Državni kazan, majka i maćeha

Eko Taxi Vranje

90.000: Stojan Dimčić, 45.000: Maja Jovanović, 82.000: Petar Milosavljević, 90.000: Dragoslav Nedeljković, 80.000: Goran Petrović, 88.000: Dragan Stojković

Ili zašto zaposleni u Gradskoj upravi sa srednjom školom zarađuje daleko manje od čistača ulica, inkasanta, električara, montera ili običnog radnika u nekom javnom preduzeću? Šta fali čoveku sa fakultetom u GU kad ima 30, dok njegov kolega u nekoj javnoj instituciji zarađuje 40 ili 50 hiljada dinara



 

90.000: Stojan Dimčić45.000: Maja Jovanović82.000: Petar MilosavljevićProsečne plate zaposlenih u javnim preduzećima i institucijama znatno su veće nego u Gradskoj upravi. U ovoj priči ne računaju se direktori i lokalni funkcioneri kojima su buđelari, u skladu sa propisima i neskladu sa ekonomijom, dobro popunjeni.

Posle prošlonedeljnog štrajka upozorenja zaposlenih u Gradskoj upravi, na stub srama okačene su, ni krive ni dužne, sekretarice pojedinih direktora lokalnih preduzeća, kao da one određuju kolika će im biti zarada, a ne političari, tj. oni koji sipaju sa državnog kazana. Ovi iz gradske adminsitracije i dalje javno pričaju sve najbolje o politički postavljenim šefovima, kako ih u ovom teškom trenutku slučajno ne bi mimoišla ruka koja drži kutlaču (mada, iz zahvalnosti, svako od zaposlenih u GU ima svog favorita).

SIROTINjA U KULTURI

Slađan Ivanović, direkor Narodnog muzeja, kaže da su koeficijenti zarada u ovoj kulturnoj instituciji određeni uredbom Vlade.
– Trenutno imamo 12 zaposlenih, od čega devet sa sedmim stepenom stručne spreme, zatim dva pomoćna radnika, jednog knjižničara sa srednjom školom i jednog pripravnika na neodređeno vreme. Moja plata je 32.000, kustosa 40.000, dok zaposleni sa srednjom školom zarađuju oko 18.000.
U gradskoj biblioteci sistem obračuna, kako saznajemo, isti je kao i u Narodnom muzeju, mada je direktorka u utorak bila odstutna, pa zaposleni u računovodstvu nisu želeli da daju konkretnije podatke.
Nebojša Cvetković, direktor gradskog pozorišta, takođe kaže da se zarade zaposlenih u ovoj instituciji računaju po koeficijentima određenim Uredbom Vlade.
– Trenutno imamo 23 lica, a da bi pozorište normalno funkcionisalo potrebno je bar 40. Imamo prvaka drame sa srednjom školom, ali i novu generacija glumaca sa akademijom. Postoje četiri kategorije glumaca, ali su u Vranju svi svrstani u drugu kategoriju, pa bruto zarada zavisi od osnovice i minulog staža. Moja plata je 52.000, a čistačice sa srednjom školom oko 20.000 dinara – kaže Cvetković.

DAJ KUTLAČU!

O čemu se, dakle, ovde radi? Plate u u javnim preduzećima i institucijama u gradu uglavnom se kreću se u rasponu od 20 do 90 hiljada dinara, pri čemu visokoobrazovni kadar zarađuje 40.000 i više, dok u Gradskoj upravi taj sloj jedva da premašuje 30.000 dinara, da ne govorimo o osoblju sa nižom stručnom spremom. Primera radi, zaštitnica građana Maja Jovanović zarađuje mesečno oko 45.000, što je manje od plata njenih kolega diplomiranih pravnika u Zato su ovih dana svi direktori javnih institucija dobili zadatak da lokalnoj samoupravi dostave elaborate sa detaljnim podacima o zaradama, e da bi se pronašlo neko rešenje za ugrožene u GU. Drugim rečima, da se pravednije reši pitanje raspodele.

Šta pokazuju dostupni podaci?

U “Elektrodistribuciji” je plata u rasponu od 29 do 60 hiljada dinara. Direktor ovog javnog preduzeća Zoran Knežević nije želo sa nama da podeli informaciju o tome koliko zarađuje, niti da komentariše disproporciju zarada u GU i njegovoj firmi.

– Imam o tome mišljenje, ali ono ne bi doprinelo rešavanju problema – kaže Knežević.

Primanja onih koji su pod državnim patronatom, odnosno u javnim preduzećima i institicijama, pa i u GU, određuju se na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Računica nije baš jednostavna, ali otprilike izgleda ovako: osnovica, koju određuje Vlada, pomnoži se sa koeficijentom, koji takođe propisuje Vlada; onda se sve to sabere sa iznosom koji se obračunava za minuli rad, kao i sa dodacima za dežurstva, radom za praznik i tome slično, plus stimulacija koju određuje rukovodilac. Najvažnija stvar je da sve više-manje zavisi od sopstvenih priliva i količine para u budžetu.

90.000: Dragoslav NedeljkovićKako god da obrnete, plate u GU i javnim institicijama trebalo bi da su slične, ali nisu. Tako se u vranjskoj flijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) zarada kreću od 25.000, koliko prima čistačica, pa do 87.000 dinara, koliko prosečno mesečno zarađuje direktor Dragoslav Nedeljković. Što se kadrova sa visokom stručnom spremom tiče, oni su na oko 50.000. Tamo se plate kroz stimulaciju mogu povećati do 30 odsto, pod uslovom da ima dovoljno sredstava iz sopstenih priliva.

Iako Nedeljković spada u odlične poznavaoce propisa, ipak ne može da objasni zašto su plate u GU niže nego u ostalim javnim institucijama.

– To nije logično, jer se sve utvrđuje propisima. Mislim da bi plate zaposlenih u državnim organima trebale da budu slične, a maksimalno odstupanje trebalo bi da bude do 10 odsto – smatra Nedeljković.

88.000: Dragan StojkovićIz lokalne filijale Fonda PIO nismo dobili podatke, ali kako su koeficijenti za ovu instituciji slični kao i za RZZO, sledi da su i primanja na istom novou.

Kakva je, pak, situacija u lokalnim javnim preduzećima?

Vrlo je zanimljivo da malo ko tamo može precizno da vam objasni kako se računaju plate. Direktori i njihovi zamenici okreću telefone da se raspitaju koji se koeficijenti uzimaju u obzir, koje se uredbe primenjuju, kolike  su osnovice i stimulacije, šta piše u kolektivnom ugovoru. Detaljan i sažet odgovor, međutim, nećete dobiti.

Direktor “Vodovoda“ Stojan Dimčić tvrdi da su zarade u tom javnom preduzeću u rasponu od 25 do 90 hiljada dinara, koliko on mesečno zarađuje, te da je problem GU u broju zaposlenih.

– Ima ih više nego što je optimalno, ali se apsolutno slažem da je potrebno da im se povećaju plate – kaže Dimčić.

80.000: Goran PetrovićDirektor “Novog doma” Goran Petrović navodi ima platu svega 80.000, što je manje nego što prima njegov kolega iz “Vodovoda”, te da su plate zaposlenih sa najnižom stručnom spremom slične kao i tamo – 25.800 dinara. Petrović takođe smatra da se sve mora dovesti u vezu sa brojem zaposlenih.

– Pitanje je da li bi za neki posao trebalo da imate jednog ili pet izvršilaca? Mi imamo jednog pravnika, a možda bismo mogli da zaposlimo petoro. Pitanje je kolika bi im onda bila plata – kaže Petrović, dodajući da “Novi dom” ne dobija novac iz lokalnog budžeta i da se finansira iz sopstvenih prihoda.

Zamenik direktora Direkcije za razvoj i izgradnju Aleksandar Trajković navodi da se plate u ovom javnom preduzeću kreću od 26 do 88 hiljada, koliko ima prvi čovek ovog javnog preduzeća.

– Mi, recimo, nemamo kafe kuvarice. Kod nas najniža primanja ima inkasant. Prosek za one sa srednjom stručnom spremom je oko 31.000, a sa visokom nešto iznad 60.000 dinara – kaže Trajković, dodajući da se kazne i nagrade kreću u rasponu do 15 odsto.

U Direkciji saznajemo i to da su sistematizacija radnih mesta i koeficijenti nasleđeni od prethodnog rukovodstva, pa i sekretarica koja je dovedena iz druge radne jedinice. Inače, direkcija je “protočni bojler”: tamo nema “živih” para, plate su definisane u masi budžeta grada i nema mnogo mrdanja.

 

 

RASPON PLATA

Institucija

Raspon zarada

RZZO

25.000 – 87.000

PIO

25.000 – 87.000

Direkcija

26.000 – 88.000

Vodovod

25.000 – 90.000

Novi dom

25.000 – 80.000

Komrad

21.000 – 82.000

Narodni muzej

18.000 – 40.000

Pozorište

20.000 – 52.000

Gradski funkcioneri

46.000 – 100.000

Zaposleni u GU

13.000 – 33.000

Napomena: podaci su okvirni, jer na njih valja dodati stimulaciju, koja nije ista za sve institucije, niti se uvek isplaćuje svakom zaposlenom u istom iznosu. Najveći iznosi plata odnose se na direktore, odnosno gradonačelnika.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar