Kad dođe doglavu, i tatka poglavu!

-E pa, novinare, danas kad ne umre od smešku, nikad neću! Tiki, subota, dolaze seljaci na pijačan dan, na nas građani da uvale krive krastavice, med, mleko i ostali otrovi. I ovi iz direkciju li su, koji li su, u onaj orljak baš taj dan odabrali da boje pešački prelazi, farbaju one zebre, postavljaju ležeći panduri.

-A zbralo se ono društvo, kao i svaki bogovetni dan, vise pred Civrića, VANU – Vranjska akademija nauka i umetnosti. Tu je sekcija “klenja”, tu je i sekcija “skobalji”, ljuto zaraćeni, ali, jedno im je zajedničko – sve gradska deca, seljaci su im prirodni neprijatelji. Svi su oni radili u “vranjsko privredno čudo”, giganti, i svi ispušili, a nemaju drugi izvor prihoda, lumpenproletarijat, mogu samo da rentiraju dedinu kuću ili lojze, što im je, inače, država otela pre šeset godine, i nema nameru da vrati. Viva Simpo i tate!

-Sede oni tako, kao oni Meksikanci u kaubojski filmovi, samo još pončo i sombrero, vode politiku, i pažljivo prate društveni život grada. A subota im je dan kad se najviše pune baterije protiv seljaci – glej ga, majke mu ga, kožnu jaknu nakenterio, firmirane cipele, a gmiždiv od blato iz oranje, ide u kafić da popije duplu škotsku domaću, a na nas građani uvaljuju smrdljivo sirenje i skapan hlorofil. Eto, pre neki dan slušam dvojica agrikole, jedan kaže na drugoga – breee, na ovi građani, i lajna da im ponudimo na pijac, i to će kupe! Pa selja em negde radi, sve su direktori iz dijasporu, po uzoru na Druga Žbevca, naši smo si tečo, em radi u njivu, i prodava ti kompiri vareni, a ovde se trti, dževap mu se ne dava. Pa ja li kocku da kopam i orem ispred kuću, na sokak, nego njini i to izvadiše, mnogo im je urbano delovalo, pa turiše asvalt, što su ga posle još pet puta iskopali.

-Taman skinu kocku, prodaju po inostranstvo, stave asvalt, tekne na vodovod da nije zamenio one azbestne cevke, što izazivaju čika raku; ajde seči, kopaj, postavljaj cevke, pa krpi ulicu; eto ti ih, oni završe, sad pa na poštu palo na pamet da postavljaju podzemne instalacije; opet te sabajle budi onaj sekač asvalta, vijuu vijuu vrrr vrrr, ko je pa ovo sad javno preduzeće? Električno ukopuje kablovi. I kad pogledaš posle neki dan, kaldrma na koju smo odrasli je već misaona imenica, kocka prodata po Italiju i Austriju, a asvalt izmrcvaren i sistematski uništen od seljaci, pošto oni nisu došli u grad da prime njegove navike i stil, nego da si svoje selo i kal donesu u njega. More, kad vidiš i stap na seljaka pred kapiju, i po njega udri, čepati se šefko sekcije “klenja”; a ja, odgovara otud kolega mu iz sekcije “skobalj”, ne li onomad predloži da turimo rampe na ulazi u Vranje, pa seljaci da plaćaju ulaz, kao u bioskop, ili utakmicu, nego vi klenja to odbiste, kažete, idu izbori pa možda će uđemo u koaliciju s nji.

-Tako divani VANU na svojoj plenarnoj sednici u subotu, dok se one gelje motaju oko njih. Ali, zapriča ti, baš tad našli da obeležavaju pešački prelazi. I seti ti se onaj ugursuz, ono spadalo, kako mu imeše, ee… Biža li, Žiža li beše, aj neka bude Žiža. Seljaci se zbrali na trotoar, čekaju da pređu ulicu, a on ispred nji; pa ufati i počne na jednu nogu da ripa od jednu do drugu belu traku, i sve psuje – oo, turim mu ga i u vlas’, de izmisli ovakvo prelazenje ulicu, sad u moje godine i ovako malo šamadroz, mora da ripam, kao klendzarku da igram! A kazna ako promašiš tračku, deset iljade dinara! Kipi, kipi, nos!

-I sad ceo grad gleda de Žiža preripuje zebru na jednu nogu, a masa seljaci po njega, ripaju kao kenguri, oni nikad u ono njino kalište ne videli ulicu, a  kamoli zebru, pa ripaju li, ripaju, sve na jednu nogu, nemoj da plate kaznu. A jedan se pa javlja za amandman – deca, a ja magare sad kako da prevedem preko ovu zebru? Magare ako zajaši zebru, što će ispadne kao potomstvo? Mora li i magare da ripa od tračku do tračku na dve noge, pošto ima četiri? A sme li da prdi dok ripa preko zebru, ne li se i za to plaća kazna? A be čičin, odgovara mu portparol VANU, pa mi Srbi još živimo u večitu nacionalnu dilemu, nikako dve opcije da se slože – dal je bolje zmija da te apne, ili magare da ti ga bapne? A kad se obe slučiv, kad uđu u koaliciju, to će ti je srpsko pomirenje! More, kad dođe doglavu, i tatka poglavu!