Albanci i Srbi će dosaditi međunarodnoj zajednici

,

Seriju tekstova objavljujemo uz podršku Fonda za otvoreno društvo

Koje su to teme malog, običnog čoveka koje treba da se nađu na spisku tema o kojima razgovaraju Beograd i Priština? Za odgovor na ovo pitanje zamolili snmo albanskog intelektualca i novinara Belgzima Kamberija, predsednika Odbora za ljudska prava za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Kamberi: Više je tih pitranja koja bole obične građane, a ja ću izdvojiti samo ona najvažnija. Prvo – to je probvlem ličnih dokumenata; drugo – nepriznavanje diploma sa Kosova; treće – problemi iz sfere penzionog i zdravstvenog osiguranja; četvrto – nepriznavanje nekretnina i  peto – problemi sa saobraćajnim tablicama.

Vranjske: Da kažemo po nekoliko rečenica o svakom problemu. Idemo redom!

– Zato što Srbija ne priznaje Republiku Kosovo, ni jedan građanin koji otuda dolazi sa ličnom kartom, pasošem, vozačkom dozvolom, saobraćajnom, bilo kojim dokumentom koji ima oznaku Republika Kosovo, ne može ući u Republiku Srbiju. Taj problem ne osećaju građani Prištine i drugih gradova, ali osećaju oni u istočnom delu koji ovde imaju rođake, prijatelje, poslovne partnere.

DIPLOME I DOKUMENTA

Diplome? O njima smo toliko slušali?

– Da, svi građani juga Srbije, koji su završili bilo školu na Kosovu, i čija diploma nosi obeležja, pečat i naziv Republike Kosovo, ne mogu se zaposliti na teritoriji Srbije koja takve diplome ne priznaje od 2008. Ova suluda mera srpskih vlasti, naravno pogađa isključivo građane Srbije – Albance iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, posebno one koji su diplomirali na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim univerzitetima.

Koliko je takvih ljudi?

– Mnogo. Onih koji su završili fakultete i više škiole, sada je preko 200. Ako je neko od njih i našao neki posao, on radi po osnovu diplome srednje škole. Takođe, sada iz ove tri opštine na univerzitetinma u Prištini ima oko 1.000 studenata. Zamislite, kava je njihova perspektiva?

PROFIL

Kamberi je rođen 6. oktobra 1975. u gradu Namur (Belgiju) gde su mu radili roditelji. U Belgiji je završio Političke nauke, a magistrirao je u Parizu.
U javnom životu Preševa prisutan je od 1999. godine, kada su se u izveštajima Frans pressa (FP) pojavili njegovi prvi dopisnički tekstovi. Već deset godina radi kao slobodni novinar za različiti regionalne i međunarodne medije.
Od 2008. vodi Odbor za ljudska prava za Presevo, Bujanovac i Medveđu. Danas je urednik u francuskom portalu «Le Courrier des Balkans».
Oženjen je. Govori albanski, srpski, francuski i engleski.

Kakva?

– Znate kakva je, odlična! Oni sa svojim diplomama ne mogu da nađu posao u ovoj zemlji, u ove tri opštine, pa zato odlaze trbuhom za kruhom. Ima ih bezmalo u svim zemljama Evrope.

Treći set problema je iz penziono-invalidskog i zdravstvenog osiguranja?

– Da. Svi Albanci i Srbi, koji su nekada radili na Kosovu, a kasnije hteli da na osnovu toga ostvare svoja prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja, sprečeni su u tome. Zašto? Odgovor je isti – sva dokumenta koja se sada izdaju na Kosovu, u zaglavlju nose naziv Republika Kosovo. Ovim je oštećeno više stotina građana.

Ko njima treba da pomogne?

– Ne treba njima niko da pomogne, već treba Srbija da uradi ono što mora. Ako to ne uradi Srbija, uskoro će uraditi sud u Starzburu.

Idemo na problem nekretnina?

– Dakle, svi koji na Kosovu imaju kuću, stan, poslovni prostor, zemlju… ne mogu na osnovu toga u Srbiji da ostvare bilo koje pravo, opet iz razloga što dokazni papiri nose naziv Republika Kosovo.

I na kraju da se dotaknemo problema saobraćajnih tablica na vozilima?

– Albanci sa Kosova, koji dolaze u posetu svojim rođacima i prijateljima u ove tri opštine, koriste sopsrtveni automobil samo do graničnog prelaza, odnosno kako srpske vlasti kažu, do administrativno-kontrolnog punkta. Tu ostavljaju automobil i ovamo ulaze na neki drugi način, jer se srpskim drumovima ne mogu kretati vozila sa kosovskim tablicama.

I, kada će ova životna pitanja doći na red u razgovorima Beograda i Prištine.

– Biću iskren, ne očekujem da će se ova pitanja skoro naći pred Borislavom Stefanovićem i Editom Tahiri. Zašto? Beograd očekuje da Priština sa zvaničnih dokumenata skine ono „Republika Kosovo“. A, znate, kada će se to dogoditi? Nikada, naravno. I tu se krug zatvara.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)