Pandorine kutije

Ugledni Privrednici Vranja otkrivaju nam da u redakciji imamo Doktor Džekila i Mister Hajda

Jasmina Arsić, direktorica Apoteke Vranje, kao da je dobila na lutriji, makar ako je suditi po onom vicu kada neki naš domaćin, koga je strefila sreća, na pitanje šta će da radi sa parama odgovara komšijama: Sve ima da ve tužim! Tako je ovih dana pisarnica Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) zatrpana krivičnim prijavama protiv našeg kolege Dejana Dimića. Apoteka Vranje (ne, dakle, Arsićeva, oprostite na digresiji ali autor nije mogao da odoli metafori) je, preko svog zastupnika, beogradskog advokata Zorana Jakovljevića, 28. decembra 2010. protiv Dimića podnela dve krivične prijave.

GOLICANjE MAŠTE

U jednoj se Dimić sumnjiči za „odavanje poslovne tajne“, a prema drugoj je Dimić navodno nedozvoljeno javno komentarisao sudske postupke. Ali, to nije sve: protiv našeg kolege su 3. marta ove godine podnete i dve anonimne krivične prijave – jedna MUP-u a druga opet OJT. Podnosioci obe su, pazi sad,  „Ugledni preduzetnici Vranja“ (u daljem tekstu UPV)!, ma šta to značilo, koji nam otvaraju nam oči na strašnu istinu sa kakvim čovekom delimo redakciju. U tim prijavama se navodi kako Dimić sam preko policije organizuje istrage, kako krši Zakon o informisanju i narušava novinarsku etiku, remeti tok istražnih postupaka…. Zapravo, piše u prijavi, Dimić uopšte i ne radi u Vranjskim nego ga angažuju uvek kad nekoga treba uništiti. Ako je suditi po štivu dostavljenom MUP-u i OJT, Dimić je u redakciji Doktor Džekil a van nje Mister Hajd, a njegova destruktivna i subverzivna delatnost posebno pogađa UPV. Naš je kolega, piše u prijavi, toliko moćan da pod firmom istraživačkog novinarstva uništava nevine i unapred osuđuje ljude protiv kojih se vode krivični postupci.

Verovatno se, poštovani čitaoci, pitate ko su UPV. Ni mi, priznajemo, ne znamo. Ali naslućujemo!

Međutim, izgleda da su nebuloze navedene u ovom pisaniju zagolicale i maštu nadležnih: Dimić je, po nalogu OJT i MUP-a za prikupljanje informacija 7. aprila pozvan na razgovor u Policijsku upravu Vranje.

CENTAR VASIONE

A sad suština. Vranjske i Dimić su 25. novembra i 8. decembra 2010, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja od Jasmine Arsić i Apoteke tražili da nam dostave podatke sa pismenim dokazima o visini boniteta za nekoliko prethodnih godina, način njihovog trošenja i kontrole, zapisnike sa sednica Nadzornog i Upravnog odbora Apoteke, finansijske izveštaje i završne račune. Zanimljiva je koincidencija da je krivična prijava Apoteke usledila neposredno pošto su joj ovi zahtevi upućeni, pa nije teško zaključiti da je cilj prijava da se Dimić najpre diskredituje kao neko protiv koga se vodi krivični postupak, ali i kao alibi za nedostavljanje traženih dokumenata. Međutim, Kancelarija Poverenika nije nasela na ovaj prizemni trik.
Umesto da odgovori na pitanja, Arsićeva je najpre demonstrirala bahatost tipičnu za ljude koji smatraju da su centar vasione, kao da joj je traženo da prebroji tegle zimnice u svom podrumu ili sadržaj frižidera u kuhinji. Jasmina Arsić optužuje Dimića da ga „ne zanima istina već je vaš pokretač neobjašnjiva mržnja i podlost“, uz sumnju da će on moći da na pravi način „obradi podatke“ ukoliko se Arsićeva smiluje da ih dostavi (vidi okvir).
Tako Jasmina. A ovako Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u svom Rešenju od 18. Marta 2011: „Nalaže se Apoteci Vranje da žaliocu (Dimiću) dostavi kopije dokumenata!“
Apoteka je dostavila dokumentaciju u dve velike kutije, tako da je pred redakcijom Vranjskih težak, ali zadatak nikako lišen zadovoljstva da otkrije šta se nalazi u Pandorinim kutijama!

Sudeći prema odgovorima koje smo u vezi ovog slučaja dobili od OJT, praksa je da se po anonimnim krivičnim prijavama ista: „U pretkrivičnom postupku vrše se provere navoda iz prijave, prikuplja dokazni materijal i potrebna obaveštenja od prijavljenih lica i drugih građana“.

Da je tužilac dužan da proverava navode čak i ovako besmislenih prijava, kao što je ona UPV, potvrđuje za Vranjske advokat Dragan Stojanov:

– Tužilac je dužan da proveri navode čak i priča koje čuje u kafani ili na ulici, ukoliko mu se učini da u njima ima elemenata krivičnog dela. Pošto od policije dobije povratnu informaciju, on odlučuje da li će prijavu odbaciti ili pokrenuti sudski postupak – objašnjava Stojanov.

Ostaje, dakle, da se sačeka odluka OJT u vezi sa prijavama ne samo UPV, već i zastupnika Apoteke.

Dimić, koji je 2009. i 2010. godine dobio prvu nagradu za istraživačko novinarstvo koju svakog 3. maja, povodom Dana slobode medije, dodeljuju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Ambasade Sjedinjenih američkih država u Beogradu, prepričava detalje saslušanja u policiji.

– Što se tiče anonimnih prijava, negirao sam naravno sve, iako je većina njih potpuno besmislena, uz napomenu da sve podatke za svoje tekstove dobijam od nadležnih organa, izvora upućenih u postupke i ostalih relevantnih sagovornika, i da svako uvek ima priliku da u mojim tekstovima kaže šta ima. Na deo u prijavi gde stoji da nisam novinar i da sve radim iza paravana istraživačkog novinarstva, objasnio sam da dve godine uzastopno dobijam nacionalne nagrade za istraživačko novinarstvo koje dodeljuju najveća imena esnafa, pa da samim tim nemam šta da dodam o svom novinarskom moralu – kaže Dimić.

JAVNO NIJE TAJNO

Slična matrica kao u anonimkama korišćena je i u dve prijave koje je u ime Apoteke podneo advokat Jakovljević, u kojima se Dimić sumnjiči za navodno „odavanje poslovne tajne“ i „nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka“. Podsetimo, Vranjske su došle pre izvesnog vremena do knjižnih pisama kojima Apoteci dva dobavljača odobravaju popust pa su, smatrajući da je to u javnom interesu, objavile ove dokumente uz tekst „Politika plus hemija jednako ideja“ u broju 717. od 18. novembra prošle godine. Ovde je, smatra tužitelj, odata poslovna tajna, dok je do „javnog komentarisanja presude“ došlo nešto ranije – u 710. broju našeg nedeljnika od 30. septembra 2010. u tekstu „Tapkanje u mestu“.

KAD JASMINA PIŠE

U odgovoru koji smo 17. novembra prošle godine dobili iz Apoteke, sa potpisom direktorice, doslovno stoji, bez ikakvih jezičkih i pravopisnih intervencija:
„Poštovani D.Dimiću (…) ovim putem vas obaveštavam da vi i vaše novine ne možete dobiti iste niti bilo kad bilo koje druge podatke vezano za ovu ustanovu. Ne znam koliko ćete biti kadri i sposobni da shvatite razloge za prethodnu odluku, ali ću vam ipak elaborirati iste. Najpre, želim da naglasim da niste ni svesni koliku štetu nanosite pisanjem o poslovnim odnosima ove ustanove sa sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama, jer su naši ugovorni odnosi poslovna tajna, i ugovorima je predviđeno ukoliko isti budu obelodanjeni da mogu biti jednostrano raskinuti (…) pa ne znam da li vam je neko objasnio da na taj način direktno ugrožavate poslovanje ovog državnog preduzeća kao i da sledstveno tome možete ugroziti normalno snabdevanje lekova građana Pčinjskog okruga (…) Vi tražene podatke ne možete dobiti iz razloga što niste sposobni da iste obradite na pravi način, a oni koji vam ih obrađuju su motivisani kriminogenim motivima“.

Jedan bivši sudija sa kojim smo razgovarali kaže da je prijava o odavanju službene tajne besmislena jer podaci o poslovanju ustanove čiji je osnivač Grad Vranje moraju biti dostupni javnosti.

 – Svi podaci vezani za poslovanje Apoteke, kao i svake ustanove koja nije u privatnom vlasništvu, moraju biti javni. Ne može se kao poslovna tajna tretirati objavljivanje dokumenata, u ovom slučaju knjižnih pisama iz kojih se vide odobreni boniteti- popusti dobavljača. Međutim, što se tiče anonimnih prijava, tužilac može ali i ne mora da od policije traži da ispita njihove navode ukoliko smatra da su prijave besmislene – kaže ovaj sagovornik.

Činjenicu da se kao poslovna tajna ne mogu tretirati podaci javne ustanove je i Dimić naglasio u izjavi policiji:

– Najpre, na objavljenim dokumentima nije postojala oznaka tajnosti, što se vidi iz teksta objavljenog u Vranjskim. Direktorka Apoteke se u odgovoru, gde praktično nije ni odgovorila na moja pitanja, žalila kako ću svojim pisanjem i objavljivanjem podataka ugroziti snabdevanje lekovima u Pčinjskoom okrugu, što je uobičajeni tip floskula nekoga ko bi da se brani i skreće pažnju javnosti sa bitnih stvari. Navela je samo, bez dokaza, da su ti ugovori i odnosi sa dobavljačima tajna. Uzgred, nije navela nijedan dokument, interni akt Apoteke, zakon ili podzakonski akt kojim je to proglašeno tajnom – prepričava Dimić ono što je rekao u policiji.

Što se, pak, tiče prijave za navodno „javno komentarisanje sudskih postupaka“, Dimić objašnjava da nije komentarisao nikakve postupke, a posebno ne sudske, jer ono o čemu je pisao u tekstu „Tapkanje u mestu“ su, zapravo, pretkrivični i krivični postupci u fazi optuženja, a da o toku suđenja protiv Jasmine Arsić nije nikada pisao. Inače, protiv Jasmine Arsić trenutno se pred pravosudnim organima vodi nekoliko pretkrivičnih, krivičnih i sudskih postupaka.