Ne podilazimo nikome

,

Sve, baš sve bih promenio! Kao i u svim oblastima i u muzičkom biznisu je trulo mnogo toga. Ali, mislim da to ne može da se reši sve dok se ne reši problem korupcije na mnogo višem nivou

„Nežni Dalibor“ je formiran 1995. godine u Vranju. Nakon odlaska trojice od petoro članova u Beograd bend 1998. prestaje sa radom. Posle dve godine pauze, trojka – Ivica Marković, gitarista i pevač, Ljubomir Vučković, basista i Branimir Bogdanović, bubnjar, nastavlja sa radom stalno menjajući ime i povremeno nastupajući u Beogradu i Vranju. Od 2006. bend ponovo nastupa pod starim imenom. Diskografski debituju u februaru 2007. na kompilaciji „Jutro će promeniti sve?“ (PGP RTS). Početkom 2008. sa tri pesme učestvuje na kompilaciji „Zdravo zdravo zdravo“ (Kultur Akt). Ovih dana objavili su drugi album „Normalan život“ (Odličan hrčak).

BEZ PRITISKA

VRANjSKE: Za drugi album kažu da je, slično kao i za drugu knjigu, ključan za dalju karijeru. Ima li mesta poređenjima sa prvim albumom „Sredstva i veštine“?

MARKOVIĆ: Iz naše perspektive, ovaj album je potpuno suprotan prvom.

Za razliku od prvog nastao je u mnogo kraćem vremenskom periodu. Takođe, za razliku od prvog, snimljen je uživo odnosno tako što je bend svirao zajedno, uz neka minimalna nasnimavanja. I još jedna bitna razlika, na ovom albumu smo odlučili da se pozabavimo drugom temom – svakodnevicom. Prvi je bio posvećen sve samim velikim temama, dok one sada samo provejavaju, što je neminovno.

To sve je doprinelo da ovaj album zvuči mnogo koherentnije od prvog, toliko da ga skoro možemo nazvati konceptualnim. Nismo osećali nikakav pritisak da izdamo album. Prosto, ovde i ne postoji neka industrija koja bi te terala da u nekom roku imaš novo izdanje, niti mi živimo od toga pa da moramo da ga objavimo.

KONCERT U VRANjU

– U naredna dva, tri meseca sigurno se vidimo i u Vranju, a možda i još negde u blizini. Moram da napomenem da nam je Grad pomogao oko ovog izdanja iako tu pomoć tek treba da realizujemo. Ali, u svakom slučaju nam je drago da smo konačno počeli da sarađujemo sa svojim gradom i na tom institucionalnom nivou, a ne samo sa prijateljima i dobrim ljudima. Posebno se zahvaljujem „Vranjskim“ koje nas prate od samog početka i uvek su bile raspoložene da pomognu u skladu sa svojim mogućnostima – kaže Marković.

Imali smo puno inspiracije i svari su nastale u jednom dahu. Da nije bilo drugih problema oko objavljivanja verovatno bi „Normalan život“ bio dostupan još pre pola godine.

Muzički se stvar nije puno promenila, ali produkcijski jeste…

– Presudno je bilo to što smo snimali svi zajedno. Tako je uhvaćena atmosfera koju bend pruža na živim nastupima. Naravno, „Nežni Dalibor“ je sad iskusniji i zreliji bend u svakom smislu pa i produkcijski. Nastavak saradnje sa producentom Borisom Mladenovićem je takođe dosta doprineo tome. A muzički gledano mnogo više smo se igrali i dotakli mnoge žanrove.  Za razliku od poetike, mislim da je album muzički poprilično duhovit. Doduše i tekstovi su zamišljeni kao duhoviti, ali shvatam da se to ne vidi.

„Nežni Dalibor“ još uvek nazivaju alternativnim bendom. Šteti li to bendu ili koristi?

– Svaki naziv, svaka fraza ima tendenciju da postane izlizana, pa se to desilo i sa tim nazivima – alternativan, indi i slično. Ako posmatramo stvari tako da se opredeljujemo između toga da li smo mi mejnstrim ili alternativni bend, svakako da smo ovo drugo, iako „Nežni Dalibor” nema ambiciju da bude ni jedno ni drugo. Imamo samo želju da ne podilazimo nikome. U poslednje vreme sve više ima muzike dizajnirane tako da uđe u dnevni program radija sa nacionalnom frekvencijom.

GITARSKI ZVUK

Prateći muzički put „Nežnog Dalibora“ uočava se taj da ga nazovemo paket aranžman sa „Velikim Prezirom“, „Autoparkom“, „Jarbolima“, a ranije sa bendovima „Žene Kese“ i „Repetitor“. Da li se radi o razvoju bendova u sličnom pravcu ili nekoj vrsti pregrupisavanja na domaćoj sceni?

– Zvučno smo bliži ovom prvom nizu, a po godinama drugom. Ali to je sve jedna družina bendova, jedna scena. Naravno, to nije jedina scena ni u okviru rokenrol scene Beograda, ali recimo da je to jedna prepoznatljiva skupina bendova mlađe i srednje generacije. Oni neguju taj neki zdrav gitarski zvuk koji vuče svoje prave korene iz šezdesetih godina i poetiku na srpskom jeziku.

Vlada Divljan, jedan od aktivnih stvaralaca novog talasa dosta hvali „Nežni Dalibor“. Godi li to ili nameće neka druga osećanja?

– Naravno da godi i to puno. Pa, mi smo odrastali uz „Idole“ i kasnije uz Vladine solo albume.

Zbog čega ste rešili da ljudima omogućite besplatno slušanje vaše muzike, tj. „skidanje“ komplet prvog albuma sa interneta?

– Album je ionako već bio na internetu i to je nemoguće sprečiti. U tom smislu, bolje je ponuditi ljudima tu mogućnost sa najboljim mogućim kvalitetom zvuka i u okviru jedne definisane akcije kakvu je „Egzit“ sproveo. Izdaćemo i novi album na isti način na njihovom sajtu za nekih mesec dana.

Šta biste, da možete, promenili u onome što se naziva muzičkim biznisom u Srbiji?

– Sve, baš sve bih promenio! Kao i u svim oblastima i u muzičkom biznisu je trulo mnogo toga. Ali mislim da to ne može da se reši sve dok se ne reši problem korupcije na mnogo višem nivou.