Tuk nee Srbija

Pripadnici bugarske nacionalne manjine ovim dokumentom Beogradu, Sofiji i Briselu skreću pažnju na njihov težek položaj u Srbiji. Sofija prihvata razgovor, Brisel potvrdio prijem dokumenta, Beograd za sada ćuti

Desetak kilometara pre ulaska u Bosilegrad, na stenama pored puta, neko je na nekoliko mesta ispisao grafite „Šešelj srpski junak“. „Kolege“, bugarske patriote, ispod tog grafita otpozdravile drugim „Tuk nee Srbija“ (Ovde nije Srbija). Ubrzo stižemo u Bosilegrad, u Kulturno-informativni centar (KIC), gde je nastao Memorandum koji se u javnosti pojavio septembra 2010. godine. Objavljen je na bugarskom, srpskom i engleskom jeziku. Ima uvodni (istorijski) deo, poglavlje o ljudskim i manjinskim pravima i treći deo, prevenciju konflikta.

– Zašto Memorandum? Zato što je proces asimilacije, koji je ovde skoro završen, razorio naše nacionalno biće, pa danas uopšte nije popularno u Bosilegradu biti Bugarin“ – odgovara Ivan Nikolov, predsednik KIC, jedan od tvoraca ovog dokumenta.

PRAVO I PREVENCIJA

U uvodu Memoranduma se kaže da su 1919. godine, Nojskim mirovnim ugovorom sile pobednice u Prvom svetskom ratu predale Kraljevini Srba, Hrvata i Slovena (SHS) delove zapadne Bugarske od 1.545 kilometara kvadratnih sa 90.000 stanovnika sa Bosilegradom i Dimitrovgradom i 118 sela. Danas na tom području živi 20.500 stanovnika, što je rezultat politike nacionalne asimilacije i porobljavanja. U poglavlju o ljudskim pravima se podseća da je 1987. godine, u obrazovanju ukinuta nastava na bugarskom jeziku, a da se od 2003. godine, bojažljivo uvodi u škole, dok se nastava iz drugih predmeta i dalje odvija na srpskom. U poglavlju Prevencija konflikata konstatuje se da su ovi problrmi ozbiljni, da se pogoršavaju i da prete da predju na etnički teren. Memorandum je poslat bugarskom Sobranju, srpskoj Skupštini i Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope u Strazburu. Bugari su odgovorili da su spremni za razgovor, od Skupštine Srbije nema odgovora, a iz Strazbura je u Bosilegrad stigla potvrda da je ovaj dokument uzet u razmatranje.

Ivan Nikolov kaže da su se poslednjih godina probudile neke aveti koje svaki pokušaj Bugara da im se vrate neka Ustavom zagarantovana gradjanska prava, proglašavaju politikom i napadom na ustavni poredak Srbije.

– Ti dogadjaji su sve češće falsifikovanja istorije, uvodjenjem u škole nastave na maternjem jeziku, zabrana upotrebe dvojezičnog pečata, zabrana službe u crkvama na bugarskom jeziku, osporavanje našeg nacionalnog i kulturnog identiteta – nabraja Nikolov i pokazuje pismo kojim se jeromonah Joan (Stanojkov) obratio Ministarstvu vera Srbije, molbom da ga zaštiti od „pritisaka i šikaniranja“ srpskih sveštenika u Eparhiji vranjskoj.

Memorandum je inače delo grupe bugarskih desničara koju čine Ivan Nikolov, predsednik KIC, Dragoljub Ivančov, lider partije Demokratski savez Bugara (DSB), dipl. pravnik Ratko Stojančov, odbornik Emil Pejčev, te penzionisani vozač Dimitar Dimitrov i njigov sin Alčeksandar.

– Svi Bugari koji su ’budni’ ovde su na tapetu, pa ovdašnji srbofili od nas beže kao djavo od tamjana. A mi samo želimo da Beogradu, Sofiji i Briselu pokažemo gde je Bosilegrad i insistiramo da Srbija što pre postane deo EU – objašnjava odbornik Emil Pejčev, farmer koji poseduje stado od 200 ovaca.

Posle poslednjih lokalnih izbora, na njegov zahtev, prekinuta je konstitutivna sednica SO, jer je tražio materijal na bugarskom jeziku.

Preko predstavnika u Švajcarskoj, autori su ovaj dokument najpre dostavili Stefanu Fileu, komesaru za proširenje EU. Usledio je odgovor u kome se kaže da će „Memorandum biti jedna od tačaka razgovora sa srpskim vlastima“.

Da li je Memorandum u Bosilegradu probudio „uspavane“ teško je reći, ali je, krajem novembra prošle godine, DSB zakazao protest kojim će „obeleži“ 91. godišnjicu Nojskog sporazuma.

Na protestu je bilo stotinak članova “Atake” , desničarske stranke iz Bugarske koja podržava vladu Bojka Borisova, i tek dvadesetak  meštana, koji su nosili transparent s natpisom „Dole Nojski sporazum, 90 godina srpskog ropstva, asimilacije, genocida“. Istoga dana, na graničnom prelazu Ribarce, srpske vlasti nisu pustile desetak autobusa iz Bugarske, što je pretilo da izazove diplomatski skandal. Tog popodneva, iz jednog kombija, lokalni radikali su skandirali „Srbija, Srbija” i otpozdravljali srpskim zastavama.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)