Glasovi iz Gnjilana

Na skupu kome su prošlog vikenda prisustvovali mnogi viđeni lideri sa juga Srbije i sa Kosova, zatraženo je da Bujanovac, Preševo i Medveđa budu deo razgovora koji trenutno vode Beograd i Priština

Seriju tekstova objavljujemo uz podršku Fonda za otvoreno društvo

Albanci, nekadašnji stanovnici opština na jugu Srbije, među kojima je i pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medvedje i Bujanovca (OV PMB) koji su posle ratnih sukoba ostali da žive na Kosovu, poslednjeg vikenda bili su domaćini jednog  političkog skupa u Gnjilanu. Svi oni, okupljeni u Nezavisnom udruženju „Vatra“ (Otadžbina), organizovali su u subotu 31. aprila okrugli sto koji se bavio „nerešenim statusom Preševske doline“ i budućnošću Albanaca koji žive u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

PODELA I PRIPAJANjE

Iako učesnici skupa to nisu rekli, pretpostavlja se da je povod okupljanja izjava Borka Stefanovića, šefa beogradskog tima za razgovore sa Prištinom, koji je kazao da će se „razgovarati i o podeli Kosova“. A, uvek kada se ova mogućnost pomene u regionu, razmena teritorija nameće se kao nezaobilazna tema.

– Bujanovac, Preševo i Medveđu treba pripojiti Kosovu, a sever Kosova Srbiji. To je jedini uslov za trajni mir u regionu i najbolji način da obe zemlje zajedno uđu u EU – rekao je medijima Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo.

KO JE BIO U GNjILANU

Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) i predsednik opštine Preševo; Jonuz Musliu, predsednik Pokreta za demokratski progres (PDP) i predsednik Skupštine opštine Bujanovac; Orhan Redžepi, predsednik Nacionalnog pokreta Albanaca (NPA) i zamenik predsednika Skupštine opštine Preševo; Hidajet Hiseni i Nijaz Idrizi, članovi Predsedništva Demokratske partije Kosova (DPK) Hašima Tačija i poslanici u Skupštini Kosova;
Ahmet Isufi, Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja i poslanik u Skupštini Kosova;Ismail Kurteši, poslanik u Skupštini Kosova i Hisen Durmiši, oba članovi Predsedništva Pokreta  Samoopredeljenje“ (Vetevendosje); Raif Cela, član Predsedništva Pokreta za ujedinjenje i Flamur Hiseni, profesor medjunarodnog prava Univerziteta u Prištini.

U izjavi za Vranjske on objašnjava motive okupljanja u Gnjilanu:

– Nas je u Gnjilanu okupila zajednička briga za sve Albance van Kosova. Ovim skupom smo domaćoj i svetskoj javnosti poslali poruku da se hitno i neizostavno Preševska dolina uključi u Agendu pregovora Beograd i Prištine – kaže Mustafa.

On objašnjava da sve albanske političke lidere u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, na ovakve stavove danas obavezuju tri bitna dogadjaja iz njihove novije istorije.

– Prvi je referendum iz marta 1992. godine, kada su se Albanci masovno izjasnili da žele da žive u sastavu Kosova. Zatim, to su ciljevi za koje su se borili pripadnici naše OVPMB 2000. i 2001. godine, i treći-Politička platforma iz 2006. godine, koju su prihvatili učesnici Skupštine albanskih odbornika.

Mustafa kaže da Srbija još uvek izbegava da ispuni zahteve Albanaca koji se tiču zvanične upotrebe nacionalnih simbola i pisma, slobodnog kretanja, kao i da reši probleme u obrazovanju i integraciji. Prema njegovim rečima, sva ova pitanja bila bi rešena pripajanjem Kosovu.

Vest o porukama iz Gnjilana u srpske medije je dospela posredstvom agencije „Fonet“ u kasnim subotnjim satima, a ostali nacionalni mediji preneli su je tek posle prvomajskih praznika.

Čelnici i srpske i albanske političke scene, ali i gradjani, nisu ravnodušno prihvatili “poruke” iz Gnjilana.

– Ne želim da komentarišem te poruke iz Gnjilana. Pogledajte ko su učesnici odavde, pa će vam valjda sve biti jasno. To su malobrojni predstavnici radikalnih Albanaca, koje su zapostavili i medjunarodna zajednica i ogroman broj trezvenih Albanaca. Njihove poruke iz Gnjilana su poslednji vapaj izgubljenog čoveka u šumi koji nema šansu da nadje izlaz – kaže Albanac koji je zamolio da ostane anoniman.

ZAKLjUČCI OKRUGLOG STOLA

Posle višečasovne rasprave tridesetak učesnika Okruglog stola prihvatili su nekoliko zaključaka.
Status Preševske doline mora biti predmet razgovora Prištine i Beograda;
Izvršiti pritisak na institucije Kosova kako bi Problemi Albanaca Preševske doline postali sastavni deo Agende briselskih pregovora;
Sve institucije Kosova (Skupština, Vlada, Političke pertije…) treba da izvrše pritisak na medjunarodnu zajednicu, kako bi ona Preševsku dolinu ubuduće tretirala kao deo Kosova, jer joj je tamo prirodno mesto;
Zatražiti od medjunarodne zajednice da izvrši pritisak na vlasti u Beogradu da ne sputavaju Albance Preševske doline u „ostvarivanju slobodne volje na samoopredeljenje“;
Završni dokument pregovora Prištine i Beograda, opštine Bujanovac, Preševo i Medvedja mora tretirati kao deo Kosova;Albanci gde god da žive, treba da podržavaju stavove i planove Albanaca Preševske doline;

„Pitam se sta bi bilo sa Mustafom da je predsednik neke ruske opštine. Verovatno bi ga pronašli posle 20.000 godina u Sibiru kao i onog mamuta, u vrlo očuvanom stanju !” – komentariše jedan posetilac sajta “Vesti”.

STARO I RADIKALNO

Dr Stojanča Arsić, zamenik predsednika Skupštine opštine u Bujanovcu kaže da ga ova vest nije iznenadila i da iz nje nije saznao ništa novo. On kaže da su i poruke i rečnik i njihovi autori već svima na jugu Srbije jako dobro poznati, kao i da je jasno da su ove poruke upućene malobrojnim albanskim biračima koji još lutaju.

– Sve to što smo posredstvom agencija saznali u subotu veče, jako dobro nam je poznato. Te poruke ja shvatam kao poslednji vapaj jedne istrošene politike. To su poruke za dnevno političke potrebe onih koji ne razumeju ili ne žele da shvate zahteve medjunarodne zajednice. Mislim da su njihovi autori  jako dobro svesni toga – kaže Arsić.

Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa smatra da je crtanje novih granica danas u Evropi najobičnija ludorija i pusta želja nekih potrošenih političara. On kaže da ljudi koji nemaju i ne umeju da kažu ništa novo, što bi koristilo kvalitetu života i Srba i Albanaca na jugu, sada žele da crtaju nove granice.

– To su danas samo puste želje radikalnih albanskih političara i na jugu Srbije i na Kosovu. Mislim da im ne treba pridavati pažnju, jer su novi crtači granica danas u Evropi i svetu i onako usamljeni i izolovani – kaže Drašković.

Na ovakva razmišljanja njegovih kolega sa srpske strane, dr Stojanče Arsića i Slobodana Draškovića, učesnik Okruglog stola u Gnjilanu, Ragmi Mustafa ima drukčiji stav. On kaže da je sada vreme da Albanci i Srbi pronadju najbolje rešenje koje će onda biti garant mira i stabilnosti u Evropi.