Isplatli smo novembarske zarade, po 16.000 dinara u proseku, ne računajući prevoz, a planirali smo da damo i decembarsku, ali su nas blokade poremetile – kaže Stošić.

Šta kažu advokati zaposlenih koji su tužili i dobili spor protiv „Jumka“?

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)

 

LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA
DONELE NAGRADU RADULOVIĆU

Naš kolega Zorana Radulović ovogodišnji je dobitnik  prve nagrade  za najbolji istraživački tekst na konkursu koji svake godine, povodom 3. maja, Dana slobode medija, organizuju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Ambasada SAD u Beogradu. Radulovića je, u jakoj konkurenciji dvadesetak tekstova iz nacionalnih i lokalnih medija, za feljton „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“, koji je prošle godine objavljen u Vranjskim, nagradio žiri koji su činili bivši predsednici NUNS-a i predstavnik Ambasade SAD. Našem kolegi je priznanje dodeljeno u sredu uveče, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a detalje sa ovog događaja moći ćete da pročitate u sledećem broju našeg nedeljnika. Prošle godine ovu nagradu podelili su Radulović i naš kolega iz Vranjskih Dejan Dimić, koji je bio laureat i 2009. Podsećamo da su novinari Vranjskih dobitnici svih relevantnih novinarskih nagrada u Srbiji.



  • Ostavi komentar