Pamtim gozbe uz pogaču i pitu

Eko Taxi Vranje

, , , ,

Dragomir Tomić
„Naročito je moje angažovanje bilo veliko u očuvanju gradilišta brane Prvonek. Teško je naći nekoga ko je više uradio“
                                                                                                  Nova slobodna reč



 

Ne­za­po­sle­nost je pro­blem broj je­dan, ka­ko u ce­loj Sr­bi­ji, ta­ko i u na­šem gra­du. Ka­ko re­ši­ti taj pro­blem?

– Vra­nje je ve­o­ma te­ško pre­ži­ve­lo tran­zi­ci­ju. Vra­nje je bio grad po­znat po ve­li­kim pri­vred­nim si­ste­mi­ma: Juk­mo – 13.500 rad­ni­ka, Sim­po – 7.500, Ko­šta­na – 4.000 rad­ni­ka, Za­va­ri­vač, itd. Je­di­no je Sim­po op­stao i ostao da se bo­ri sa ve­li­kim pro­ble­mi­ma. Ako se vra­ti­mo una­zad na 2001, 2002. i 2003. go­di­nu po­sto­ji po­da­tak o 15.000 ne­za­po­sle­nih, ka­da je taj pro­blem bio naj­i­zra­zi­ti­ji. Po­ku­ša­li pri­vla­če­njem stra­nih in­ve­sti­to­ra, uz po­moć Vla­de da spu­sti­mo taj broj ne­za­po­sle­nih na 7.500 u pro­šloj go­di­ni. Taj broj se od ok­to­bra 2010. po­ve­ćao, i u ovom tre­nut­ku ne­gde ima­mo oko 8.300 ne­za­po­sle­nih. S ob­zi­rom da je oko nas još ne­ko­li­ko eks­trem­no ne­raz­vi­je­nih op­šti­na i da ti lju­di gra­vi­ti­ra­ju pre­ma Vra­nju, od­go­vor­no tvr­dim da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti znat­no ve­ća.

Da li se tre­nut­no ra­di na pri­vla­če­nju in­ve­sti­to­ra?

– Re­še­nje ovog pro­ble­ma vi­di­mo, pre sve­ga, u ak­ti­vi­ra­nju po­sto­je­ćih ka­pa­ci­te­ta, kao što smo ura­di­li sa Jum­kom i oži­ve­li ga, ta­ko da je u ovoj kom­pa­ni­ji po­sao obez­be­đen za oko 2.000 rad­ni­ka do kra­ja 2011. go­di­ne. Mi smo tre­nut­no u pre­go­vo­ri­ma sa od­re­đe­nim fir­ma­ma iz obla­sti drv­no -pre­ra­đi­vač­ke i tek­stil­ne in­du­stri­je.

Ko­ja je va­ša po­ru­ka gra­đa­ni­ma Vra­nja za pr­vo­maj­ske pra­zni­ke?

– Opu­sti­te te se i po­tru­di­te da le­po obe­le­ži­te ove pr­vo­maj­ske pra­zni­ke. Pod­se­ti­te se ne­ka­da­šnjih uspe­šnih pra­zni­ka ra­da i da do sle­de­ćeg pr­vog ma­ja uđe­mo sa do­zom op­ti­mi­zma, da is­tra­je­mo i po­ku­ša­mo da idu­ći pra­znik ra­da pro­sla­vi­mo sa ne­kim no­vim pro­iz­vod­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, sa ne­kom no­vom fa­bri­kom gde će­mo za­po­sli­ti ne­ke no­ve mla­de lju­de.

Ka­ko će­te Vi pro­ve­sti pra­znik ra­da?

– Za me­ne ovog pu­ta ne­ma od­mo­ra – ovaj pra­znik pro­vo­dim rad­no. Žao mi je što ne­ću mo­ći da oku­pim po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje. Ina­če, ra­do se se­ćam Pr­vog ma­ja. Ta­da se uvek otva­rao po je­dan pro­iz­vod­ni ka­pa­ci­tet u Jum­ku ili Sim­pu. Obe­le­ža­vao se sve­ča­no i po ško­la­ma, voj­ska je ima­la pa­ra­de… Za mo­ju po­ro­di­cu je bio na­ro­či­to sve­čar­ski 2. maj, ka­da smo svi za­jed­no pe­ša­či­li od na­se­lja Če­šalj do Pr­ža­ra, gde se sku­plja­lo dru­štvo i na ći­li­mu je bi­la go­zba uz po­ga­ču i pi­tu. Bi­lo je le­po, pu­to­va­lo se u go­ste ili su go­sti do­la­zi­li. Da­nas smo se ma­lo otu­đi­li, ma­nje tog dru­že­nja. Ve­ro­vat­no i zbog eko­nom­ske si­tu­a­ci­je.

(Pravda)

TRG U VRANjSKOJ BANjI
Grad Vranje kandidovaće u okviru javnog poziva za finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, odnosno adaptacije škola i obdaništa, zdravstvenih ustanova, sportskih objekata, institucija kulture, objekata stanogradnje i drugih objekata od javnog značaja u 2010/2011. godini, projekat uređenja centralnog trga sa fontanom i kolonadom u Vranjskoj Banji.
Prema rečima zamenika gradonačelnika dr Igora Andonova, planirano je da projekat, vredan 15 miliona dinara, bude realizovan u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
(E-kapija)

MITA RISTIĆ
Na inicijativu Mite Ristića, slikara iz Vranja, uskoro će biti organizovana aukcijska prodaja umetničkih dela ovdašnjih slikara, a ceo prihod biće uplaćen Crvenom krstu Japana. „Zajednička tema svih slika koje će biti ponuđene na aukciji je ekologija i motivi Južne Morave koja je nedavno očišćena od gomile otpada. Narod Japana se našao u mnogo ozbiljnijim problemima, pa smo zato odlučili da na ovaj način, kroz misiju očuvanja životne sredine, pokažemo solidarnost sa ljudima u ovoj zemlji“ – rekao je za Ristić. Akciji se priključio i slikar iz Despotovca Momčilo Vuksanović.
(Danas)


 

 

FK TRNOVAC

Na korak do
Niške zone

Fudbalski klub Ternoci će se nadmetati u baražu za popunu Niške fudbalske zone. Klub koji ove godine slavi četiri decenije postojanja 1991. godine bio je član Niške zone, kao i Hajduk iz Preševa. Onda je politika učinila svoje pa je klub svoje takmičarske utakmice igrao na Kosovu.

– Vreme je pokazalo da je to bio potez više inspirisan trenutnim političkim emocijama nego li stvarnim sportskim potrebama. Jednostavno naši navijači nisu mogli da putuju na utakmice. Sada je sve drugačije, pa se s pravom nadamo da ćemo od jeseni igrati ponovo u Niškoj zoni – kaže Nedžat Beljulji, biznismen iz Bujanovca i jedan od ljudi koji ne propušta utakmice ovog kluba.

U Pčinjskoj okružnoj ligi takmiči se pet albanskih klubova: Ternoci, Bukuroca, Zufo, AS i Hajduk.Tu su i srpske ekipe: Alakince,Vihor Kondiva, Čelik, Pavlovac, Pčinja, Mladost, Trešnjevka, Polet i Levosoje. Od ove sezone u ligi se takmiči i jedan vojni klub -Nebeski Andjeli, klub Četvrte brigade kopnene vojske

I Oliver Trajković, doskorašnji fudbalski sudija i direktor Pčinjske okružne lige ukazuje na činjenicu da uprkos teškim materijalnim uslovima koji determinišu život na ovim prostorima fudbal predstavlja tačku koja može da povezuje ljude, a da se razlike mogu uočiti samo u tome ko daje više golova i pobeđuje.

– Organizaciono i po sastavu tima klub iz Velikog Trnovca je prevazišao petoligaški rang takmičenja i ja verujem da će oni biti uzorna zonaška ekipa. Oni će biti pravo otkrovenje, jer verujem da će uspešno prebroditi baraž koji ih očekuje. Korak dalje u fudbalskom sportu na jugu Srbije predstavlja i činjenica da se klubovi iz Niše zone koji imaju isključivo srpski sastav igrača ne libe da se interesuju za kvalitetne fudbalere Albance iz ovog ali i drugih klubova – objašnjava Trajković.

U 21 odigranoj utakmici u ovoj sezoni ekipa iz Velikog Trnovca je zabeležila 17 pobeda, tri remija i jedan poraz. Gol razlika impozantna 97:19. U odnosu na drugoplasiranu ekipu Alakinca Trnovčani imaju prednost od sedam bodova (54-47). U utakmici protiv Poleta rezultat je bio 14:0, Levosoje je pobeđeno sa 9:0, a istim rezultatom savladana je i ekipa Trešnjevka. U klubu ne kriju da su otvoreni za saradnju i da su spremni da angažuju i talentovane fudbalere srpske nacionalnosti sa juga Srbije, jer „pobedu donose igrači a najmanje je bitno da li su oni Srbi, Albanci ili Romi“.

(Danas)

DUŠAN JOVANOVIĆ
Novi predsednik lokalnog Saveta za praćenje etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave, kaže da će rad Saveta ubuduće biti transparentan i da će se lično zalagati za primenu zakona u ponašanju lokalnih funkcionera. Prema njegovim rečima, među funkcionerima vranjske lokalne samouprave sigurno ima prekršioca etičkog kodeksa ponašanja, kao uostalom i u drugim lokalnim zajednicama. „Najčešći razlog je nepoznavanje zakonskih propisa. I članovi u Školskim odborima mogu biti u sukobu interesa ukoliko obavljaju još neku funkciju“ – napominje Jovanović.
(OK Radio)

BALKANSKI KOTLIĆ
Na Jovačkom jezeru organizovan je i 4. po redu prvomajski „Balkanski kotlić“, takmičenje u pravljenju jela u kotlićima, na otvorenoj vatri. Ovogodišnji pobednik je mladi kuvar Petar Stojanović, koji je od organizatora, kako i dolikuje, dobio kotlić kao nagradu. Izviđačke aktivnosti u prirodi organizovao je odred “Zavičaj 1093” . Starešina odreda Jovica Kocevski kaže da se u kulinarstvu pod vedrim nebom na Jovcu nadmetalo pet ekipa iz Vranja.
– Najbolja je po odluci žirija bila ekipa Petra Stojanovića koja je pripremila mađarski gulaš – kaže Kocevski.
(OK Radio)

TRGOVIŠTE
U opštini Trgovište, koja je jedna od najnerazvijenijih u Srbiji, ima svega 70 korisnika materijalne pomoći iako najmanje pet puta više ljudi spada u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, izjavio je predsednik opštine Darko Tomić.
– U Trgovištu malo ljudi prima materijalnu pomoć od države zbog toga što to pravo nemaju oni građani koji poseduju bilo kakvu imovinu, bez obzira da li to vlasništvo nešto znači i bez obzira da li im zdravstveno stanje ili starost dozvoljavaju da rade – kazao je Tomić.
Kako je istakao Tomić, opština Trgovište traži mogućnost da izradi svoju socijalnu kartu jer je situacija alarmantna – od 6.374 stanovnika njih 1.250 je nezaposleno.
(Beta)

GORAN RISTIĆ
Iz vranjskog Zavoda za javno zdravlje potvrdio je da su rezerve vakcina protiv besnila na minimumu, nedovoljno za potpunu imunizaciju pacijenata. Ristić kaže da su na vreme obaveštene nadležne institucije i da prema najavama očekuje da situacija bude stabilizovana već posle prvomajskih praznika. Doktor Ristić dalje objašnjava da ukoliko dođe do pojave besnila terapija može samo da bude započeta, ali ne i završena.
(Ok Radio)

PREŠEVO

Počelo uklanjanje kasetnih bombi

Uoči prvomajskih praznika u selu Buštrenje kod Preševa Norveška narodna pomoć (NPA) počela je akciju uklanjanja neeksplodiranih kasetnih bombi zaostalih posle bombardovanja 1999. Emil Jeremić, regionalni direktor NPA kaže da će projekat čišćenja 3,4 kvadratna kilometara površine u opštinama Preševo i Bujanovac trajati tri godine.
„Predviđeno je da u naredne tri godine budu uklonjene kasetne bombe sa područja u opštinama Preševo, Bujanovac i Kuršumlija, za šta je Vlada Norveške obezbedila 3,5 miliona evra“, kazao je Jeremić.
Jeremić je rekao da se na terenu kod Buštranja nalazi 30 operatera koje je NPA angažovala za uklanjanje kasetnih bombi, u saradnji sa republičkim Centrom za razminiravanje sa kojim je prethodno potpisan Memorandum o razumevanju.
„U Srbiji smo do sada radili na uklanjanju minskog polja kod Šida sa jednog kilometra kvadratnog, što je trajalo od juna 2006. do oktobra 2008. godine. Najveći projekat razminiravanja u regionu obavili smo u Bosanskoj Posavini i distriktu Brčko,“, kazao je Jeremić.
Jeremić je naveo da je Norveška narodna pomoć do sada radila i na uklanjanju minskog polja sa poljoprivrednog zemljišta kod Zadra, oko kuća za srpske povratnike čiju je izgradnju finansirala ova organizacija.
Norveška narodna pomoć je humanitarna organizacija Norveškog sindikalnog pokreta, osnovana 1939. godine.
(Beta)



  • Ostavi komentar